Šumadinka

С Т Р А Н Е Н 0 i) 0 С Т Н. •— Острови ioHCKH кои су се често тузкили противг Енглезке владе, садт, су добили знамените и пожелане промене. Енглезка оће да заведе систему слободну у притнжан1нма своимћ у средиземномт> мору, као што е то већљ учинила у Канади. — C6orb догађан ч-ранцуски у Америки бегунци Е-. вропски наивише су се узкомешали. И говоре да Кошутљ неће дуго у Америки остати, него ће по свои прилицм у <f>e6pyapiio месецу повратити се опетЂ у Енглезку. За Кошута у самомЂ Нев-1орку скуплћно е своеволв" нм прилога 30.000 талира. КошутЂ е отишао из' Невiopita у ФиладелФ^го. (Валвда и тамо да проси.) — Оно што Hie могло бмтн у Фебруарпо 1851. године десетЂ месеци доцше изпало е за рукомтЈ. ЛордЂ ПалмерстонЂ паде. Револу1цонарна партан у Европи добила е два смртна удара, еданЂ е ударЂ узвишенје Наполеона, а другш паденје Палмерстона. ПалмерстонЂ е пао, и HCTOpia ће приповедати шта е таи човекЂ учишо за свого землго. Природа е Енглезку усамила у мору и одвоила од' целогЂ света; ПалмерстонЂ го е ycaMio и одвоио у политики. И сђ нћговомЂ политикомђ Енглезка за кратко време морала бм у непрЈдтелБству са свмма дворовима живити. И новми министерЂ Инострани Дћла ЛордЂ ГранвилЂ ступа на свое опредћлеше у наитежимЂ околностима. — С ђ променомЂ Палмерстона, 6w ће променути сви Енллезски посланицм при главншмЂ силама Европе. — 1оштђ Hie свуда по Фуанцускои мирно сваке паризке новине доносе, да се по гди коим' окружЈама, по кадЂ кадЂ туку, а сбогЂ тога врло се млого лгодш негпрестанодзатвора. А у самои варопги МонпелЈе заповедила е полшцн да се 33. каФане мораго загворити, у коима су се обично сами слободннци скуплили. .— Познато е да ће се сада Француски иовци Ља ликомђ ирезидента ковати. O bv е већ' ocnsbiii путЂ, од' 1793. год. меннна Форма новаца, за време прве ропублике, за време Наполеона, Карла XVIII, Карла X, за време Луи-Филипа. Ново републиканско правителство у 1848. год. примило е Форму новаца старе републике. А президентЂ прима стару Форму свога стрица. Под' ФормомЂ прве републаке начинћно е 106. мил^она кое сребрнБ1 кое златнм новаца. 1416. милшна комада сковано е са ликомђ Императора Бунапарте. 1685. мшпона са ликом' Лудвика XVIII и Карла X. — Близу 2. хилнде милшна сковано е кое сребрнм кое златнм новаца кои носе образЂ ЛуиФилипа. 316. милтна подђ привременмм' правнтелствомЂ од' 1848. год. — Наивише се златим новаца за време Луи-Филипа салило. 1850. год. сковаро е 85. милЈона Француски дуката^ а у 1851. год. 254. милшна. (вданЂ Франц. дукитЂ вреди од' прилике 4. талира.) — Последнћ ФранкФуртске новине говоре да Луи Бунапарта намћрава установити императорску гарду, као што е имао старми Бунапарта. Све ТилћрЈе бмле су осветлћне и сви прозори блистали су се од' пламена, Луи-Бунапарта давао велику частЂ, гди су преко 400. го- 1 CTiro присуствовали. — Папа писао е Луи-Бунапарти и честитао му одржану побћду, измеђ' осталог' у писму вели: „Сад' тек' прашћа небо Францускои, за учинћну увреду цркви."

лвнмм' зданјнма написане бмле, избрисане су свуда, и на место нђи императорскш е орао помећанЂ. •— У прошлои 1851. години представллно е само на паризкимЂ театрима 263. нова оригинална театрална дћла. •— 10- гђ Лнуара држаће се у Паризу великш прегледЂ воиске, гди ће 100. хилада воиника парадирати. НаполеонЂ бм ће на томђ прегледу са ГенераломЂ МаннНОМЂ. ■— У варошкои кући даваће се частЂ велика са ?6 стб президенту републике. •—- ЛамартинЂ окануо се свега, и ни ушто ce немеша. Живи усамлћнЂ и забавлн се сђ поезЈомЂ. •— ПрезидентЂ писао е у БечЂ цару и молш га да му дозволи до кости Херцога одђ Раихштата Наполеоновогђ смна пренесе у ПаризЂ. А тако исто у намћри е да кости цара Наполеона из' цркве инвалидске пренесе у Tn.vhpie. (Нека он' гледа, да нћго†дј-хћ ближе себм принесе се, а одђ тћла неће му 6 б 1 ти ваиде.) •— Млоги већЂ починго на агресима Бунапарте мета ти: „НћговомЂ величеству президенту Француске републике принцу Луи-Наполсону. " — О дђ иеколико дана полиц!н у Паризу удвоила е свого ревностБ, и нашла е млоге немирнике сакривене по госттницама и по приватнммЂ кућама, од' кои неке е позатворала, а неке протерала. — Ко незна шта е енглезЂ и нћгова ладнокрвностб моћи ће лако изђ слћдугоћегЂ дознати: кадЂ е бмо КошутЂ у Енглезкои, и кадЂ e едиомЂ приликомЂ говоpio слово, еданЂ ЕиглезЂ броно е за нбимђ и нашао е да е КошутЂ за време свог' говора рекао: 569 путш „л" и 11. пута „л ca.nb " и да е спомену те речи ,, мени и и ,,м« мене и 120. пута, и 216 пута рекао е „мое" — УГенФу (у Шваицерскои) налази се млого бегунаца за кое се мислило да су у Аиерику отишли, и кои су увек' уредно имали засћдаша и дописиванл са бегунцима у Лондону и Америки: но садБ од' сагозног' совћта из' Берна приморанЂ е президентЂ Фази да iff све разтера. — Народна гарда у целои Францускои разпустиће се и оружћ сво покупити. • _ бднммЋ разписомЂ министра просвете налаже се, да у целои Францускои по школама философ Ј го само свештеници могу предавати- •— И као што пишу новине цео донкошнби качинЂ предавана наука уредиће се по плану Монталамбера. —• Како у Паризу тако и у Лшну и посвимђ већимЂ варошима, на заповестБ полицје изсечена су тако назва. на дрва слободе, у присуству млогоброинБ! гледателн, и то не као uito се чуло, иоћу, него данго, (данго су и сађена.) И речи: Слобода, еднакостБ и братство, кое су свуда по нвнммђ местима бмле засађена здашнма, б&1ле написане избрисане су, и место нби императорскШ орао помећанљ е.

ТЕЧАИ 1НОВАЦА У БЕЧУ 1. ЛНУАРА. Дукати 29% Сребро 22% S. Ннуарп. Дукати 31% Сребро 24%

У КНГ .игопечатнби

К ннжества CpBie.