Šumadinka

JW 24.

185©

ШУ1НАДИНКА, ЛИСТЂ 3 A шж ш®в®шам, УчредникЂ и издавателв Лгобомирљ II. НенадовићЂ.

Издази свакогЂ Четвртка. БеоградЂ 15. lOHia.

^ Ц&на е гоншн. 8, појј год. % а на трн мес. 2 цв.

Ш У М В. Шуме су тако исто нуждне свакомљ народу, како годђ и чиста землн за оранћ и кошенћ, само у манћмљ просторЈ' одђ чисте землћ: ко познае нашу Србиго пре 30 година; онћ може засведочити, да у насЋ сада нема ни пола шјлјв колико е онда бмло. Истина, да е полезно крчити шуме и правити нћиве и ливаде , али се треба обазрети да неостанемо и безх. шуме. НашЂ Народг> немилице затире шуме; Правителство е то забранБивало и забрангое непрестано, но слабо успћва у тому, и шуие се све еднако утаманаваго. Н мислимљ да Hie погођенЂ вачинг. кђ тои забрани., и да треба да се овако учини: да се изашлго Инџинири по целои Сербш, и да опредћле свакомЂ селу , колико му треба шуме за грађевине, заграде, и за огревЂ, на 40 — 50 година, па те шуме да се добро обграде, и да се разделе на талове, па сваке године да се сече по вданЂ талЂ па докђ се тако секући изађе на онаи другш краи проћиће 40 — 50 година, па ће она наипре сечена, нарасти опетЂ колика e и бмла па некЂ се опетЂ на ново почне сећи као и пре, али кудЂ се еданпутЂ изсече шума, онуде нетреба више нико ништа да сече , докђ ioS опетЂ редЂ не дође, па ће очда народЂ 6 б 1 ти осигуранЂ сђ шумама за свагда. Аколи остане овако као што е данасЂ, онда незнамЂ оћедули ioum. наши унуци имати шума, али нБина деца сигурно неће, па Н1ели греота да потомЦБ1 наши остану безЂ шума, кодђ толики бмвши. и шштђ наодећи се шума наши? само шуме треба оставлати гди су врлстша места, да она равша остану за зе»1лћдћл!е, па што претече шуме одђ тако опредћиене и забраићне, ако после слободно некЂ се обраћа по потреби на нбивс и ливаде. Одђ Народа нетреба очекивати да онђ ту свого ползу пона и да се o тому побрине, ерЂ онђ о томђ неуме мислити. НародЂ ч\ва само сваки бранике, а обшту шуму мисли да е туђа, па сваки граби од% нћ колико више моаге , или да начини себи НБиве и ливаде, или да насече грађе и дрва

да прода. Правителство дакле треба да се о тому брине, ербо е оно народу то , што е отацЂ децм, па треба да га натера на оно што ће за нћга лолезно бшти и да му забрани чиннти оно, што ће за нћга бмти шкодлбиво. Наши лгоди кои сада живе, мисле само за себе и веле даће нЕ -има 6 б 1 ти доста шуме докђ су они живи, а немисле никако да народЂ еданЂ никадЂ неумнре, и даће свагдау Cp6in народа бмти, као што смо и Mbi сад -б после наши праотаца, и да треба и за нби оставити да се ползуго плодомђ матере свое землћ, као што су и наши стари нама оставили. Правителстводакле кое то зна, треба да се о томе брине, како ће и наипознш потомцбј србски уживати плодове свое матере землћ , и труда свои праотаца. И разуманЂ отацЋ бринесе за будућностБ свое деце и свош унука, а колико више треба да се брине Правителство за будућноств народа свога? Краинћ е већЂ време, да се оваковои забрани шума приступи. Али ће ми ко реће да нема Инџинира, а а на то одговарамЂ „нека се набаве." Рећиће ми да нема новаца, а н велимЂ „нека се Правителство о томђ стара, ерЂ кђ цћли се мора гежити, нити з 6 огђ тога треба да народЂ у свомђ напредку што трпи. „Неможемо мм на едномЂ месту стаати, кего морамо напредЂ, или ако то не чинимо, онда морамо натрагЂ, тако е Богђ установш течешв csiio ствари на свету, да неможе у едномЂ сташо стаати, него мора или напредЂ или натрагЂ, или на више или на ниже. И Правителство бм ако сгрешило народу, кадЂ се небмза нћгово благополуч1е стара ло, беЗЂ кога ће онђ морално страдати. Па Hie само та потреба за шуме и за Инџинире, нзго има такови потреба ciaceTt божи, кое све за то стое, што се нема од-б кудЂ да троши, а то е грех .ђ одђ Бога. Нигде на беломЂ свет\' народЂ нема тако лакогђ данка и изобилше землћ као кодђ насЂ. Ево намЂ примћра преко Саве и Дунава кодђ наше браће Србалн: и камо колико еданЂ човекЂ плати еамо за сто ока соли, кодђ насЂ за оне новце купи човекЂ и сто ока соли и немало и са†данакЂ плати.