Šumadinka

•vcv« Чв * s**-=35-| * >г>

нб Ј ово име и Hbioee обшчае, и нвјову народноств. Тако e и бмло , како е кои одђ свои идола у хриCTiancTBO прешао, престао е већљ бмти славенинљ — туђимЂ се именомЂ звао, за туђт> се народг. т}као, туђимЂ еЗБШОМЂ Богу се молт, — ето тако е претворила се ова славенска землн у чисте Немце, ерЂ, као iuto самв казао, чимђ е кои постао Христ 1 лнинђ престао е бшти славенинЂ. П одђ маскомЂ Христ1анства понемчилису Немци онда овуда Славене, а данасв у нате време подђ маскомЂ просвете и цивилизафе, немче не само Славене, него и млоге друге народе. — Последнћ славенско колено у овомђ краго затрло се на острову Ригену, очему ћу ти простраше писати, докђ поодимђ тап тужни гробћ Славенски идола и богова; гди су стари Славени, заедно са своимђ олтармма и боговБша уклонили ce одћ Немаца, али нису се могли спасти. — У томђ разговору попенКмо се на еданЂ брежчићЂ, погледЂ cij тогђ малогЂ брегкчића прекине нашЂ разговорЂ, и заборавимо старе Славене. С б десне стране укан:е намЂ се у далвини широко и за наше очи безгранично море, лађе тамо амо пловиле су, и нЕлова платна, видила су се на мору и белила, као крила одђ каквогЂ лепогЂ лабуда. С ђ леве стране предЂ нама зацрне се високи торонБи овогђ старогЂ места — то е ГраиФсвалдЂ! Но да ти право кажемЂ, теже намЂ е 6 б 1ло прећи оваи последнБи комадЂ пута , него читавЂ путт> npoui.ibi дана. М б 1 смо непрестано ишли, и непрестано видили смо торонћ ГраиФсвалдске, исто онако као и први путЂ, и чинило намЂ се да се предЂ нама измиче, то ме е увћрило, да су путнику пешаку теже равнице, неголи брегови. И тако непрестано говорећи: „нема ioniTi, по сата до вароши." Ишли смо пуни петЂ сатш, и опетЂ гледали смо у нћгове Topont. у равници, исто онако као и сђ оногђ брежчића. Та насЂеравиица врло уморила и налнзтила, ерЂ поредЂ свега нашегЂ ода, гледећи на варошЂ кон читаво после иодие у едномЂ готово одстоннјт преднама лежи , чинило намЂ се да на едномЂ месту стонмо. Прашина и врућина јоштђ већма су намЂ досађивале. и наипосле почнемо се договарети да се награгЂ вратимо, макарЂ опетЂ у Наикирхену ноћили. — И сунцу се већЂ досадило путовати, и почело разв1нти свои тавни покрнвЂ, да aaeie свое светло лице, и да се одмори. Но са залазкомЂ сунца дођемо и mi>i у наше п()истаниште, и свратимо се у наилепшу гостионицу „ХамбургЂ." Ево ме дакле v ГранФсвалду ! —■ У онои вароши гди е ШтудентЂ прнмн грађанинЂ. Пошто смо се за неколико дана одморили и сместили , одемо у универзитетЂ , предаванн 6bi.ia су већЂ и овде свршена, и овдашнБИ Штуденти и ПрОФесори отишли на друге стране, а са други страна опетЂ дошлн опде. \lj,« нађемо доста берлински, енски н халски познаника, сђ koihki наиза-

доволБн^е и наивесел!е часове проводимо. Овдашнви универзитетЂ, — што се здашн тиче —• лепЂ е, и пространЂ, ерЂ е то бмо дворЂ едногЂ кнеза у старо време, и основанЂ е шштђ 1592. год. и на гласу е с 6 огђ лћкарства , но ипакЂ мало е имао ове године слушателн , ерЂ овогђ другогЂ течен{н Hie Bbiiue одђ 140. ђака 6 б 1 Ло , дакле готово манћ нег' у Берлину ПрОФесора. Овде наивише дођу они, кои оће мало да се одђ ученн одморе, и да се овогђ здравогтз морскогЂ воздуха надишу, и да се угое, и тако по читаво лето овуда штуденти или возаго се на чамцнма, или седе сђ удицомђ у руци поредЂ канала, и лове по вазданЂ рибу. ■— И мм смо одма сђ почетка купили по два штапа сђ удицама, и сваки данЂ готово дреждимо на обали или на чамцу, и да Hie тога , ово бм писмо тштђ еданЂ путЂ оволико бмло. — М бх cmo одма поодили университетскогЂ квестора поллка Коневку, на когђ смо имали препоруку одђ ПроФесора ЦибулвскогЂ, и кои насЂ е врло пр1ателБски прим1о , и с.ђ нама наивише времена проводи, онђ овде седи има већЂ еданаестЂ година, и иесамо да е остао вћранЂ полбскомђ чувству, него е iouiTb и панслависта, што е тешко у полнку наћи. О нђ е се врло обрадовао кадЂ насЂ е видт, ерЂ редко кои СлавенинЂ пооди ове краеве. О нђ са својомђ женомЂ, смномђ и ћеркомЂ непрестано говори полбски , и шта внше, нћга, чакЂ овде на обалама источногђ мора, иптересираго ce Славени са брегова Саве и Дунава, ерЂ кодђ нћга нађемЂ све наше народне песме, кое онђ Hie држао тскђ обичаа ради , него i8 е читао, и то са осећанћмЂ читао. О нђ е помоћу речника све што чита разумевао , само Hie знао гди на коiofi речи треба гласомЂ ударити. И зато чимђ смо му првипутЂ дошли, и како самЂ му казао да самЂ СрбинБ, обрадовао се, и одма е скочш и донео србске песме, и кадв е нашао песму, о пропасти србскогђ царства, пружи ми и рекне: „То читаи ми, да чуемЋ изђ уста правогЂ Србина, — ту самЂ ти песму и сто пута прочитао, и сваку врсту сузомЂ залш, ерЂ и и самЂ мое отечество сарашо, и уклоHio се чакЂ овде , да му негледамЂ гробЂ •" О нђ се наслони на асталЂ, а и самБ му полако читао. ИзговорЂ и ударанћ гласа у нашемЂ езнку врло му се допало, и вмше е пута по десетЂ стихова за мномђ, онбгпђ истб^мђ гласомЂ повторавао. —• — И тако проводимо време —• често насЂ зове на ручакЂ, вБпие пута читао е са мномђ v koсовку девоику." fl ммслимђ да е нреме, да престанемт, писати, и да ово мое писмо свршимЂ , изђ кога ћепп, моћи — и то укратко — све оно видити и почнати, inro сзмб л видт и познао. — По варошима лепо е и весело, али свуда наоколо жалостно е станћ селниа, свакјн е селнкБ брижанЂ, замБппмћнЂ и невесео , кадЂ оће да бригу разтера, а онђ оде у меану , па баремЂ да е онда весео и да пћва кадЂ се nanie, нека бм му просто 6 б1ло. али онда ioiirrb rope — онда су жалостнш. ■—• Поммсли,