Šumadinka

lia у свакомљ СТОл Љ тЈН) mth /IH), и што бм по НБИМ ;ве вднако валнло нова писмена уводити и мћнати, toe бм насЂ Богђ зна кудљ СДЂ цћли одвело. Сетило се колико намљ е жао, што су се изгубили Слазени у Прускои, и постали ЈН >мци. Истина да е тоиу узрокљ и езмкЂ, али да сУ задржали свого азбуку, и садЂ бм и они сами зна-*и, да су некадЂ славенскимЂ езБШомЂ говорили, ЗарЂ Французи и Англези невиде, да шмђ е правописЂ рђа†за нвиове езБше, па га неће да мћннго, и то сигурно за то, што хоће да остану они, кои су и у прво време баЛИ, и да непостаго при свакои измћни азбуке за по ^омство нови народи. Наша слова и нашЂ прг »вописЂ несравнћно су за нашЂ взмкЂ бола и савршен!а, него нвиова за

нбинђ ; па за што мм да траншмо промЉну? Еда ли смо паметнш и просвћштенш одђ нби ? И еда ли е каква кнБига или кака†рукописЂ садашнБш, по старомЂ правопису остао, да га нисмо могли разумћти или да га неразумћмо? Не заиста, све смо разумћли и разумћвамо, па на што намЂ друг1и правописђ , кадЂ намЂ такову опасностБ за единство народа со 6 омђ доноси? И ако бм кадЂ време дошло, да се сви Славени согласе, да установе едну азбуку за сва нарћ*па; н опетЂ небв1 бмо тога мнћшн, да се азбука мћнн,, изђ призрћн!а на незаборавностБ наши стародревноctiS , за кое бм гкелш да остану поннтне свагда за са†народЂ, а не само за поедине чланове нћгове. —