Šumadinka
158 %т-
гелвству, срећне дане моћн провести. Али чаша патнћ nie бмла јоштћ пуна. кош е судба Лануцгш одредила да исше. У нћговомЂ уединенш и у забрани, да се несме у Пизу вратити, дође му жалостантЈ гласт. , д а му се мати разболела: сиоро затимЋ, да бм се нћгово несрећно станН увећало, ^o6ie вћств, да се преставила. Мећу тавнимЂ жалостним-fa мислима, проводјо е сада животђ, и само врло редко разведравала е нћгово туЈино разположенћ, каква опомена изћ детинскогЋ доба. Соба, у noioii е оби. тавао, бмла е раздвоена одђ собе нћговогЂ прЈителв само едномЂ двораномљ ci> кошмђ су обе нћиове собе у сагозу станле. бдне ноћи, текћ што е заспао, пробуди га нека лупа, код му се чинила , да изђ дворане долази. Подигне се сђ кревета, стане прислушкивати, и ништа више nie мого чути. У мисли, да га е какокши жалостанЂ cairt поилаш1о, кои несрећне иуспавашо узнемируе, смири се и легне опетЂ спавати; али бадава. Носле краткогЂ времена учини му се да неко уздиихе, гласЂ као да е изђ собе нћговогЂ npiaTjj^a долазЈо. Удвои нћгову пажнк> и чуе, да се уздисаи јоштђ тужше noBTOpio; садЂ скочи сђ пОстелћ и неколико корачи доведу га до постелћ нћговогђ пр!нтела БелФ|'ора- Зовне га по имену, али, оиаи неодговори ништа. У тавнини ноћнои Hie се мого о нћ. го(јомђ станго другчЈе увћрити, него пипагоћи рукама; узме га и притисне га на прси, али БелФтрЋ се |' оштђ ij^пробуди. Са срцемЂ пунимЂ жалостне слутнћ полети у свого собу и врати се сђ сднимђ светилникомЂ кђ нћгономђ пр1лтелго. Но о ужасногЂ погледа, нађе га крвлго обливена; сђ ножсмђ у верно срце забоденимЂ, а и себе самогЂ одђ пређашнћгЂ грлћнн сђ крни нр ^нтели укалн* на, кои e садЂ сђ последнљимЂ уздисаемЂ душу испустјо. Ири овомђ срце парагоћемЂ погледу изгуби свћств, и падне сђ тужнимЂ пиштанћмЂ и ддканћмЂ на тћло погибшегЂ пр1атели. СветилникЂ падне изђ окаменћне руке Лануц1а и угасисе; тама ноћна простре опетЂ црно rioкривало прено свое самртне грабе<ки, МеђугимЂ пробуде се домаћи и дођу; служителБи иотрче нбиовомђ господару у помоћг., ал га нађу j'6iena, у крви окупана, Лан_уц!л нанћму лежећа, сђ бледимЂ, ужасиимђ лицемЂ гледао е на нби , а покраи нћговм ногу јоштЂ се nyuiio угашенми светилникЂ. •— Ужаснми узвикђ зачу се cacBiro страна. — Ланугуе дође кђ себи, и као у беснилу скочи и повиче: „Гди e таи ? гди е таи подлми убица? Зашто да немогу сђ овимђ ножемЂ ићгове прси пробости? О БелФшре! О мои сладкш БелФшре!" — Потокђ суза полети му изђ очјго и онђ падне наново изванЂ себе на ладно тћло. Стра и ужасљ онеми околостоеће, нити су могли говорити, нити нг.иовои слутнби веровати. — ДанЂ оснане, и вћств о овомђ страо. витоиђ догађаго разпростре се на све стране. Сђ брзи. номђ мунћ дође и у Пизу. Човечески надзирателЂи боmie правде пошлго нБиове пандуре, кои поватаго и отеpaio све обитателћ кућевне, и самогЂ Лануфго довед_у предЂ врховногЂ суд1го, кои е бмо одђ партае ВелФа Овде види себе у скупу свћо онм , на кое се сумнлло, да да су Be.i^iopa убнли, и сва изказиванн издавала су само нћга за кривца. Место, гди cj га служителг.и нашли, крвБ, сђ коишђ су нћгове руке и прси обливене бмле, нћгово бледило, нћго†ужасЂ, угашени светилннкЂ, кои су кран нћговм ногу нашли , нћгово пређашнћ дћло и тога узрокЂ, и 1 оштђ више него све то, нћгово име на иогку, кои су изђ БелФ1орови npciio извукли, ножђ, кои е
