Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

146 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

мишљење. У ово време уређено је да се немачка флота. не разилази пре 27. јула; тога дана је требала британска флота, скупљена за маневре у Северном Мору, да се разиђе, свака поједина јединица, у своје пристанаште.

__Беч и Берлин су гледали да придобију за своје планове не само Софију, Цариград, Атину и Букурешт, него и црногорскога краља. Уочи ултиматума Србији они су краља Николу уверавали да аустриска акција противу Србије не значи никако акцију противу Црне Горе. Политичко држање Црне Горе према Монархији далеко је друкчије него држање Србије. „Црна Гора има свакојако исти интерес као и Аустро-Угарска да се учини крај политичким сплеткама и београдским заверама, и ми рачунамо на познату краљеву мудрост у овом случају“ — тако је гласила наредба аустро-угарскоме посланику на Цетињу за његов разговор са краљем, „Краљ Никола је врло добро примио овај корак и изразио наду да ће настати ново доба у добрим односима са Монархијом.“ Краљ Никола је лепо примио ове кораке, али није озбиљно мислио на своја обећања.

Бугарска је већ била дала Немачкој неко обеЋање да пе, на случај рата, напасти Србију, али не пре него што се претходно споразуме са Турском.

Једино је остала Румунија ван комбинација; њен краљ није још пристајао на акцију против Србије, иако су у Берлину веровали да ће морати и он најзад пристати; много су полагали на дисциплину у дому Хоенцолерна. Сам цар са брода „Хоенцолерн,“ — на коме још у овом часу хода по мору, — наређује посланику у Цариграду: „Ако тамбол баш хоће савез под окриљем Тројнога Савеза или једне од сила у Тројном Савезу, онда нека покуша да се уједини са Румунијом и Бугарском, и нека се стави на службу Аустрије...“ Он хоће Румунију да врати на стари пут.

Лондонска влада, иако је одмах у почетку заплета са Србијом била на страни Аустрије, у часу. када је ратничка струја већ ликовала у Бечу, гле-