Šumadinka

^>1 1

* i

какву тврдишо, да га тамо затвори. Kf^ i/hјј^ у били на средћ езера, дуне лк1и ветарг., кои и сада врло често на tomb езеру дува, и кои ветарљ зову ФенЂ, и twmi > ветромЂ и онда узколеба се езеро тако лко, да су сви осетили да су у наивећои опасности. Краго никако нису могли одћ велики таласа приспћти. вдан-b кои е међу нвиада у чамцу бмо, и кои е познавао ветарт>, обале и уд -б езера, могао бм iK спасти, то е бмо ТелЂ, алн нћгове руке бмле су везане. Геслерт> уплашенг. заповеди те Тела одреше и предаду му yijpai;.mnt, чамца. Телг> своимб вештимг, и нкимђ рукама, притера чамацЂ краго, и скочи сђ чамца на обалу, а чамацЂ заедно са Геслеромћ и нћговомЂ пратнЂОМЂ отиене у езеро. ТелЂ ca стреломЂ и лукомт>, одметне ce у брегове — а ГеслерЂ поеде дуге борбе са буромЂ на езеру, изађе на обалу, и иође у свои дворт> у КиснахтЂ , но ТелЂ у вдномђ про. лому дочека га, и сђ брега y6i е стреломЂ. По tomi > букне са св!го страна буна, и Шваицерска последугогЂ ратованн ос.лободи се.

М II F 0 ђ I п. (Речникт. за жнвотч> ) ^ II. 85ši.ni; е треће писмо у нашои азбуки, славенска е речЂ, и на србсши значи: знпмђ, или знап, дакле сммсао досадЂ разаснита три писмена a.n буки eisdu , значи на србски: „п букве познаемЂ." * ВамннрЂ —■ то е име онм лгодш, кон умру, па noсле опетЂ устану изђ гроба, те даве друге лгоде. Млоги држе да то нсможе 6 бјти , но ми увћравамо читателћ, да е то исто онако могуће, као што е, у Топчидеру изгорело сто Фатш к амена. И да 6&i ту могућноств ionrn> болћ угврдили, навешћемо еданч, истинитми примћрЂ, како е една мртва баба, удавила две друге бабе што су е чувале. — То ше бмло одавно. бдна баба умре у селу H f * они е обуку, нареде, мету у сандукЂ, и кадЂ се смркне остану две друге бабе у тои истои собн да е чуваго Сутра данЂ кадЂ дођу комш!е, иађу гди е она мртва баба изашла изђ сандука и гди стои до врата, а оне друге две на средЂ собе обадве мртве. Ко не бм могао у томђ случаго веровати на вашшра! •— нико о томе у селу Hie сумнно. — Но после неколико дана, лроведе пандурЂ два шегрта везана, и стварх> се обнсни, и село онда скине проклетиннз, са оне сироте бабе. То е овако бмло: оне две што су ону мртву чувале, rio своћж несрећи обадве заспе; у то доба два шегрта, идући на вашарЂ у Валћво, прођу поредЂ оне куће, и виде гди гори свећа, и гди две бабе спаваго поредЂ треће мргве. „МожешЂ ти отрпити 25 батина '? " запита еданЂ шегртЂ свогђ другара: ,,могу и 50" одговори поносито други шегртЂ — ■ „и шта ме пмташЋ, кадЂ знашЂ, да насЂ маистори наипре науче трпити батине, па онда шити алг >ине." „Е. па кад-в мОжешЂ, а тм аиде саиномЂ, да уплашимо ове две бабе па ако насЂ и увати капетанЂ, валљда неће бмти вмше одђ 25" одговори онаи првми шегртЂ, и како су бмли снизки и сбогЂ врућине отворени пенџери, уђу обоица крозЂ пенџерЂ у собу, и полако изваде мртву бабу изђ сандука, и прислоне е управо узЂ врата, па онда опетЂ изађу, и оду своимђ путемЂ. Свећа е далћ горила. Око неко доба ноћи пробуди се една баба, погледа у сандукЂ види да е празанЂ, поммсли да бежи на врата, кадЂ по-

