Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С.Х.С. а

ски је постао наследник Аустро-Угарске Монархијебрат царев Карло Лудвиг. Овај стари надвојвода није сувише дуго живео као наследник. Смрћу овога Хапсбурга 1896. опет аутоматски, за наследника. бива означен његов најстарији син Фрања Фердинанд. У породици многобројних надвојвода из дома Хапсбурга никад нико није сањао, да ће овај омалени и добро развијени официр, са мрким брчићима и породичним плавим очима, бити наследник престола у Двојној Монархији. Због тога нико није“ обраћао нарочиту пажњу на његово васпитање. Својој околини изгледао је он у младости пријатан, дружељубив, природан.

Фрања Фердинанд је био у ствари један чудан човек. Гроф Чернин каже за њега да је био неуравнотежен у свему, да је радио обрнуто од онога што су други радили. То је мишљење свих оних који су били ближи њему. Он је био напрасит; за најмању ситницу плануо би и долазио у безграничну јарост. Ова напраситост је тумачена на разне начине. Једни су мислили да је таква његова природа, мрачна и незадовољна; други опет да то долази због једне неизлечиве болести којој је тражио лека, и није га нашао; а трећи су говорили да је он раздражљив због још нерегулисанога положаја његове жене, војвоткиње од Хоенберга, коју је хтео узвисити до царскога престола, па му то није успевало. Четврти су знали, да је Фрања Фердинанд у младости трпео, јер су са. њим рђаво поступали. Цар Фрања Јосиф је у кругу своје породице био сматран као прави тиранин.

У Бечу се много говорило о томе да је надвојвода Фрања Фердинанд озбиљно болестан; да ли од сушице или од сифилиса, то се није тачно знало. У лето 1913. године из високих чешких кругова, који су становали у близини његова дворца у Конопишту, тврдило се да су се код њега појавили знаци прогресивне парализе. Поводом тих гласова је британски посланик Картрајт, и сам парализован, правио, по наредби своје владе, испитивања. Фрања Фер-