Šumadinka

"vvvt 'X/ -

10 i'-4CC. 1 " @vs>-

KOMti одљ нћга, онђ га кеселимг. срцемп оставлн н богу се обраћа да га прими пад-b е одђ штете свомђ брату, кои е савршенш одб нћга. ПраведанЂ човект> свагда е готовђ богу предстати. Праведантз човекЂ обично нема иманн, нема свое kvће, нема робова? Служителљи нћгови прјнтелви су му ако су тога достоини. Нћго†домб прибћжиште е свакомђ добромЂ, пои крова нема, нћгово време и нћгова знанн принадлеже свима, коима е то одђ потребе. ПраведанЂ човекЂ мрзи на рђаве а презире безчестне, а кадЂ се поправе, одуЈневлнва ii} и прашта имђ; а ако остану у злу, заборавла т, но нигда ift се неплаши, а кадЂ ra убица нападне, уништожава га одважно, сматрашћи себе у тзковомђ случам као орган7> божје правде. Праведном' човеку nie нигда дуго време, нити му е досадно. Онђ ради_колш;о може, бмло умомЂ бмло тј.ломђ, како е кадЂ ићму и другима што нуждно. КадЂ е уморанЂ, одмара се и мисли на бога; х:адЂ е болестанЂ, nie му тежко и сан,ч о покого. ПраведанЂ човектл отвара свое срце прЈнгелЂСтву. После бога лгоби наивише свогђ npifl-гела, и нетреба му се плашити, да ће у тои ceoiofi оданости границу прећи : почемЂ онђ лгобити Moate само онога, кои е нћга доСТОННЂ. ПраведанЂ човекЂ може бмги ионосанЂ, но нигда суетанЂ. Онђ непази на то ели младЂ, лепЂ, богатЂ и дивили му се ко; онђ зна то, да е праведанЂ; и радо прашта онима, кои га непознаго и о нћму зло говоре, ипакЂ се удалнва одт^ нђи. Онђ зна, да они, кои га непонлго, нћму нису равни, и да онда, ако бм т хтео лгобити, иебм више могао 6wти лраведанЂ. ПраведанЂ човекЂ пре свега е искренЂ, а за то се зактева млого снаге, ерЂ е светЋ лажлви†или суетанЂ. изданнЂ или пунЂ предрасуђенн. ПраведанЂ човекЂ неповоди се по мнћн !го мложине; онђ е бранителв слабогЂ и удрученогЂ и подиже свои гласЂ међу лгодима само на то, да оне бр&ни, кое лгоди неправедно обтужуго и осуђуго. Онђ се ни на когђ неосланл, да о комђ пресуду изрече ; онђ оће самЂ да о томђ разсуди, па онда да е у свомђ мнћијго поузданЂ, нити ће кога за рђава држати, докђ ra непозна, а после ће сталанЂ у свомђ мнћнјго остати, ма га мложина и похвалвивала. И праведанЂ човекЂ може погрешити; но то е грћхЂ праведне душе. коа незна за млога светска рђавства. ПраведногЂ човека често вређаго и клеветаго; но напоследку нћму ће се морати за право дати, ерЂ онђ лгоби правичносгв, оће да е праведан^, сталанЂ е и зна се за правду борити. И праведанЂ човекЂ има непрјитела, а и онаковм, кои су према нћму равнодушни; а кадкадЂ е грдна мложина противЋ нћга; но онђ има иеколико праведнм лгоД1и, кои су нћму равни, за прјнтелћ, ria се они траже, друже и еданЂ другогЋ тћјне. — Д. МатићЂ.

ДОМАћЕ НОВОСТИ. — Нћгово ВБ1Сокопреосвештенство родолгобивминашЂ Господинђ Ioanmsie НешковићЂ Епискот. Шабачш 'и, уважавагоћи цркве и монастире, и знагоћи да су то бмле пр-

ве Јпколе и први учителви у нашемЂ народу, и да е помоћу нби потомству спашена вћра а с' нн.оме заедно и народностЂ и име србско, ep' видимо у Босни гди ше бмло монастира, како е народЂ свого веру а сђ тммђ и свого народноств и свое име променуо; изволш е предхвалћнми Господинђ едно велико двокатно тврдо озидаио здаnie, кодђ монастира Каленића, изђ свое собствене касе изплатити. На чему како ондашнћ братство, тако и сви посћтителви тога монастира, вћчно му благодаре, и моле Бога за нћговЂ, отечеству нашемЂ драгоцћнми и полезнми ЖИВОТЂ. — бдна побожна госпол из' Београда поклонила е монастиру каленићу, еданЂ лепЂ и скупоценЂ барнкЂ, за вћчну памнгЂ и душу свогђ отца, кои е у истомђ мона стнру саранћнЋ. — Сима СимићЂ бмвш1и лане секретарЂ суда окр. чачанскогЂ, и кои е сбог' догодившегЂ се деФекта при истом' суду бмо осуђенЂ на трогодишнго po6iro, 15. Декем. пр. год. бмо е одђ Нћгове Свћтлости помилованЋ. И само после некблико дана свога ослобођена, отишао е на конго у гости у КарановацЂ гди е 31. Декем. у поноћи напречацЂ одћ шлога умро. И нћгово мртво тћло донешено е у ЧачакЂ на ново лето. Ко га е годђ познавао свак' га жали, а наивише нћгова мати и жена, и нћгово мало дете кое га е при полазку нћговомЂ у КарановапЂ млогоброино пута полгобило, и едва се сђ нвнме растало. Нри полазку, кадЂ е узло иа конн, рекао е CBoioS маицм: „Боже мои, маико, одавно ли нисамЂ на кона узно, и чисто самБ се ужелш. " — 8. т. м. држала е школска KOMiicia свое редовно засћдаше. •—- Н)че почели су полгодијпнћи нспити у овдашнвои. Гимназ!и, и сврши ће се до свршетка овогћ месеца.

С Т Р А II Е II 0 В 0 С Т И. —• Новине ивллго из' Цариграда, да коловође ланвске буне у Босни, што су послане у ЦарнградЂ, врло се вешто бране, оснивагоћи свого обрану на свон стара права т. е. да су они у Босни до сада имали нека особита права од' остале турске, и по томђ млоги мисле и дрлге да ће имђ царЂ све опростити и слободне iS кући пустити. вр они се правдаго, да нису никадЂ ишли да се одђ цара отргну, него само да своа стара права задрже, за кон Су нђ!овм прадћдови веру променули. — У Цариграду аустриско правителство одкупило е гри воена пароброда одђ турске воене Флоте. — 6- гђ прошлог' месеца бмла е у Неаплу таква врућина, да су млоги солдати екзецирагоћи се, одђ врућине у несвестћ падали. — У Варшави одђ нове године излазе 4. иолвске политичне новине, и 8. кнЂижевни повремени листова. У Прагу прошле године излазило е 28. различнм листова; од' кои 15. на немачком' а 11, на ческомЂ езмку; а 2. листа излазила су на оба езвша пола немачки пола чески. —• ТелеграФЂ е кроз' воду готов' и с' тим' Лондонђ 4. сата времена ближе примакао се осталои Европи.

У Кн1 .игопечатнб11 Кпнжества CpBie.