Šumadinka

5»; 200 ^

Bapotieul Ова тошоница, у коши све, што се као злато бацм, постае згура и нечистоћа. Вароши! Башта , у Koioft сва растћшн богаиви постанЈ. Раи, у комђ зи1н сђ узвишеномЂ гиавомт. хода, и гди дрво познана отроване плодове рађа; гди се више суза роне у свиленимЋ, него у памучнимтз марамама; гди више уздисан излеће изћ срца, кадиФомЋ иего сукномЂ умотани; гди руменило производи вештина, а бледоћу природа; гди се мисли по землви вуку, а зверскји нагонђ ло кроворима шеће; гди похвале диктнра себична цћлЂ, гди се доброчинство награђуе сб неблагодарносћу и гди прЈлтелћСтво само узаимни интересљ обдр;кава. О, кадЂ бм тм, мон мила, само едно едито ведро ioтро овде видила, кано данљ очи отвара, како се природа буди, како целши створЂ cboio готрент песму пева, како илидама разнм цветића свое прјитне мирнсе просипаго, како брда као побожни свештеницш стое и на молитву побуђуго, како иернати обитателви шуме млогогласнћ1и хорЋ удешаваго и све, све около виче: „Има едант> Богђ, онђ ће те утћшити и оснажити, онђ е твои отацЂ, и налази се близу тебе у мирису цвећа, у шуштанго лишћа, у пиренго зеФира, у песми шумске птице, у жуборешо планинскогђ потока и у зулнго бубица. У таквимЂ гренутцмма, наидражЈи душо! рађа ce у човеку анђео, кои му мека крила за душу прилеплгое, и умотава e у зрачну топлоту , у сенку покод и у мило евитанћ сладке слутнћ. У такимЂ тренутцима, мон лепа, расту крила Moion чезнви за тобомЂ, л бацами кђ теби цвеће и мисли, зелено лишће, на коима се ioLUTb, росне каплћ као дЈлманти блистаго. У таквимЂ часовима препорађа се срце и ду|па мон; онда лгобовно срце текЂ осећа, да права лго6 овје> Hie обожателЂ ватре, нити идолопоклоникђ , она необожава вагру страсти, него светило наклоности, бистрину чуствована, весело сливанћ два сестринска зрака. Овде седнмЂ свако готро, и мислимђ на тебе, ерЂ си ми и тм сама наимилЈл и нанлепше готро, и мислимђ јоштђ на едно готро, на едно готро, коме неће друго готро слћдовати! СмртЂ е, само вечерна сутонг. дана живота, и иза овогђ вечера лежи вечна зора вечиогЂ дана. Оће ли ме твои споменЂ пратити у нову зору живота, преко снежногЂ брежулЂка времена? Опрости ми iuto самг, окаи жалостнћш гласЂ удесЈо! fl бм те радо само са радостима и веселнма обградш, ерЂ су радости и веселл одело лепе душе. Н немислимЂ радо ни на бу дућностљ, на ту безконачну мисао ! Н мислимђ naiipa^ie на тебе; и небоимЂ се будућности! Д 0 М А Ii Е. И 0 ii 0 0 Т li. — .V окр. смедеревскомЂ некш МилутинЂ РадивоевићЂ, изђ старогЂ Аџбеговца, кои е пре 6 месеци с 6 огђ крађе свинв мртвомЂ шибомв казнћнЂ, изишавши изђ Паланке и на пландишту 40 комада говеда нашавши, отерао е исте у БеоградЂ, и продао за 63 дуката , готовм новаца, и шштђ узме одђ истогђ купца 20 дуката капаре да купуе шштђ говеди. Те новце узевши поизплаћуе, све свое дугове, и брже болћ изпроси ђевоику и вћнча се, но nie прошао ни едан в сагЂ послћ вћнчана, а стигме заповћстЂ одђ старешине срезногЂ те га увате и суду иредаду. ■ЧМ. ; —пг-т- , -ЈУ К .нбигопечатни

— ДимчтрЈе Јовановићт, АнтићЂ , експедиторЂ книжеске кавцеларје, единацЂ у несрећне маике, купагоћи се у новоначинћномЂ купалишту на Сави удавш се у неделго 22. о. м. — Свакш дубоко тронутЂ овомђ гкалошћу, тбхмђ ra више жали, што е бмо изпрос!о девоику сђ кошмђ бм се по Петрову-дне и вћнчао.

