Šumadinka

JV* rs.

ШУМАДИВКА

ЛИСТ1) 3 A

i &smmw ш а©»©етш<

У 'федни!:ђ и и:1 ,1 ,авате.г!, Лшбомнрт. 13. Ш чпзаоккј . ђ .

Излази свакогЂ твртка.

Че-

Београдт. 27. А п р и л а.

^ Ц-ћна в годншн. 8, погод. а на три мес. 2 цв.

Р А 3 М L'I 111 Д II В А Н II Од '1> jVI. (Проду;кешв.) „Та дјхђ е" велишљ у човеиу Суштество просто, вечна моћв, Што теломг. влада, разведрава У царству ума тамну ноћв; Што светлу лтби добродетелБ , Полаже страстма границе, И нагонЂ силнми утишава, До Boas'e с' диже лествице ; Одх. тела нешто особито, Што навекљ ммсли наставли, И тад'. кадЂ санапт. изгублћне Човеку силе понавлв. ,.Што части нема, неиоже се Разтворит', велиш-b, никада, Иит' Бога благостБ допустиће Да с' духЂ уништи икада." •Па кадЂ е дјхћ у нама вечанЂ, ОдкудЂ у лнЈдма разлика Могућства, разнв! способностји И дара тако велика? ВмепреностБ ону умне силе KoioMt се диже Кантг и h'pt/гг И .МснделсонЂ и Фихте^ ХаллерЋ. Tbi зашто немашЂ, твои ил' другг/ Зашт' друг1и не постиже таину, Но управт. НевтонЂ^ Ноперникт,; ЛапонацЂ зашт' не диже умомБ Безсмртнии себи паметникЂ? Зарг. нису лгодскји разни дуси? ЗарЂ савршенство Hie целг. Свммђ смртнммЂ лмдма една, обшта, И полетЂ духа свакомЂ смелЂ? Лапонцу два су нугкдна века Да свикне Капта, азбуку; ЗарЂ целБ е овогћ много ближа Нег' оногђ смртномЂ саидуку?

Прим4тба. Да небм наше читател^ оваканлБ дјгимђ саставомг Јморили; прекратићемо за неко време и сђ другнмЂ ради промене заменутн. у.

ПУТОВАНЂ ПО ПРАИЗКОМЂ ПРПМОРШ, и ИО ОСТРОВУ РИГЕИУ. (Друго иисмо.) Jlto6e3Hhiii прГптелт! Ево ме готова да опетЂ мрвке продиванимо, нисамћ ги ништа одавно иисао, и ти ћешЂ се чудити m «Hie бити кудЂ casib се здео, и зашто ти се ни одкудЂ непвламЂ. Нисамв ти имао шта писати, а ти добро знашЂ да мене нишга горе не мрзи него писати писма онда иадЂ немамЂ шта друго да пишемЂ у |<1>има осимђ да самЂ здравЂ и :кивђ и по едно сувопарно ноздравлћ, а моепрво писмо уздамЂ се да ће ти доволбно доказателЂство бити да ни самЂ ленв на писанго Н кадЂ путуемЂ врло радо о свачему пишемЂ, ерЂ на путу сваки данЂ излазе нови предмети нред'а ме , и свакогЂ корака отвара се полћ новомђ разговору, и новимђ мислима; при свакомЂ догађак) рађаш се нова чуства. Путованћ, то е

наилепша школа

ал после cbiio школа

ерЂ нначе , кадЂ бм човекБ неприготованЂ и само као ветарЂ путовао , могао бш се уподобити ждраловима и ластама кои наилепше землћ прелете 6 сзђ икакве друге ползе осимђ што се уклоне одћ мраза у топл1е землћ. — ЧовекЂ кадЂ путуе треба да се при свачемЂ ономђ задржи што на томђ нћговомЂ путу изађе предЂ нћга каонешто ново, непознато или не обично. ЧовекЂ на иутованго често наиђе на такве обичае коима се чуди или смее но кои обичаи онде гди су, нису ништа чудновати ни смешни. ЕнглезЂ кадЂ дође у ШваицЂ онђ се чуди разиичномЂ ношиву шваицерски лгоди и жена, а често и смее се, то исто чини ШваицерацЂ кадЂ оде у какавћ забаченЂ краи нћгове постоибине. ЧовекЂ кадЂ дође у туђу землго, одма падне му у очи све оно што нема у нћговои землви гди е се онђ po^io и одрасто. Човек-Б треба на путованго да повтори све оно што е у школи науч1 *о, треба да на путованго учи садашнлоотЂ. Ти знашЂ како о томе лепо чувени ЛамартинЂ вели : Etudier les siecles dans l'histoire, les hoinmes dans les voyages et Dieu dans la nature, c'est la