Šumadinka

ss ? fifl S /»|w- grande ecole. Ouvrons le livre des livres; vivons vojageons: le monde est un livre dont chaque pas nous tourne une page; celui qui n'en a lu qu'une, que sait-il.*) — Цћлг. свакогљ путованн треба да е искуство и наука ; и штета за оне што су се родили, кои путуго само да нису кодт, куће, или коима се досадило кодб куће па путуго изђ дугогЂ времена. То су они кои имаго доста новаца па неће ништа да раде, такови лгоди колико годђ да путу. го немогу утећи одт» дугогљ времена. Безпосленостб свуда и' прати и свуда и' мучи. И млого су срећнш они кои пре сунца устану и до мрака свои посао раде ; него они кои се до подне у постеиБи протежу и мисле : шта ћу данаст. радити? с' чимћ ћу време провести ? — они први проведу читавт, свои макарЂ и сиротинвски животђ у задоволвctbv ; а они други све су неразположени, све имг> е иешто криво, и незнаду сами зашто су рођени на оваи светх.. Одавно e казано да e безпосленостб мати ceiro зала. Ми у данашнћмЂ нашемЂ времену налазимо честе немире у Французскои и овуда у немачкои и у енглезскои, гди се илиде, радина и посленика подигне с' викомђ : „Посао или смртЂ!" н такове немире и вике немогу осудити, кои неишту као разбоиницм на путу: новце или смртЂ; него кажу : даите намЂ посла да зарадимо нашЂ хлћбЂ или да се тучемо. — То мора тако бмти гди е се млого народа народило , и неможе землн свакогЂ да насити, а трбу незна за шалу. А особито гди илнде богати безпосличара ништа друго неради него измишлава како ће моћи више потрошити, и тммђ сиротинви већма загорчити нћнЂ комадЂ леба, ту н;иви само прва и друra класа лгоди, а трећа класа све ближе и ближе прикучуе се проснчкомЂ штапу — опрости ми, ово е први путЂ да н делимЂ лгоде на класе, ерЂ су ми сви равни , али мислимђ да ћу ти тако лакше казати оно што желимЂ. Тм ћешЂ се може бити чудити овомђ дугачкомЂ уводу у мое писмо , у комђ изгледашЂ сваки часЂ кого речв о путованго, но кадЂ ти кажемЂ шта ме е на то побудило, познавагоћи твон чуства сигуранЂ самЂ да ћешЂ ми одобрити; и самЂ гоче вратјо се сђ могђ путованн по острову Ригену , гди самЂ више одђ неделго дана но нћговимЂ лепи .чЂ краевима врло лепо и весеио путовао , на томђ путу ништа ннсамЂ уз'а се Hocio осимђ штапЂ у руци , на томђ деломЂ путу нигди нисамЂ хтео отворити какву кнБигу или новине да читамЂ, врЂ самЂ се боио да ненађемЂ што годђ што бм ми сметало уживанго оногђ лепогЂ предћла, радЂ самЂ бмо да за ти неколико дана — може бити едини у целомЂ момђ животу — само себи и свомђ чуствованго прожи*) „Треба учвти и познатн векове J' нсторш, лгоде у путованш. а Вога у природн , то e веднка школа. — Отворимо кнБнгу caiio кнбиг З ј живнмо, путуигио: Са†светЂ ние ништа друго него една велнка кнвига, кое свакнмЂ коракомт> путованд преврнемо по едант> листб, шта зна онан кои е само еданЂ листт* прочита —-

вимђ. И тако самЂ и учин!о. И за то кратко време чинило ми се да осимђ оногђ места гди самт. нема више света; нисамЂ хтео да мислимђ шта ће бити сутра, ни шта е бмло гоче. Ништа ни самг. хтео да чуемЂ ни да читамЂ о догађаима ни о политики. И ти неколико дана засладили су целу прошлостБ мога живота, и остаће ми нанлепша успомена до могђ гроба. КадЂ се повратимЂ овде опетЂ у Граи «>свалдЂ после тако лепогЂ путованн, мислјо самБ да ти сђ наилепшимЂ сценама уживаногђ тогђ блажеиства започнемЂ мое писмо, но тек ' iuto самЂ ночео мислити шта да ти пишемЂ, ал' Шлама дође и донесе ми Хамбурске новине. И нисамЂ се могао уздржати , него и' узмемЂ одма да видимђ шта има ново, и шта ради таи светЂ за когђ н неколико дана нисамЂ ништа Mapio ни разпитивао. Шта нађемЂ у ш.има ? —• Саму бћду човеч!егЂ рода. Крађу у Либеку, разпре у Минхену, убиства и преваре у Хамбургу, смртне пресуде у Берлину, но наивише разтерало е мов мисли с' коима самЂ ти хтео ово гшсмо писати, описанје бћде и сиротинћ у Ирскои. Одкле видимђ да често лгоди, жене и деца одђ велике глади на средЂ улице падаго, гди мати y6ia свое дете а неможе да га гледа како се мучи, гди отацЂ бежи гладанЂ одђ свое колебе и скаче у воду а неможе да слуша писку свое жене и деце, гди гладни лгоди завиде скотовима за кое се природа болћ побринула него за нби . бдномЂ pe^iro , ту е тако та Ирска гладЂ представлћна и описана, да самЂ се у онаи ма стидјо гпто самЂ човекЂ. Они ишту помоћи одђ Енглеза, и то с' пунимЂ правомЂ , но они се чине и невешти, они , кои су крозЂ толике векове нБгову кр†iio лондонскимђ баловима пили, и трудв нбговогђ зион немилице трошили, па садЂ кадЂ у ове гладне године помоћи ишту они имђ шалго само строж!го полицјго, да мирЂ одржи, и кадЂ кои одђ слабости и глади падне , онда му текЂ помажу, и то сђ медецћшама у Шпиталго , и лекари свагда при таквомЂ случаго кажу, о таквомЂ болестнику, да неможе ништа да еде , нити му може што стомакЂ да скува. — Ова е година наигора за ирландску, овакву гладЂ одавно непамте • — човекЂ на човека насрће, гавранЂ у воздуху гладанЂ гракће, орао одђ глади пада из' висине. Орле! орле, даи ми твоп крила, Да се дигнемЂ у та места мила, Да избегнемЂ сФери земалБскои. Ил' самЂ бежи одђ ови чудеса, Бежи горе више сви небеса , Невраћаи се тои землБи беднои. Ту e видишђ свашта проплакало, И свачемЂ се веће дотужало, И риби е тешко у води. У таковомЂ бћдноме животу ЧовекБ давно с' пониз!о скоту Пране среће нема кодђ леоди.