CBaitin познавао да е Лануц!евЂ, све, све е уедно показивало, да е онђ кривацЂ. Само нћгово очаанћ чинило се, да га обтужуе. „ЗарЂ н'\, говораше онђ , „зарЂ л да уб1емЂ единоп, ирјлтелн. кога самв на овои землви нашао! Онога коме имамЂ благодарити за обдржанћ могђ живота, и кои садЂ проклинћмЂ ! зарЂ онога, кога самћ више одђ себе лгобЈо! за кога бм радо мого последнго капЂ крви npo.iio. И! п да му живогђ узмемЂ, зарЂ мого руку сђ тако срамномЂ кривицом1> да укалпмЂ! И у кое време и на кое место? 3api 3 у тишини ноћнои да покои нћговогђ сна са уб иствомћ узнемиримЂ, л , нћговЋ пр ^лтелв^ кога е онђ гостолгобиво npnMio и заштитш? ЗарЋ има човека на свету, кои ме за тако подлогћ држи? О боже, на какве си ме муие и лде осудш! Великји блап'и боже, зарЂ искушенд ioiiirii нису досга строга? О душе мое маике, моли се творцу за твогђ смна, за твое несрећно деге, кои мого невиностЂ познае!" (Краи е^ЈЈду«.)
ЖИВУИ МРТОЛЦЂ. Знаметнми проФесорЂ Хзлскогђ универоитета IOiiкерЂ, приповедао е млогимђ ирЈлтелБима своииђ слћдугоћу HCTopiro. бданпутЋ добмо е онђ два обешена човека, поради резанн шлоногћ; но тадЂ, кадЋ су му донешени бмли, nie. могао наћи клгочђ одћ оне анатомическе собе, гди се мртваци, предЋ ученицима секу , зато нареди , да се оба труиа оставе у собу, кон е до нћгове спаваће собе лежала. Увече сео е ГОнкерЋ по обнчаго свомђ за асталЂ и радш. Пола е ноћи ирошло бмло, и сви су у нћговои кући спавали. ИаеданпутЂ чуо е веку лупу у онои соби, гди су мртваци лежали. Ммслећи, да е тамо нехотице мачка затворена, узме свећу и оде у собу да дозна узрокЂ лупе. Но какво га е чудо, или болћ да рекнемо стра, нашао, кадЂ е видш разцеплћну кесу, у којои су мртваци бмли! Стра се умлолио, кадЂ е вид]'о да едноп, мртваца неима. Врата -и прозори собе бмлн су добро затворени, и украђенћ мртвогЂ тела, чинило му е се немогуће. Плашлћиво разгледагоћи по соби, усмотрш е у ћошку седећегЂ мргваца.... ПроФесорЂ окамешо се. МртвацЂ управо гледао е у нћга, и nie престао пратити га очима и у томћ часу, кад-b е ГОнкерЂ, дошавши мало кђ себи, наипре на десну а после на леву страну пошао. Силомћ држећи се па ногама, прОФесорЂ, корачао е по малона трагЂ држећи у еднои руцм свећу, а другомЋ траа»ећи врата свое собе, међутимЂ nie никако скидао очи са страшногЂ призрака. Но трупЂ тако исто кренуо се и ишао заш »имЋ. Модро лице, савршено голо те.ло мртваца.. .. дубока ноћв мртва тишина, све то, тако е иоразило доктора, да е испустјо свећу изћ руке и кое каио довукао се до свое постелћ, МртвацЋ га е и тамо допратш, сео е на креветЂ, поредЂ докторови ногу, и почео му грлити колена. -- МакарЋ тко да си пусти ме ! дрекне ПроФесорЂ. ТрупЂ га пусги, потомђ почне стеннти, и сђ великимЂ усиленћмЂ проговори врло слабимЂ гласомЂ.* „Добри џелату, добри џелату, сажали се надамномЂ." ГОнкерЂ наскоро се сети, шта е у ствари, каже преступнику , избавлћномЋ одћ смрти, свое зваше и хтеде звати кога одђ свое ФамилЈе.