Šumadinka

Ш 174 ш

бразе (а они се често избезобразе) и шта е наиважше и наипомоднЈе, да се са своиствама развраћеногЂ путника у Енглеску поврате. Онаи другш мого е имати око 45 годииа; н^гове тихе и Флегматичне черте, давале су му изгледЂ Ментора, и п самв се надао, да ће се стварг, моћи на лако изравнати. Ова два млада човека, одма се познаду, еданљ здраво лнјтитђ, а друг1и збогљ сумнителногБ положена мало збунћн-Б, осећавдћи се, да е криви>. „Господине", проговори Енглезљ гласомЂ заповедагоћимт> и гордимЂ, ,,bw сте учинили гадно злоупотребленћ мога поверени; н самв дошо, да одђ васљ удовлетворенд иштемЂ. Ваше владанћ Hie вредно сдногђ честногЂ човека, а зактевамЂ да bbi сђ места. . —• Пр1втелго мои, мои драг1и пр1*ителн)", уђе му нћговђ ДругЂ у речЂ, „ваша е стварг. праведна, немоите е вашимЂ бесниломЂ покварити. Будите спокоини, као што свакомЂ правомЂ Енглезу пристои. Ово е доста всно да е оваи господинђ кривЂ, што е поверену му таину одKpio, и онђ самЂ неће то одрећи. Ако е толико поштвнђ да нћгову кривицу призна, онда васЂ таково удовлотворенћ може задоволвити. ЗарЂ треба. .. ? —• „Не, не", повиче младми ЕнглезЂ: „ овогђ господичића треба научити памети, оћу да му читзмђ буквицу какву н знамЂ. — Узмите се у паметЂ, рекнемЂ му в, ерЂ васЂ буквица може скупо стати. Н * * дође кђ себи одђ прве забуне, и онђ привати речв. — „Ако ћете бмти тако добри", рекне онђ увређеноме, „да престанете викати, и ако ме саслушате, онда ћу вамЂ дати нуждно извсненћ; али будите уверени, л самв готовђ да вамЂ се изнснимђ , али не само сђ сднммђ гласомЂ. „Онда нека вамЂ мое издсненћ за управленћ служи" одговори ЕнглезЂ, коега природна живостљ била е увећана великимЂ чашама вкога пунча; изасненћ, кое е овде нуждно, може се само сђ пиштолљима дати. — Н вамЂ га и нежелимЂ на друпи начинЂ дати, одговори му мои другЂ, ерЂ е таково изнсненћ наикраће. Бадава самв се трудјо да iiS помиримЂ; бадава е покушавао Енглезо†МенторЂ, да му свого ладнокрвностћ улЈе, напослеку заклгоче, да сутра рано изађу на удвои. Сведоци препирке морали су бмти наравно и сведоцм удвои, Енглези оду у нљиову собу. — Свако изаснлванћ овогђ непр ^атногЂ догађан бм. ло бм сада излишно" рекнемЂ н Г. Н^* „зло е учинћно п му незнамЂ лека. МеђутимЂ лезите вм и спаваите, а мени се неспава зато ћу јоштђ мало кодђ ватре седити,' докђ ме санЂ неовлада. — Вм имате право, ерЂ самБ и онако уморанЂ; али ако се на време непробудимЂ? — Умирите се, д ћу се зато побринути. (Kpau сл^дув.)

М Р В И Д Е. (ЛгобоВБ.) Има еданЂ начинЂ лгобови, кои ни сдномђ одђ насЂ hi 'e странЂ, а то е самолгоб!е. Свак1и е човекЂ суетанЂ, то му лежи у природи. Потребе, кое суета иште, есу наивеће, што му валн намирити. Пакостнми светЂ говори, да су и женске суетне; н веруемЂ, та све су радости насвету суетне.

Гореће е срце символђ лгобови, и сами залгоблћни стое као на углћвлго. Срце е безЂ лгобови, или деспотична држава, или република- Срце сђ лгобови еств уставна држава сђ две камере. ИзборЂ nie тежакЂ, ерЂ за обе камере само се еданЂ депутирацЂ бира, и таковми може имати и манћ одђ тридесетЂ година. Све се титуле укидаго, едно другомђ каже Тм. БезЂ саревнвивости нема лгобови. Али има нека лгобовЂ кђ старимЂ обичаима, у Koion немамо узрока бмти саревнБиви. Лгобите се узаимно, да бм се о задатку вашегЂ живота сложили! Лгобите се као браћа, али не као сестре, ерЂ се ове често свађаго; и пружите еданЂ другоме руку помиренн, кадЂ вера на наивероатн1е стане граничити, и !«адЂ надежда клоне. ОтачастволгобЈе првми е сгубЂ државногЂ живота. ОгачастволгобЈе рађа мужеве, кои се за отачаство жертвуго. При свемЂ томђ лгобовБ е исто тако различна, као што су и лгоди различни. ЧовекЂ лгоби изђ дугогЂ времена, изђ користолгоб !н, изђ честолгобЈа; човекЂ лгоби понекадЂ, а и самЂ незна зашто; — али шта е нуЈкдно ово толковати, слабости лгодске свима су познате. Говори се да и лгобовБ ништа друго nie, него слабостБ и да е онаи кои лгоби слабЂ. Но ово н немогу веровати, ерЂ у лгобови има тренутака, кое исполинску наравБ изискуго. Постепености брачногг живота. ЧовекЂ е половина чопена безљ жене. За свакогЂ е створена друга половина. Те половине иду по свету, и една другу желБно граже; наравна стварБ да се млоге половине, по 50 година траже докђ се нађу; па онда после тако дугогЂ тражена виде да се ниеСу нашле, и да онда обе половине едва саставлаго едну четвртину. Младе половине лако се нађу и спое. МладЂ момакв прође сокакомђ и види девоику, осврне се и помисли: прилична девоичица." она погледа за нбимђ и поммсли: „приличанЂ момакЂ" — другш путЂ кадЂ прође осврне се двапутЂ, и поммсли: „лиепа девоика" она погледа за нбимђ два путЂ и поммсли: „лиепЂ момакЂ" трећи путЂ кадЂ прође поредЂ нћ, иду крозЂ нћга мрави, и поммсли: „башЂ врло лепа девоика", и оде далћ пћвагоћи: и умрећу другу лгобит' иећу: она уздане, и поммсли: Еоже сћдини насг.. После неделго дана говори коми^илукЂ, и npia npin на прагу приповеда да ће узети ПетарЂ ПетрЈго. После краткогђ времена говори чита†сокакЂ. Мало после зна цела варошБ. МомакЂ ммсли само на еданЂ сокакЂ, на едну авлЈго, на едну кућу, на едну собу, на едну девоику, на едно срце. Девоика исто тако. После краткогЂ времена, бабе една другои приповедаго: знзшђ шта е ново ? „Шта?"H3npocio ПетарЂ Петрјго. И онда момакЂ и девоика изложени су оговаранго целе вароши- Ни една баба неће остати да неизмисли какву ману на момка или на девоику. бдни иду честитаго момку а други девоицм. И то све се лгоби у уста. Свадба дође. Ако е хиладу сватова , обичаи е кодђ насЂ, да се младоженн са свакимЂ у уста полгоби. А таи обичаи барЂ о свадби не бм требао , ерЂ ђевоика и момакЂ треба да штеде полгобце за себе. Друrifi ћемо путЂ далћ све редомЂ говорити, садЂ да прескочимо све то, и да дођемо на године живога, момка и девоике после свадбе.