Šumadinka

*т 3i tm

Господаромг. Протомг., и сћ попомб Павломљ изђ Врела растадосмо. Они одоше кт. Ужицама, а ин кући свакх. CBoioK, а самђ л узљ топђ у ПалегкЂ. 1. Н)л1п. Ц 1. лђ данЂ путовасмо nj) киши, растасмо се сђ ГосподарЂ ђорђемЂ, и д сђ Господ. Симомђ кнезомђ ноћи у Врбидм л !епомђ селу. И 2. lO^in. КрозЂ Раниловиће и Сибницу, лепа села. дођосмо у БоракЂ у Симино село на добром^ месту. Ту ужниасмо и написмо се поштено, три топа Гос. Сима избацм. Кућа му е лепо уређена, познае се на млађима да е старешина правми СрбинЂ. Оданде 1% сатЂ идући дођосмо у Враниће кући Павла Поповића, и попа Димнтр1нј красни лшди, д васЂ лако заборавнти нећу. Ту н и Госп. Веса изђ Лшбинића, нашЂ капетанЋ. и топђ уквартирисмо се, а други наши до 100 момака поделише у село гди Z. гди 3. Описати се неможе како насЂ е ово село лепо дочекало. Селацм су сами долазили и молили нзсђ кђ себи на квартирЂ, као браћу утруђену и заслужену. ■Сутра када пођосмо, свакш е добро благосилло. Таково е село кадЂ добра. паметна и радина киеза и поглавара има као што е Сима и Павле. 3. lO^in. Послћ panie пођосмо кђ Палежу, Z. сата далеко ту дођосмо, ручасмо у механи, и л писа Госп. Архимандриту Петронићу у писму Г. Капетана Зикића, и описао самЂ му на кратко бои КарановачкЈи, преко попа Марка у Остружницм. После подне кренусмо се, и идосмо до Звечке Z сата, до Грабовца 1. до Лгобинића 3. свега 6. сати, до куће Г. Весе. Ту насЂ лепо дсчека Г. Веса и угости, сутра ручасмо, и мени попђ ннко показа путЂ у Таково s / t сата одђ лгобинића. У Таково самЂ дошао на конго попу Петру, нћиу самх. се казао, ко самђ; ":геп рлјо ме е и полгобЈо као свога човека. Кодђ нћга самЂ провео и оваи данЂ, и 4-тми Ш.ни пр1нтно и у сваколкомђ разговору, оиђ ме е прелепо дочекао, изпрат^о, и дао ми е едне чарапе (то е овди знакЂ особите лгобови и прЈлтелЂства). 5. KtAia. По ручку раставши се сђ попомђ ПетромЂ пођемЂ у Врело Moioii милои домовини, и дођемЂ кђ Iokсиму, и ту се сђ нЂима излгоби : кодђ куће бинше 1оксимђ и Лаза и Јосимова жена Анна, и Павлова жена брина и 4. деце 1осимове, една девоичица лепа Аннина, и мати Тодора. Ту самномЂ многи разговорЂ бм. и пи се у здравлЈ. CBiro. — Ту самЂ провео у миломђ одмору и дружству 6. 7. и 8. ГОлш. а 9. lO.iin. Идо у врелску цркву, ту е бмо попђ Бранко и Лнко изђ Лгобинића, попђ Павле изђ Врела и Господинђ Веса •—- а 1 осимђ е црквенлкЂ и цркву лепшу у Србш видш нисамЂ одђ врелске и лепу кућу кодђ цркве за приходнике. Ту ми говорише да будем-в магистерЂ, и да 6hi самЂ само услажденјн) и срца захтеванго слћдовати могао, то би самђ воистину учинјо, тако е лепо место и npiflTno Врело. •—■ Ту ми стиже itntnra одђ проте да што брже у Бранковине идемЂ, и л таки после пОлдне сђ Ioсимомђ сћдавши на кон ћ дођо у Бранковину послћ 4. сата пута. — ГосподарЂ лковђ отишао беше са воискомђ на Ужице. 10. lOAin. Оде ГосподарЂ Прота на остружницу и у ЗемуГГЂ за ради џебане, и други потребнм ствари; а л оста дома, управлагоћи кнЂиге куда кон надлежи.

