Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С. Х. С. 143

није тако озбиљна ствар, али, кад је стао читати истакнута места, он је онда видео да се спрема нешто озбиљно. Предајући натраг грофу Пару концепат ултиматума, рекао му је:

— Ово значи рат!

На ове речи старац се озбиљно наљутио, и почео је објашњавати да и овај ултиматум не значи ништа више него ултиматуми приликом анексионе кризе и за време Балканскога Рата. Сва је разлика у томе што је сад тон оштрији и што ће довести до некаквога стварнога резултата. Он је мислио да нове војничке мере нису потребне за ову политичку акцију, јер би могле донети само нове непотребне издатке.

Гроф Пар је био заборавио да је исто тако аустриска влада, пре педесет и пет година, управила Пијемонту ултиматум са роком од три дана за одговор. И тада је било ултиматума, али војска није била спремна да маршира; такве претње имају успеха, казао је стари Молтке, ако одмах и дела следују. Царев ађутант је био смео с ума да би изгледало смешно писати на хартији претње, а не неизвршивати их.

Генерал Маргути, његов помоћник, питао је тога дана првога царевога ађутанта шта мисли војска.

— Војска мисли да ће се наш војнички положај из дана у дан погоршавати.

— А шта кажу наши савезнициг

— Њих остављамо ван игре, и то је најбоље. У осталом, Немачка зна шта ми спремамо, и она, изгледа, одобрава све. А Италија нас није ни питала кад је почела рат са Турском због Триполиса... Поред тога, мислио је гроф Пар, Берхтолд ће за даљу политику морати тражити од Делегеција одобрење. Барон Гизл је добио ноту из Беча још 21. јула У 11 сахати ноћу, и спремио је одмах за предају прекосутра дан, т.ј. за четвртак 23. јула између 4 и