Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С. Х. С. 145

„Ја сам одговорио Енверу, телеграфише 22. јула 1914. Вангенхајм у Берлин, да ме није убедио у неопходност савеза са Турском. Турска се не. може подићи привредно ако се веже савезом. Русија и Француска неће склапати трговинске уговоре са њом ако ступи са ким у савез. Шта више, Русија ће устати отворено противу ње. Источна граница Турске била би онда слаба тачка целога Тројнога Савеза... (70 је шачно теориски, али данас је шо нешачно. Реч је о томе да се добије цео балкански карабин, који је гошов да плане за Аустрију прошиву Словена. И зато треба примиши турскобугарски савез придодан Аустрији. Сад треба водити политику опортунишета, — тако цар исправља свога посланика у Цариграду).

Немачка влада не заборавља Грчку, јер шаље својем посланству у Атини овакво упутство:

„Затегнутост између Аустрије и Србије не искључује могућност рата. У томе случају врло је мало вероватно да Бугарска пропусти ту прилику и не нападне Србију. Колико ће времена Турска: мировати, то се не зна. Ми морамо бити уз Аустрију, нашега савезника. Добро би било да се Грчка за времена одвоји од Србије и не меша у тај рат. Грчко-турски савез изгледа под данашњим околностима сумњив. Можда би се могао уредити неки споразум о неутралитету.“

У Берлину, даље, још увек са страхом, гледају шта ће радити италијанска влада кад сазна цео текст ултиматума и праве намере Аустро-Угарске. Сан Ђулиано у неколико махова је дао на знање Берлину да ће Италија тражити, сигурно, неке накнаде на Балкану или у Трентину. Италија није могла: без накнаде допустити чак ни пораст у угледу Аустро-Угарске на Балкану, а камоли териториално повећање Аустро-Угарске у правцу Солуна. Многе депеше измењане су између Берлина и Рима, и између Беча и Берлина, ових судбоносних дана, из којих се то јасно види, као и извесно незадовољство на бечку владу, о којој се није имало најбоље

ЗАЈЕДНИЧКА ДРЖАВА | 10