Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

:30 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

писмено и усмено; одговорено му је само једном, да је Њ. Ц. Величанство на путу и да ће га примити кад се врати; и то је све. Доцније се он сретао са њим на Балхаусплацу, у Шенбруну, иу немачком посланству; увек га је мрко гледао и мерио, али никад није са њим говорио. Казивано је „да посланика није трпео због његова антиаустри'«скога држања за време његова службовања у Министарству Иностраних Дела од 1903. до 1919., као „дипломатскога представника у Софији, Атини, Црној Гори, Скопљу, и т. д.

Ф. Фердинанд је говорио брзо, све је отсецао, кратко, набусито. Због тога су неки мислили да је он у ствари стидљив човек и на тај начин скривао своју стидљивост. И он, и његова жена, и околина, говорили су да им је свеједно шта се о њима говори и пише у јавности. Међутим се зна да је на то био врло осетљив, јер су аустро-угарски представници у Београду били често због напада српских новина на њега врло љути, а француски амбасадор У Бечу причао је колико је Ф. Фердинанд био љут што су неки француски листови донели ове две шале на његов рачун. Један лист је писао како је тенерал Хотекс (Ф. Фердинанд), не могавши да добије команду над својом женом, тражио да добије команду над војском. Други опет, како су његова породична осећања толико дубока да мисли непрежкидно на сахрану свога стрица.

2. Неенидба Фрање Фердинанда.

Чудна је билаи његова женидба, као и он сам. ЧОн је њу закључио на „леву руку“, оженивши се трофицом Софијом Хотек, од Хотекова и Вогнина, Чехињом-Немицом.

Грофица Хотек је била дуго времена дворска госпођица на двору надвојводе Фридриха и његове супруге Изабеле. Надвојвода Фрања Фердинанд је често долазио у кућу свога стрица у околини Бра"тиславе и на Беље. На двору њиховом био је радо