Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С.%Х.С. 23

нија изгубљена за њих. Немачки цар никако не верује да ће Карол! издати своје савезнике; напротив, он мисли да ће остати веран борац противу надмоћности словенске Русије. Цар Виљем прима на себе да одржава везу између Беча и Букурешта, али треба да се само Мађари уразуме, да они попусте Румунима у Трансилванији. Тиса се често помиње у овим разговорима; он се јавља као одлучни противник сједињења између Србије и Црне Горе. (У то доба је црногорски посланик у Београду, Ј1азар Мијушковић, добио мисију да са српском владом преговара за уједињење Србије и Црне Горе.)

_—_ Ми никад не можемо дати Србији, казао је гроф Тиса, да изађе на Јадранско Море. Уједињење Србије и Црне Горе је могуће само онда кад Црна Гора уступи Арбанији своју обалу на Јадранском Мору, — Бар и Улцињ. :

Немачки цар се састајао у ово време са над војводом Фрањом Фердинандом, најпре у Бријони, па у Мирамару, па последњи пут у Конопишту у Чешкој. | У Мирамару, у априлу 1914. цар Виљем саопштава своје разговоре са аустриским царем, и слаже се са Фрањом Фердинандом да Грчка, Турска и Румунија морају бити уз Тројни Савез, јер су се Словени „јако избезобразили“. О Србији се говори мало, али увек још тако да Србију треба, као рускога агента на Балкану, ако не уништити, а оно првом приликом ослабити.

Последњи састанак између аустро-угарскога наследника престола Фрање Фердинанда и цара Виљема био је 10. јуна у Конопишту. На томе састанку биле су расправљене многе ствари, а поред питања о аустро-угарској морнарици јошио општој ситуацији у Европи, а нарочито питање о положају на Балкану. Немачки Министар Спољњих Послова, Јагов, каже 0 тој посети: „Наследник престола желео је да покаже своме царском пријатељу долину ружа на своме имању у Чешкој, које је више волео него и једно друго имање“. Белгиски посланик