Šumadinka

mt 127 m

ствованвима. Обожателв днпломатичне школе кнеза Талћрана, онћ мисли, умствуе, ради, чуствуе, као и osafi, сћ подобномЋ постонности, но ст» манћ духа. КнезЂ ТалћранЂ, министерљ иностранм дћла подђ Наполеономћ, имао е просвћтлћнт> духЂ, а дипломатт> обимно има само едну вћштину; онаи е тенио, да цћлу свого тежину метне на кантарљ европски снла, а оваи само тежи, да непрестано остае у no3opiro, и онђ то постизава помоћи лукаве политике, кон га одр5кава у власти, макарт> и на земалБску и државну штету. Онђ у разговору никадЂ неиде правммЋ путемљ, осимђ , ако е осигурант., да ће побћдити свое противнике; онђ зна вћшто обрћати питанн и одговоре или полагано и вћшто се извући . Непридржавагоћи се свои обвезателства, но само у толико, у колико онЂ суди, да су она нћму користна; онт. врло добро зна за свол одиаганн навести изговоре и узроке, иои се осниваго на државномЂ интересу, или шштћ болћ на интересу онога, кои се позива на нћгова обећанн и обвсзателства. Нћго†е говорЂ сладакЂ и умилвтЂ, кадЂ ше ни гордЂ, ни поносанЂ, и нћго†гласЂ постане ласкателанЂ, кадЂ хоће да васЂ превари. Ако му bw поклоните ваше повћренћ, то ће онђ то на свого користв употребити, и остаће вамЂ вћранЂ докле гдигодђ невиди већу користЂ, да васЂ се одрекне. Сви конци нћгове силе тако су затегнути и помћшани, да бм се одма прекинули, чимђ би рука, кон iK држи, и кол сђ нвима управлн , ирестала суштествовати. Нћгова политика нема у себи ништа вмснреногЂ , ни благород!« но она се оснива на обстоателствима. Нужда и потЈ.„иа у нћговммЂ очима све оправдава. Онђ е сасвимЂ скрозЂ правми деспотЂ, све мора уступити нћговои волђи, ерЂ онђ неможе да пона, да се може покушати противлћнћ. Будући да онђ зна на себе узети свакоаке черте лица, да бм свое canpio то онђ брижлвиво изпитуе ваше черте, и ако се чнни, да одобрава ваше мнћше, то онђ зато ради, да бм васЂ сигурше навео на свои путЂ. Све му е добро, за постигнути свого цћлв; нћгови су извори и средства неизмћрима, и онђ е до^ ле догерао, да е улш страхЂ, а H3ry6io почитанћ. Онђ се caeie и сагне, кадЂ ммсли, да му е то полезно, али се и опетЂ одма гордо усправи, кадЂ може да зановћда н онда га се треба наивећма бидти, кадЂ вели, да е вашЂ пр1лтелБ. Ако му се и дан в данасЂ ништа непротиви, треба ли то приписати нћговои вћштини, страху, кои онђ задае, или навичаго? Одђ свега тога по мало налази се у влас ти, кого онђ упражннва; али што се онђ одржава у вла. сти, то треба наивише приписати срамномЂ дипломатичномђ statu quo европски држава. УспавателБ народа, и страхЂ, кои онђ улива, употреблгое на свого користв! На онаи данЂ, кадЂ се народи пробуде, изчезнуће оваковми дипломатЂ. ПоредЂ таковм лгод!и политика постане срамЂ и стидђ а слобода народа само е едно привидћше. О дипло мату, комђ и сами догађаи придодаго важностг., само се послћ нћгове смрти могке безпристрастно судити. Предвидећи изречена потомства, усуђуемЂ се рећи, да ће се онђ поставити у редЂ вћштБ1 интриганта, кои знаду обстонтелства на свого користБ употребити,

да постану снлни и властни; и да неће ra нико држати за правогЂ државника.

nOCPTAHt (По Кастелн.) Зашто се непотакне човекЂ преко Авале нли Медведника, него све преко малогЂ каменл? Кажу, „кои се Hie у свомђ жнвоту onio тан Hie поштенЂ човекЂ.'" човека ош'н вино, лгобовв и слобода. Кои човекЂ Hie бмо опЈенЂ слободомЂ 1848. год. а како се садЂ одђ нћ свакји изтрезн10, само по кадкадЂ уздане за нбомђ као кадЂ мачка замауче за мачетомЂ. КадЂ тугуго мачке наивише ? мачке и поете тугуго наивише, кадЂ су залгоблћни и гладнн, и кадЂ миша немогу уватити! Али кодђ мачака ше као кодђ лгод^и . КадЂ види човекЂ, да се нћго†ближнвш смее, долази и пмта : „шта се смеешЂ? кажи ми да се и л смеемЂ." Алн кадЂ види, да други плаче, не вели: „кажи ми зашто плачешЂ, да и а плачемЂ. Кодђ мачака е пакЂ са свимђ другч^е^ чимђ почне каква мачка кукати, притеку ioil све ближнћ у помоћБ, и кукаго сђ вбомђ ; а зашто? мачке су паметне; оне знаду, да садЂ у ово време нетреба никогђ пнтатн: „зашто кукашЂ?" него валн одма у помоћв кукати. Ако немамо садЂ узрока, имаћемо после. Тако е сђ мачшмЂ куканћмЂ после хпанства; кадЂ се отрезнимо одђ вина, почне новчана мачка кукати, затимЂ слћдуе све остало, глава кука, стомакЂ кука, гуша кука, сви удови кукаго и сви петЂ чувства вичу: „Miay!" и праве глави мачјго музнку. Кои се onie одђ вина, таи посрће и пада са стодице, кон се одђ лгобовн onie, посрће и пада нзђ облака ( а кои се onie одђ слободе, таи пада нзђ едне претераности у другу. Чудна е стварБ са опимђ посртанћмЂ и паданћмЂ: кадЂ каквми супругЂ посрне, падне у разположенћ нћжности; нигда nie трговацЂ спроћу нћгове MyniTepie, нити човекЂ спроћу нћгове жене учтивш, него кадЂ ifi преваре; али кад-в жена посрне, онда, да бм се оправдала, ласка мужу, а кадЂ то непомааге пада у несвеств, чинн се болестна и т. д. Одђ лгобави се човекЂ onia као годђ одђ вина, стара вина и старе жене немогу човека опитв, али младе! Женско е орце ружа, лгобовБ е ружа, лгобовБ е сунце ове руже, и сунце лгобовн, кое при излазенго руменомђ ботмЂ срце болдише, извлачи опетв бого, кадЂ залази. Шта е ружа? пролеће полгоби землго, землл порумени, и та руменЂ постае ружа. Шга е полгобацЂ? полгобацЂ е ружа, кого лгобовв на две половине дели, и двома разнимЂ срцама дае, говорећи: „тражите се, нађите се. КадЂ се те две половине руже едно друго тражећи, нађу и на устнама два створенн саставе, онда се изђ нби рађа полгобацЂ. Жене имаго више лгобови, а лгоди више лгобезница; женско е срце оружница безЂ воиске, мужко е срцевоиска безЂ оружнице. Зато посрћу женска срца млого чешће него мушка' ербо ш са cBiro страна нападаго и гоне. Али жене су анђели живота и гоне лгоде наирад1е, ови посрћу често и кагоћи се падаго предЂ нби на колена. Лгоди пакЂ треба да су предосторожни: кадЂ се у женско срце уселаваго, мораго се наипре обезбћдити; жен-