Šumadinka

138 t<ge

— „Деда, кажи ми ти само, па ћу л знати." — „Што му драго. Твол е баба една туђинка. Нћни лредци јкивили су у вароши ћесарш кападокискои. ћеcapia е царство Азјдтске Турске у Караман1 *и, али немои ту варошБ променути са ономђ у Сирји, кол лежи 20 сатш далеко одт> брусалима." „Немаи бриге деда." — Дакле hecapiH твое бабе естг. царство у Караманш. Ова варошв, кого е МозахЂ, синђ лфетовђ основао и коа се као главна вароии. Кападоше Мазака звала, на зове се за честв Tn6epiyca fiecapifl. Разумешв ли?" „Не башЂ млого, деда." „Болћ ћешЂ разумети, кадЂ ти кангеиЂ, да се велиликш НасилЈе у тои вароши родт и епископЂ бмо." „А твои лекћ деда?" „Твон е баба имала пре 1500 година едногЂ сродника у fiecapiH, стрица, или другогЂ кога, кои е 6wo не. верникЂ и адвокатт,. У истои вароши, буде осуђена една побожна девоика на смртв, кадЂ су е хтели погубити, повиче она: (— мои дедЂ скине капу сђ главе —) „Слава господу Богу! д одлазимЂ, да утолимЂ мого жеђв на потоку баште мога небесногЂ заручиика! Мое жене рођакЂ рекне ioH на то: .,Лепа дево, кадЂ будешЂ у башти твога заручника, уканш ми лгобовЂ, пошлби ми одунудЂ ибука и ружа." Л погледамЂ мога деду са ужасомЂ. „ТекЂ што е та побожна девоика пригнула главу џелату, а анђео у виду малогЂ човека укаже се и пружи сроднику мое ;кене три лепе лбуке и руже." Овде у мал' што нисамБ одђ стра riao. „ТеоФилЂ се покрсти, остави после смрти те три руже и нбуке нћговои Фамил1и, и тако су изђ руке у руку ишле, донђ ifi твоа баба нје добила. Две године rioсле венчанн преда ми ift и рече, само кадЂ ifi човекЂ мириши, одма изгуби главоло.ио. Онда самв млого страдао одђ главоболћ, и при свакои новои болви, мого самв се уверити, да су лћковите. СадЂ ти е позната HCTopia лгобезно дете, л ћу мои лекЂ у твомђ нрнсутству употребити; али ти морашЂ клечати." Л паднемЂ поплашенЂ и полумрта†на колена. „Деда, деда! смилуи се на мене! деда уби ме; н самв изгублКнЂ. Л самБ анђелске абуке поео, а руже покидао." НезнамЂ, шта e далћ 6бгло, но едва се опоминћмЂ речи мога деде! „Несрећно дете! да ти прождерешЂ ибуке и руже, кое одђ 1500 година главоболго лече! никадЂ ти нећу опростити, взнђ да какво чудо буде." На срећу догоди се чудо; нбуке, кое самв пово, и руже, кое самв почупао нађу се опетЂ у орману мое бабе. Она е играгоћи сђ лаковћр1емЂ нћнога мужа, замеНБивала лбуке и руже сђ другима, како су почеле веиути. ВЕШТИИА ћУТАНА. илн UITA ТРЕВА ГОВОРИТИ КАДБ ВАЛЛ ћУТАТИ. Мои лгобезни читателБи и читателвке, л молимђ, читаите! ПитагорасЂ, грчк!и философђ обучавао e свое ученике у ћутанго, и текЂ онда дозволавао имђ е говорити> кадЂ су могли ћутати; то е валвда узрокЂ, што никакви ученица nie имао. ГоворЂ е дарЂ божЈи. Новорођено дете поздравлн свет-Б сђ плачемЂ а очи старца затвараго се у ечанго кздђ испушта духЂ. — У оба ова случаа Hie говорЂ опаеанЂ. Али кадЂ разумЂ езшкт, одреши, кадЂ срце душевнвЈи теретЂ претис.куе, онда е говорЂ опасаиЂ и зато вала ћутати. КадЂ лгоди ћуте, онда се мисли да су сви паметии. ћутанК помаже млого и здравлго, ерЂ млого говоренћ проузроиуе грудне болести, мишлеић доводи запаленћ мозга. Жалостно е, кадЂ помисли човекЂ, да има владателн, кои народомЂ управлнго, безЂ да га иознаго, кои гласЂ свое околине више слушаго, него гласЂ народа и кои ми- ' сле да имђ е околина преча него народЂ. ПоштенЂ говорЂ, кои изђ честитогЂ срца просто и отворено проти†лажи иде, еств благосло†неба. Непоштенв езшкЂ баца проклетство пакла на оне, кои слушаго. Млоги кадЂ помисли на 1848. и 1849. годину, вели еи да самв roBopio, а садЂ опетЂ млоги кажу, еи камо срећа да самБ ћутао. ЖенскомЂ полу гледа се млого крозЂ прсте. Женама Hie нигда забранКно говорити, истина такова забрана небБ1 млого помогла. HafionacHie оружЈе женски, есу нБиове дражести, сђ овима ране и срце и главу. Оне нишане свагда у срце, али кадв е срце ранКпо, онда обично и глава пати. Само у часовима лгобови мало говоре женске, а кадЂ лгобовв прође, онда езикЂ отме ма? Ако пажлБиво слушамо, шта женске говоре, онда морамо признаги, да имђ се ненраво чиии , кадЂ се каже да оне млого говоре. Оне неговоре млого, него дуго. Лгоди говоре да буду чувени, жене бегаго у комшилукЂ, да бм могле говорити. — Лгоди имаго гласа у уставнов држави, ако и несму, да га даду. Женске истина немаго гласа, али имаго уста, кон живе не само одђ леба него и одђ сваке речи. Лгоди говоре о свачемЂ. Лгоди често незнаго, шта ће говорити; у ту неприлину недолазе никадЂ женске, али оне често незнаго, шта су казале. ћутанћ е наивећа жертва, кого може лепии полђ учинити; само дражестБ таине може ifi на то приволети. КадЂ се женскима каква табна повери, то бшва обично само зато, да се таина што пре разпростре. Свака е таина у женскимЂ прсима као планина, кон донде притискуе, докђ се зао духЂ неослободи. ПредЂ олтаремЂ каже млада „оћу", и то е може 6 б 1 Т и последнћ оћу, кое мужЂ одђ свое жене чуе. Млада може лако казати оћу, ерЂ кадЂ 6w казала „нећу", изгубила бм му»ка, а таковми губитакЂ у данашнн времена Hie мала маленкостБ , почемЂ е данасЂ велика оскудица у младоженнма. У супружеству неможе се на свашта казати оћу, противностБ треба да буде. ПротивностБ е нагонЂ домаћегљ и грађанскогЂ живота .