Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

142 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

Кад је Пурталес рекао Сазонову да има разлике између онога што се ради у Шведској и онога што се ради у Србији, Сазонов је одговорио: „Они који говоре у Аустрији за мере против Србије неће да се задовоље, изгледа, само са представкама у Београду, него је њихова намера да униште Србију (То би најбоље џ било, додаје својом руком цар Виљем). Ја сам одговорио да знам само за једну намеру, а та је да се односи између Аустрије и Ср"бије поставе на другу основу. На ово је Сазонов врло узбуђено говорио да ће, у свакоме случају, Аустрија, ако поремети мир, имати посла са целом Европом. Русија не може равнодушно гледати какав корак у Београду који би унизио Србију. (Збиља! Русија, да! као шворац и Представник краљоубице, са стране својеручно додаје Виљем П)). „Ја сам на то казао да у озбиљним корацима не може

. бити понижења за Србију (Тачно! — Виљем Ц) кад се позива на вршење међународних дужности. На ово је Сазонов одговорио да све зависи од при"роде тога корака, али да ни у коме случају не може бити питање о каквом ултиматиму. (Ове последње речи немачки цар је подвукао двапут и додао речи: Гошов је већ.“)

При крају ове депеше Пурталес саопштава да је Сазонов и маркизу Карлотиу, италијанском ам•басадору, казао да Русуја не би могла трпети да Аустро-Угарска прети Србији или предузима војничке мере. (На овом месту забележио је немачки цар само изазивачки: 2, видећемо!)

4. Балкански карабин.

Аустрискоме цару је послат предлог за ултиматум 20. јула. Царев први ађутант, генерал Пар, је имао да га прегледа и обележи главна места пре него га поднесе цару на читање. Генерал Пар је тај предлог био дао фелдмаршал-лајтнанту Маргутиу да он то уради. Овај је у први мах мислио да то