Šumadinka

Ж 50.

У Београду, у Вторникт. 24. JOHifl.

1852.

ШУ МАДИНКА

ЛИСТЂ 3 А

кж&жжавшешт # шш? ш ж©в©отжс Учредник-Б и издавателв Лтбомир* II. Ненадовићљ.

Оаан листт> нзлази Вторникоит. н Петиоитћ. Цена иу e годишии безЂ завитка 19. цв. а подгод. 7 цв. са завиткоа-fe по цв. иа по год скупл^. Ко жела у Београду да му се носи кући а ие у дуКант. или у канцелар^н) по цв. на пола год.

ИСТОРШ МЛАДОП) ЛАФА ВЛАДАТШ ЖИВОТШШ. У шумама Хиркаш'н бмо е наимудрји владателв нјивотина, а наидобродћтелши међу лавовима- Оиђ е у исторји названт. наимудр1имт> владателЈ .мљ животинн. Цео нћговг. посао, 6wo е животинш срећномЂ учинити. Вечита ће штета бмти, urro онтј мудре нћгове планове изнршити nie мог'о, ерг. е умр'о у наиболљимЋ годинама. Сва е животинн жалила смртв тако благородне душе, и вечити споменицм буду му подигнути. За обезсмрћенћ нћгово. Онђ е ocrauio еднога сшна, надежду Хиркаше: али е благороднми владателв прерано умро за свога наслћднина. Младми ла†бмо е добарЂ; но мало e иснуства имао и себи самомЂ оставлћнљ бмо. Истина да га е огацЂ поBhpio 110 смрти, брижлБивости едногЂ мудрогЂ слона; али о! како се слабо наредбе умрлм испуннват, кадЂ они већЂ еданпутЂ престану бмти? ТекЂ што су дани жалости нрошли, одма се све око младогЂ лава искупи, да му честитаго ступанћ на владу Све се то утршшало, да му удоволвства учини, и буду наиотмћшл празнованл наређена. ПантерЂ, тигарЂ и курлкЂ, све што е силно и снажно међу животинбомђ , скупило се око младогЂ лава, обасипали су ra ласканћмЂ, и тако су га разнммЂ забавама одђ озбилвнм дћла одводили. Они су устанозили празнована нћму за честв, и држали су борбу животинл, лвне игре кокоилго и ћурака, и тако га сасвимЂ удале одђ дћла нћговогЂ важногв позмва. Старни слонђ , вћрнми слуга преминувшегЂ лава, гледо е заблуђенћ младога лава са сузама у очима: онђ е видЈо, да е младми ла†врло мало познавао злу живо. тинго, кол га е обколлвала, и да онђ Hie кадар в злонамћрне планове НБШве проводити. 6дногђ дана кадЂ е сва животина изђ двора на едномђ празновашо скуплћна бмла, приступи слое^ђ кђ младомђ лаву, и као што слћдуе говорити одпочне: „Младни владателго животина! допусти да еданЂ одђ наиверHin TBoiK поданика кђ теби проговори, и у име све ашвотинћ као нђ ! овомђ владателго свое страхопочитан1*е изкаже. Неочекуи одђ мене кђ облагорођешо дана твога крунисанл, никаква суетна празнованн, никаква претерана честитанн, кол само на езмку ласкатели леже, него чуи изђ MoiK уста говорЂ еднога прјлтела, кои истинулгоби<истину, коа е едина подпора твога престола; ерЋ теедосадЂ лажв обколлвала. Све што су ти пантерЂ и тигарЂ говорпли, бмо е празанЂ гласЂ; то нвима nie на срцу ле. жало; они су тражили да твого душу ласканћмЂ вараго а твое неискусно срце чрезв чувственоств на странпути-

це да изведу; они су срме суете и nonatie лажне величине у душу твого уеадили — не да тебе, него твошмђ слабости да себе узвмсе. Они су се старали, да тебе сует. нммђ задоволвствама одђ озбилвнм дћла удале, и нбшвђ е планЂ, да твои младми ду .\ђ обезснагке, како онђ временомЂ теретЂ важнм послова небм могао сносити. Tw единБж и достоинми наслћдниче царства животинл! кои си створенЂ да цћле предћле срећнвша чинишђ ; достоина грано изђ великогЂ рода лавовскогЂ! познаи твое достоинство, на кое те рођенћ познва, и учи се владателв бмти. Теретна е дужноств, кого тм одправлшпЂ, зато е нуждна лавовска снага, а ту снагу природа е дала твоимђ жилама, сноси геретЂ, кои ти е провидћн!е иаложило, славно, и пемои да пепео твога оца, кои е наимудрш ла†бмо, обезчестишЂ. Духомв и снагомЋ неоскудћвашЂ, нити искуствомЂ младми владателго! држи се онога, кои поштено сђ тобомЂ ммсли, и на нћговммЂ устнама oiio ћешЂ наћи, што ти тект> дужевремено искуство дати може. Задуго самв л служ1'о твога оца вћрно и поштено, и тебе, наиблагороднје свое сокровиште, тебе свое дете, iiobl. pio е онћ моме старашо; то е наивећа [награда, isoioMB ме е обдарити moi 'o . Л нисзмб за чешћу гинуо, врЂ е мол честв добарЂ поданикЂ бмти; п се нисамв отимао за богатс во, ерЂ свћдомостБ добродћтелви, то е мое благо; нигда л нисамБ отца твога мо.ио, да ми велико достоинство даде; срце ми е казмвало, да самв а прЈлтелв нћго†6 бш; а то е едно достоинство, на кое насЂ само срце, а не владагелБ подићи може. Безв пантлБике и ордена, столо самв л често покраи твогђ оца, и смело самБ се дворднину, кои осимђ пантлвике и ордена, никакве друге собствеие заслуге нема, кое nyitin сирома безЂ внутренви добродћтелБИ. Истина мене нису нигда дворнни много отликовали; али дворанииЂ и мудрацЂ нигда се сложити не могу, а добарЋ и озбиллнЂ међу чаушима увекЂ рђаву ролу игра. Будући самБ твога оца лгобјо, младми владаталго! то наравно слћдуе, да и тебе морамЂ лгобиги, ерЂ лгобавв, ttoio самБ н према твомђ оцу осећао, оснивала се на нћговммђ унутрашнБимЂ заслугама, а не на нћговои дргкави. БезЂ престола, безв землћ и животинћ, у песковитнмђ пустинлма АрапскимЋ л бм нћго†прјнтелв 6 бш тако, као и у величественммт. шумама ХирканЈе; а самБ бмо лаво†пр !'ателБ, а не владателн гкивотинн, а опи кои тебе окружаваго, то су прштелви твога веселп и свога задоволБСтва, и прЈнтелви младогЂ владателл животинл, а не младога лава. Брзо ћешЂ видити, како се они твојомб добротомЋ на свого ползу слугке, да бм се на степеиЂ