Šumadinka

Л' 15).

1И50.

ШУМДДВНЕА ЛИСТЂ 3 А ЖШ&ШЖЖ®X I Учредникљ и издавателв Лгобомирљ П. НенадовиКљ.

Излази свакогЂ твртка.

Че- i <>

БеоградЂ 11. М а а.

^ Ц&на 6 гоишн. 8, поi год. 4, а на три мес. 2 цв.

СТАРИ II МЛАДН ЛШДИ. Стари лгоди веле. да млади незнаго ништа, и да ift треба бити. да слушаго старе, а млади опетв веле. да стари незнаду ништа, и да ifi треба сикиромЂ у главу, да несметаго младима у нбинимћ паметнимЋ пословима. Ове претнћ неваладу ни една ни друга, но она за младе шштђ 6 w се могла кое како и претрпитн, али она за старе башљ никако: а л самт> старт. човект., па ми Hie до оваке шале. Зато самљ радт>, да се ми св младима помиримо, па да нестрепимо ни ми одт> Сикире ни они одђ Батина. Неспоразумлћнћ е наивише узрокт> свима распрама на свету, па тако и овои. Ни овде иема совершено право ни една ни друга страна. Зато треба да се споразумемо, па безпристрастно да признамо сваки свое недостатке, и да уважимо у другима оно што е болћ одг> нашегљ. При родно е да стари лгоди знаду више него млади, ербо су више година живи.ш на овомб свету, и имали више практике него млади, но то само одђ они млади, кои немаго већегт> дара разума одт> н£>иовогђ, и кои се нису никудЂ далћ макли, него гди су и они стари живили , и нис\' ништа друго ВИДИ.1И ни учнли него оно што и стари. КадЂ е пакЂ кои млади сђ равнимЂ даромЂразума оногђ старога, више света прошао и више видш, и више научјо , онда онђ може више знати него онаи стари, но и то само у ономђ uito е учш и што е по странимЂ землама видк>, коесвестарому Hie познато, али у смотренјго домашнћга или отечественога знанн, некасе млади сђ старимЂ неинати, ако нема већи дарЂ разума одђ нћга, а то се може препиранћмЂ наилакше решити, само ако о бе стране буду безЂ пристрастне, и н би у овомђ случаго совћтовао старима, да се ползуго наукомЂ и способносћу млади, а младима 6w совћтовао, да се ползуго практикомЂ и искуствомЂ стари, а обе стране да буду разложни v избору мнћнјн. Зависили пакђ предметЂ препиранн одђ среће или слу-

чаа, у каквомЂ npe^npiaTiro ту совћтз г емЂ младима, да послушаго старе, ербо су они сталнш и ако неучине никакву ползу, то по краинБОи мћри негубе ништа одђ оногђ што имаго. На противЂ млади, сђ своимђ ватренимЂ мислима и енергЈомЂ, могу врло велику ползу учинити, ако нмђ срећа или случаи буду наклонћни , али могу у противномЂ случаго и све упропастити , а Hie совћстно никадЂ, метати сво иманћ на лутр !го за макарЂ какву му драго велику добмтЂ, ербо е болћ неметати све на лутрјго па имати што годђ , него метути све па неимати ништа. ако .ivTpi« неизиђе. Келика е то стварЂ и нуждно е свакомЂ, познати домђ евои и свое отечество , свои народЂ н нћгове обичае и наклоности, и по ш>има управлнтисе, ерЂ како се почне у Koiofi землви радити по обичаима странни земалв , кое немаго сходства сђ иашима, невалз, и неће добро изићи, оћемоли што полезно да уводимо у наше обичае, то треба тако полако и обозрително да чинимо , да непобудимо противностЂ народа или наши домаћи противу ceбе, макарЂ да су наше намћре за кућу или за отечество Богћ зна како полезне. Ево еданЂ примћрЂ кђ тому: да е калемленћ богина или краста врло спасоносна стварЂ, то сви знамо, па опетЂ се е нашЂ народЂ у почетку противш тому, протнвЂ собственогЂ свогђ и свое деце благо/гћдша. А то e зато, што е народу или нашимЂ даиашнвимЂ сваки нови обичаи противанЂ, а кадЂ га познаду да е добарЂ, они га онда усвое , и неможешЂ иосле да га раздвоишЂ одђ нби. Богђ недели свима лгодилш еднако дарЂ разума, него дае едномЂ 25 драма, а другомЂ 50 драма, едномЂ литру, а другомЂ полђ оке, трећемЂ три литре, а четвртомЂ оку, и тако далћ иде у безконечностЂ, и колико е кому дао, онаи у онолико бива по природи одђ едни разумши и паметнш, а одђ други неразумн1и. После тога долази наука и практика, у коима такођерЂ заслужуго првенство они, кои су више такове приобрћли, али при еднакимЂ даровима разума сама практика е свагда боли и полезша одђ саме науке, а кои има обое ономе треба