С Т Р А Н Е Н 0 В 0 С Т И. — Францускп. КадЂ е граФЂ Морнаи на смртн лежао и већЂ при последнћмЂ издисанго 6 бш , седила е краи постелћ нћгове една милостива сестра, (калуђерица) кон e умирућегЂ сђ евангелскимЂ стрпћн1'емЂ неговала. То е бмл« девоика божествене лепоте, и едва 22. годнне ста_ ра. Са сузнимЂ очима сматрала е она издишућегЂ ; садЂ куцне пола деветЂ сатш, и калуђерица се дигне, нагне се надЂ бледимЂ челомЂ граФа и стане се спремати да пође. — „Сестро", рекне iofi молећи се попђ , „шта иамеравашЂ tbi?" — „Н морамЂ ићи", одговори му плачућа девоика. — „Али чекаи, тм ћешЂ твомђ отцу очи затворити!" — Ова млада калуђерица бмла е Луиза Морнаи, унука воиводе ДалматинскогЂ, кон се ире четири године зарекла, да ће ступити у болницу Ehtib , основану одђ воиводе Омала. Она бм добила миразЂ одђ 10.000 Франака годишнћгЂ прихода и право да може нћнЂ грбЂ са грбомЂ едногЂ одђ првБ! имена у Францускои согозити, но све е то одбила; нћна е желн бшли, да постане „сестра Луиза" и да посвети свого лепу младостЂ побожномЂ негованго онм непознатм страдалника, кои у болницу долазе, да тамо здравлћ получе, или да умру. — АрхимандритЂ св. Станислава хтео го е задржати. — „Не", говораше она, „правило заповеда, да се до 9 сатш у монастирЂ повратимЂ. Л се морамЂ повиновати и туга, кого ћу сасобомЂ однети, учиниће мое пожертвованћ и мого покорностћ тимђ више заслужнјго." I oiuti. еданпутЂ загрли она свогђ отца, кои ово последнћ сђ 6 огомђ Hie више осећао и удали се ецагоћи и богу се молећи. ГраФЂ Морнаи умро е истогђ вечера. — Цариерадт, 7. lOuin. Спремаго се две Флоте, да одплове одавде у Отоманскш АрхипелагЂ; една има определенћ, да чува европеиска примора дрЈкаве одг- Елеспонта до ДулЂина у Албаши, и ставлл се подђ управомЂ вицеадмирала МустаФа паше; друга пакЂ чуваће восточна примора до Вирита, сђ кошмђ ће управлити вицеадмиралЂ и советникЋ марине АхметЂ паша. Прва се састои изђ 14 военБ! бродова, и 274 топова, а друга изђ три Фрегате, едне корвете, едне скупе и едногЂ пароброда. Кђ овимђ придружиће се и други, у разнимЂ прнстаништама наодећи се царски бродови. вдномЂ речи, обе Флоте состое се изђ 32 брода н 584 топова. на коима се налазе одђ прилике 6000 воиника. Поћиће одавде скоро у потеру за морскимЂ разбоиницима, да бм обезбћдили п -*°венћ трговачки бродова и упражннвали свое мор ско во ин ' ство. i 1оштђ еданпутч. позивамо читателћ Шумади!1ке на нову предплату одђ Петрова-дне до нове године, да пошлк) новце, како имђ одт > Петрова-дне небм броеви изостали. Само до нби стои да се оваи листђ одржи. Они кои су за ово прво течеше изђ окружгњг места платили, а нису квите примили, нека се небрину, двапутљ се неће одт> нби искати. КнажЕСтвА CpBie.