м и р о | i а. (Речникт. за и;нвотђ.) БадлЂи дан -б. На баднЂИ данЂ манћ се кодђ насч. врача него у очи ђурђевадне. На баднћи данЂ — кои по

кадЂ кадЂ у очи Божића пада — нема млого врачанл, али има доста народнш обичан кои су сви готово наликЂ на врачанћ. Таи данЂ дигне се, обично домаћииЂ изђ куће узме сикиру, и већа частЂ укућана за иђимђ, и оду у шуму. Изберу еданЂ младЂ пра†церићЂ, и еданЂ почне сећи, а сви наоколо трче и ватаго иверћ што од' тогђ дрвета одскаче, и редко кои иверЂ на землго падне, наравна стварЂ, да по гди кои иверЂ удари и у чело оиога кои оће да га увати. П отомђ упрте на леђа, и донесу кући, и метну га на ватру. бдни окрешу гране, а некн оставе све као што е одсеченЂ. Онда домаћинЂ са томђ истомђ сикиромЂ, пре негЂ ilsto е што ro,ri> друго секо, дође у воћннкЂ и сва челндЂ за нвиме. И отане па замане што годђ може на ону воћку кон Hie родила тога лета; а челндв запмтаго га: „шта ћешЂ то?" а онђ одговори: „оћу да е посечемБ наватру." А они га опетЂ iibiTaro. ,,А зашто?" .,6рЂ nie родила овогђ лета." Одговори лготито домаћинЂ. Онда сви окупе га молити, да непоеече ту воћку и да ће до године родити. Тада домаћинЂ на ту молбу, епусти сикиру, и само мало сецне, и оду на другу воћку, и сваку оставн само подђ тммђ уговоромЂ ако до године нероди да ће е за цело посећи, Полажаи« никђ кадЂ дође на БожићЂ, а онђ узме угаракЂ одђ баднака па пара у ватру и благосила: „колико овде варница, толико ти у стаиу овчица, у полго волова и кравица; у улћнику кошница и т. д. Увече простре се у свакои кући слама, н деца п!гочу а лгоди и жене квокћу по слами. Обично ора се еде и куваногЂ жита. Неки на божићЂ а нек!и на баднви даиЂ, благосилдго узЂ ора. Тако еданв за вечеромЂ узео ора, и окрећући га у руцн благосилно: „како оваи ора 6 bio пунЂ тако бмла наша кућа пуиа берићета. Како оваи ора 6 bio пунЂ, тако бмли пуни амбари жита и тако чита†сзтђ набрано, и уза cBBi«iit благословђ викали су укућани: „аминЂ" кадЂ веће све поброи што му е срце желило; онда се прекрсти па ора разбје, а кадЂ тамо, а оно ора шупалЂ и ништа нема у нћму. Садв, то домаћину и домаћима никакве бриге не зада, него сви у гласЂ прсну се сменти, и први домаћинЂ повиче: „НечЈи Боже шта пси лаго" и сва челддЂ опетЂ за нђимђ повичу место „амина" то исто: „Нечуи Боже шта пасЂ лае." И на томе се сврши, и то намЂ наивише сведочи, да нашЂ народЂ nie Сувише суевћранЂ, ерЂ друг4ie то бм читаву кућу сневеселнло. •—• бданЂ ера, комђ е мало бшло да узме ора па у кући за вечеромЂ да тако благосилн, него е хтео да благоси.ш на полго, и да буде ближе неба; зато остави сву челлдЂ укући, и каже имђ да они нзђ куће само вичу: „аминЂ" а онђ изађе наполћ и попенћ се иа плотђ; узме капу у леву руку а ора у десну, и почне викати: ,,Како оваи ора бмо пунЂ тако бмла пуна кућа скроба и скорупа и другогЂ берићета" а они сви изђ куће повичу: „аминћ". Како оваи ора бмо; пуиЂ, тако бмла свагда пуна тиква paKie и кеса новаца, и мешина катрана" а они опетЂ изђ куће повичу: „аминЂ'' ОпетЂ ера почне: „Како оваи ора бмо пунЂ —- •—" но ту му се омакну ноге, и посрне сђ плота, но непадне на землго, негомузакаче пеленгаће за плотђ и обе<ђн се стрмоглавце на онда повиче: ,,fl еломи вратћ" и они изђ куће опетЂ сви повичу као и досада : „Аминђ ера nie се могао самЂ да избави, већЂ опетЂ висећи стрмоглавце о плоту запомаже ,,Aii помагаите л се обеси." И челадЂ изћ куће опегЂ сва угласЂ као што ift е nayiin повичу ; „зминђ". Наипосле дођу KOMinie те га скину сђ плота.—■ Католицм место бадннка имаго едно мало обично брезово г ранато дрво, кое зову: Хпистово дпво. — II кое сво о-