18 гледа, а она мртва, стои, и претисла леђима врата. Она се уплаши, гурне рукомЂ ону другу што е спавала, и рекне Јоиполако: „секо, ми смо обе пропале!" Она се npi,буди и кадЂ погледа на врата, свисне одђ стра, а она друга устане и пође, но и она падие мртва. Мн савћтуемо нашимЂ читателвима да се чуваго живм лгодш, а мртви слободно нека се небое, живђ човекЂ зло чини, а на мртвогЂ само беду баца. О, колико има вампира, кои се сђ нама на сокаку сретаго, npiaTHO се сђ нама разговараго, грле насЂ и лгобе насЂ, а међу тимђ , желе намт> крвЂ нашу попити — такови вампира чуваите ce, кои вамЂ зло мисле, а неће да кажу. — Човек-b е чудноватЂ? и рад!е 6 bi кодђ свогђ наивећегЂ душманина преноћ!о него нокраи сдногђ гроба, а то зато што гробт> неуме да говори, и да ласка и лаже. Гробу могкешЂ слободно казати оне таине, кое несмешЂ ни наиболћмЂ свомђ npiaTeлго поверити. Шивђ! лгодји, треба се болти и чуватн, а мртви нигда, међ' нама живима има млогО вампира; међћ мртвима нсма нн едногЂ.

И С К Р Б (Изђ Гетеовогт* генја.) ЧовекЂ е тако склонћнЂ одаги се кђ на-ипростјем b, духЂ и чуства затуплгого се тако лако одђ упечатленн лепога и савршенога, да бм требало способностЂ ово о(;ећати и на cBaniii начинЂ при себи обдржати. 6рЂ таковогђ уживана нико се неможе сасвимЂ лишавати; и само ненавикнутостЂ да човекЂ што добро ушива узрокЂ е, да многи лгоди у глупомЂ и безвкусномЂ, само ако е ово ноно удоволбс гво налазе. Зато требало бм свакш данЂ баремЂ rio едну малу песмицу чути, еданЂ добарЂ спћвЂ читат^, — едно изредно изображен'е видити, и само ако бм могуће бмло, по неколико паметни pe^iif говорити. н се могу само ономђ човеку радовати, кои зна шта е и за нћ>га и за друге полезно, и кои се труди да свое самоволвство ограничи. Свакш има свого собствену срећу у рукама, као што маисторЂ има грубу матерјго, изђ кое онђ хоће шгогодђ угледно да наирави. Али е са овимђ художествомЂ као са сва чимђ ; само способностљ кђ томе нама е урођена, а ова треба обучена и брижлг>иво извештена да буде. Дуга разсуђиванл показуго обично, да немамо у виду точку, о Koiofi е говорЂ ; а пренагла дћланн да башЂ нимало непознаемо. Добру мисао, кого гди прочитамо; штогодђ особито, кадЂ чуемо, забележимо свагда у нашЂ дневникЂ. Но дамоли ееби труда у исто време, да изђ писама наши npiaтела собствена примћчаша, подлина осмотренн, и скоротечне, богатоумне, речи повадимо и побележимО то ћемо се здраво обогатити. Писма забацуемо да ш никадЂ вмuie нечитамо, или ift наипосле и уништожаваио, те тако изчезне наилепш !и и наиусерднш духЂ живота и за наст> и за друге. Саобшгавати се, природно е; а саобштено примити као што e дано, то е изображенћ. Недостатке одкривати ше доста; шта више, неправо е то чинити, ако у исто креме незнамо и средство кђ поболшанго показати. МатернБ1 - и сзмкђ у исто време и чистити и обогаћавати, посао е наиболЂи глава. Само чиоћенћ беЗЂ обогаћаванн показуе се понаичешће празноумно; ерЂ ништа mie згодше него одђ садржан одвратити се на на израже-