Šumadinka

ш 196 mr

— Епглезка. У Бостонј една девонка Антоанетв Броунљ у нрезбитер1ансиои цркви држи нредике, и одправлн бошествене службе у цркви. Она е млада, и нема вшше од1ј 21. године, а пригомБ е лепа. •— У с^вернои Америки одавно има игена и девонка кое су савргпени доктори, и кое лћкарскш занатљ нвно одиравлнш. I — У Лондону 1851. године бшло е свега 307.722. куће, и ако овако умножавало се буде као до садг. за 50 година бмће у Лондону 615.000 кућа, у коима живи ће 4 мил1 - она душа. кое ће сачиннвати еданЂ малии светљ за себе. — ЦарЋ Аустрискш приспћо е у Пешту гди ће присуствоваги великои маневри на иолш Ракоц!н; а потомљ ће низљ Дунаво кренути се да пооди ове долвне предћле царства. 4. lO^ia бмће у Земуну. Свуда е сиино дочеканг. и изпраћенЋ, свуда дае велике ручкове, сребрно посуђе за асталљ iuto се носи узљ нћга износи на петдесетт. центи. — При концу 1851. год. брои ;кителћства у целои Аустрји naHOcio е на 38. милЈона и 380. хилада душа. — Петерсбурски универзитетЂ има 48 проФесора и 400 ђача. •— ПиризЂ 5. КЈлгн. Преговори о орлеанскимг. добрама чинћни су у државномљ совету сб великомБ живости. ОсамБ гласова бмли су иа еднои а толико исто на другои страни, и да nie Барошљ сасвоимЋ гласомБ притекао, небм се оваи предметч. у ползу правителства реinio, као што се то догодило. Али ова побћда сматра се као морална пропастљ, зато и говоре прјателви пра. вителства, да е велика погрешка учинћна, што за пресу. ђиванћ овогђ предмета нису изабрали лшде нбиовои системи коначно привржене. Ово pemenie државногЋ со. вета учинило е велико упечатленћ на публикумљ а и на законодателно тело, у комб се опозифе наглми духЂ показуе. Одб 14 членова у одбору саставлћном -б поради нспитиванл новога данка, изасннли су се нби шестг. за обстанћ, а нби освмђ проти†тога. — Сорау 1. HJuin. Обште Јчастје иобуђуе велика у околини овогђ места догодивша се несрећа. 9. ГОн1а п. р. пао е великЈи градЂ; одђ чега су преку 30.000 џамова на пенџерима полупани. Баште и пола остала су пуста. Несрећа е ова редка и штета, к чо e она пречинила, скоро е невероатна. — Г. Москинћ, еданЂ ималацЂ у Арденама (у Францускои) идући едномЂ у ловђ наиђе на едну четири стопе дугачку 3Miio, кош кадЂ у6ie, иримети на глави нћнои исиодЂ коже неку необичну саиносгв и стане ближе ис. питивати узрокЂ оне саиности, но немало удиви се, кадЂ опази наилепш!и д1амантЂ приличне величине, кои е еданЂ ГОвелирЂ на 1200 Фран. оценјо. — ПаризЂ 3. Шн\н. Осимђ означеиогЂ пореза на ствари иеке, кое смо већћ напоменули, говоре, да ће наметути данакЂ ioun и на: сладоледЂ, шећерлеме свакоа. ко, штапиће и бичеве, обавлешн, птице у каФезима. Особито велики порезЂ мораће плаћати: старе младоженћ, позориштници и списателви, они, кои одђ прихода живе, безпосличари, ленћштине, такође и они , кои обећаш

девоики или удовици да ће е узети, па после слажу, и странци, кои долазе у Француску да живе. Неки опетЂ предлажу да се установе таксе за пасоше чрезЂ цео животђ одђ 200 Франака. — Лондонт, 3. HJniH. Изђ Енглеске отишло у АустралЈш 3. IVlaa 820 лица, међу нвима бмло е 640 женски, одђ кои е у онои зсмлби велика оскудица. Свака женска може се известно надати да ће добити мужа. 4. ГОн!н отишло е опетЂ велико число лшбителБица удадбе. Међу овима бмло е и удовица одђ 50—60 година. Девоике су навалБивале да удовице заостану, ерЂ кажу, прво да су сгаре и богзна оћеду л се моћи протурити, друго удовице су, па нећеду млого бирати, него ће поћи ма за когђ mv драго. — У Ватланду обичаи е таи, да кздђ умре когодђ у кући просиплш сву воду изђ куће крозЂ пенџерЂ, да се He6bi душа умршегЂ удавила. — За време Фебруарске револуцје у Паризу шетао се е еданЂ ЕнглезЂ преко Булеварда, у средЂ кише одђ куршума, имашћи руке у џеповима и ходашћи замишлћно; кадЂ су му борци казали да се уклони, ерЂ е онда наижешћа револуц1 - а бмла, одговор^о е онђ : „Шта е мени до ваше револугџе ?" и продужавао -е cboio шетнш. Исто тако дру1ми едан -б ЕнглезЂ, као да е братЂ оногђ горнћгЂ, иде већ 'б тринаистми путв на пароброду изђ Ливерпола у ХалиФаксЂ, не да види Америку, него да види", оће лн паробродЂ, на комђ онђ путуе, у путу изгорети, кое мора 6 бпи врло лепо ii030pie, и кое му единствено оскудћва у нћговомЂ спомену лшбопитнм природнм поавлена." Шеширв му стои на криво, валвда као и паметЂ, рз ^ке држи уџеновм, и зевашћи пита свакогЂ пу_ тника: оће ли и онђ преко? Не другче, него као дае таи путЂ одђ 3000 и више мила као преко едне речице. И на немчлБ1и стра cyeehpHbi сопутника додае." „СадЂ се надамБ, да ће 6 б1ти." „Шта господине." „Таи паробродЂ да изгоре наотвореномЂ мору. Лепо no3opie? елте?" — Брои житела у Ненецји износи на 104.362, нерачунашћи 10 хилада солдатш и 12 хил. странаца. — Сб1нђ крала Луи-Филипа принцЋ ЖоанвилЂ коме е Бунапарта у Паризу сва добра узгигио д а прода, кадЂ га е упитао еданЂ познаникЋ у Лондону: В.мсте здрави^ добро изгледате". одговор1о му е: „То ми е едино добро кое ми Бунапарта неможе отети, и на добошу продати," С6огђ велике суше свуда починћ цена гкита скакати. У Францускои паргаа противЋ Бунапарге све се већма умложава. МрзостБ на н!згово поступанћ све већма расте. Нћго†ликђ кои на новцима излази; пп већои части изсеченЂ е око врата. Оглас%. (60) (з— 3 ) бданЂ чибукЂ у штапу заборавлћнЋ е у Топчидеру^ Коме припада некЂ се пр!ави у заведеше економично у Топчидеру, гди ће га примити. ТЕЧАИ НОВАЦА У БЕЧУ. Дукати 26 Сребро 18

У К.нбигопечатни Кннжества CpBie.