Šumadinka

*№ 18.

1S50.

ШУМАДШМ, ЛИСТЂ 3 А жшшхжжтшттжш^ шт&тж м мшш, УчредникЂ и издавателв ЛгобомирЋ П. НенадовиКљ.

Излази свакогЂ Четвртка. Београ дђ 4. Ман.

ЦЉна е годишн. 8, погод. Ч, а на трн мес. 2 цв.

П А Р Н И Ц Е. НашЂ Народљ, по већон части, врло се радо тера по судовима , еданљ сђ другимљ. Они ово нечине изт> убеђена што имаш право, него или изт> ината, или изђ желћ да присвое себи штогодљ туђе, кое имђ сладко долази, а ово ни едно ни друго невали. ИнатЂ е рђав-в закатљ, а неправду ни Богђ не трпи , па ни вдно ни друго неприноси ни едиомт> ни другом -б никакве друге ползе , осим-б штете. Да оће ови парничари да прорачуне колико они издангубе и потроше око свои парница, они 6bi видили, да много више потроше и издангубе, него што добшн), а онаи што плаћа, !оштт> горе и црнћ, па кадЂ неби били инаџ1е, они бм се волели међу собомЂ помирити, него се по толнко година по судовима терати. Неки се и за цванцикт> тераш чак?> до книза, и да ама јоштљ судова, тералибисе докле су годт> живи, неки опетт. и кодт> кннза изгубе парницу, па опетт> се не смируе, него иде макарт> комт> надлежателвству те се тужи, неказушћи да е еданпутт> изгубмо небили му речт> прошла, да му се парница обнови, идаопетт> започне свош несрећу, у некои мнимои надежди. Кл> овомт> су много криви и неки овдашнБи адвокати, кои кадт> имт> се принви когодђ да e парницу изгубмо, а они му истолкуш да има право и да може до 6 б1ти , само да му узме на рекурст> 10 — 12 цванцћша, а човект> сирома мисли , противт> собственогљ свогт> увћренн, да има право, па почне опетт. да се тера, те на ново дангуби и троши, и ст> тимт> се све већма у пропашћава. Зато браћо Срблвн а вамт> добро желимт>, и совћтуемБ васт>, да се безт. велике неволћ нетерате еданЂ сљ другимљ по судовима, и да се неупропашћавате, „и ђаво зна што е право али неће" вели наша проста пословица, па, ви и сами знате шта е право , па се намируите међу собомљ, и 6w ће за обоицу полезше. Аколи се неможете међу собомЂ намирити, а ви отидите примирителномЂ су-

ду, онт> ће васБ поравнати, па башт> да се коме мало и криво учини , све е манн штета него штоће бмти терашћи се по судовима, и безт> велике неволћ немоитесе терати, а немоите ни неволш правити кадт> е нема. Наши су лшди у АлексиначкомБ, Гургусовачкомб и Заи*арскомт> окруш!ш много паметнш одт. они у другимт> иекимЂ окруж1нма, они се врло мало по судовима тераш, и зато су у свему 6олби и напреднш, ерБ они нити дангубе нити троше, па е све већи берићетБ за НБине куће. Што овде вичемБ иа неке адвокате, немоите мислити да п ст> tumi велимБ, да нетреба да буду адвокати , то Hie, него и вичемБ само на невалнле адвокате, кои заплећу лгоде у нарнице само да они штогодб добмго у кесу. А у прочемБ адвокати су нуждни гдн се годт> по законима судн али ови лшди треба да буду поштени и савћстнми а не давараго лгоде, и навлаче на парнице и кадБ немаго право, само да они што годб добнго, као што су кадт> насБ по несрећи, повећон части такови, а мало iS свега и има , дакле врло редки су добри неки покраи невалнлогБ карактера и незнаду свои занатБ, а неки опетБ знаду свои занатБ алљ су безсаветни па чине више штете лгодима него они што незнаду. У свакои струцм човеческогБ живота, оће се првенственно честБ и поштенћ, па тако и кодт> адвоката. Кодт> насБ ово име адвоката, стои у рђавомБ кредиту, и већа частБ мисли да су сви адвокати варалице, а то ше тако , него су адвокатн врло нуждни свуда гди се по закону суди, и у просвештенимБ државама, ови адвокати изгоне између себе оне непоштене и невалнле адвокате, да невараго лшде и да не yđiaro поверенћ народа кб онимђ поштенимт> и честнимБ; но кодт> насБ тога нема, може бити даће позше бмти, докб нашн правдослова више узт> имамо него што намт> за судеиску струку у службе требаго. Л бм жел1о да ме наши лгоди послушаш, и да се нетераго по судовима, него да се или самн и-