Šumadinka

JV 53.

У Београду, у Петакљ 4. ЈО лји.

1852.

тушждтшшА, ЛИСТЂ 3 А гашшшш, шш&мж ш BiiiiiE УчредникЂ и издаватед!« Л|об»ии;>ч» И. 11снад<ши(>1>.

Оваи лисгб излази Вторникоит> н П сткомђ. Цсна му о годншни безт. завнтка 1-4. цв. а полгод. 7 цв. — еа завиткоглЂ по' цв. на no' год. скуплЗз. Ко жели у Београду да иу се носп кући а не у дуКант. илн у канцеларио по' цв. na пола год.

И У Т Н И Ч К А П li С М А (Продужено.) Мм смо дуго ссднлн у тои дивлачности, нека помр. чина покривала е савт> склоплћнми иредћлЂ око насЂ, а нека еаа ишла е крозЂ наша чуства — Mi>i смо седили на ладном-fa камешо, и гледали ћутећи ладно каменћ, и в Ј јчно бм остали тако седећи и гледећи, а можда бм се и Mbi сами у ладно каменћ претворили, да Hie трбуа, онх> неда се никомђ живомг. у камент> иретворити, у нћму hie душа, али у нћму стои онаи оганв кои душу непрестано подгрева; и за лшбовв трбуа не бм никога стра бмло да преко десетљ оваквм ђаполви стуба пређе. Одђ како путуемо повећои части трбу командуе, разуму досга е што е сг. нама на универзит етима заповћдао. Тект. кадЂ огладнимо пренемо се изт> нашегг. удублћногљ сматрани.

де. НапредЂ." Докђ е онђ тако rooopio, као што е НаполеонЂ солдатика roBopio кадЂ е у Италло сла310, мм смо већт. бмли спремлћни, слабо га ко слушао, али кздђ е рекао да варошнца АндсрматЂ nie далћ одђ по сата, сви смо га радо чули. — И заиста одма одђ ћупрје уведе наст> путЂ у едну мрачну и влажну камеиу пећину, крозЂ koio ишли смо са некимт> страомЂ, мислилн смо, гди ће мо изаћи. Пећина крозЂ кот таи путљ иде nie дужа него као што смо горе казали, н доста е пространа за кола. — Но да видишђ и богше дивоте, кздђ изађосмо изђ пећине. Нигди лепше ни питомЈе долине ниси видш сунце топло грее, на небу нигди ни едногљ облака, долина дугачка на десно пружила се покривена питомомђ зеленомЂ травомЂ, крозЂ koio , она дивлн река, код одђ ђаволћ ћупр1*е чакЂ до езера луцернскогЂ у самои пени сђ камена на каменЂ скаче, и споредЂ кое смо толико време путовали и гледали и чудили се нћномЂ теченпо, та

Сваки маши се рукомЂ у џепЂ да види колако е сати •—јиста река РаисЂ веругала се крозЂ ову долину тихо, и

Свакш се зачуди и упропасги, кадЂ види да е подне. За боравимо шуштанћ и хуку падагоће реке, оканемо се пр!итногЂ и занимлвивогЂ гледанн дивлћ природе, пореметимо наше далеко разсћнне мисли, а место свега тога огворимо сваки cboio пуану кнвигу и землћвидЂ Шваицерске, нађемо го!харски путЂ и ђаволго ћупрно, и онда да лћ г ледали смо желвно, има ли гди да стои близу написано какво село или меана. •— Сви смо нестрплћливо тражили. „Ево" повиче еданЂ, кои е према нама на еднои страовито високои стени седјо, и наибрже претурао листове одђ кнвиге — „Ево" повиче онако весело, као да е изнашао нову Америку. „Ево нашао сам&, будИте весели, едно село лежи близу — ево кнвига каже: одђ ђаволћ hynpie кадЂ се пође далћ, одма иде путЂ крозЂ едну стену, и таи прокопЂ дугачакЂ е 180. високђ 13. а широкЂ 16. стопа, и таи прокопЂ зовесе Урнска рупа. Путг. крозЂ ту стену просеченЂ е 1707. године, пре тога ишло Cf преко те стене, и бмло е врло тешко прелазити. — Анд рматЂ село са 660 житела има четири добре меане, добра ела, и врло добра вша" — Мн смо бмли оставили наше внвиге и слушали смо оногђ да намв прочита, кадЂ прочита дотле. а онђ затвори кнљигу устане^ и са оне стћне изгледао е као неки ханибалЂ, узме положенћ Наполеон >во и повиче: „ЈОнацм ! мм смо гладни и жедни, у onoii п- инви нигдн ништа нема, предЂ иа. ма стои камена и м> чна пећина, АндерматЂ са н!>говимђ разкошпммЂ гости.... цама лежи са оне стране тавне пећине: сада само ва»*Ђ имамљ две речи рећи: поставлћнЂ

едва гди гди примћтила се матица по средини, она е наликђ бмла на ла .Фа у кавезу, на Аидука везана, на 3Mi 'ro у процепу — та лела и npia™a равпица зове се урска долина. Сђ леве стране одма поредЂ пута, стои едант. брегЂ по коме лгоди косе сено; предЂ иама далћ пруж!о се лепЂ путв, преко кога видиле се куће и црква нр |'атногЂ селца или варошице Андермата •— како е кои изђ мрачне пећине излазЈо, онђ e стао као окаменћнЂ и гледао и диeio се и чуд1о овои чуднои промени — и ммслили смо да смо све висине и облаке прошли, и да смо већљ у само ведро небо дошли, гди господђ Богђ царуе; и ммслили смо ако то буде башЂ за цело другш светв, а оно да одђ Haniifi мртвм познаника узаимимо што годт, новаца, па онда опетт> преко ђаволћгЂ моста да се у нашЂ лепми ХаиделбергЂ иовратимо, гди ако и нема млого богомола опстђ има доста пивара. Предв томђ пећиномЂ пеостанемо дуго, да оваи раи, оваи путничши едемЂ гледамо, и да наша чуства наслађавамо, ерЂ смо бмли глздни, а CBauifi зна да трбу има само сдно чуство, и ако неможе бмти безт. зуба, безЂоч!го зацело може бмти. и тако ми поитамо далћ, и место по сата стигнемо за 20 мииутл у АндерматЂ, гди смо текЂ иза пуногђ астала гледали крозт> пенџерЂ , и уживали као што треба, лепЂ изгледЂ на урску долину. FocTiro нађемо ;оштђ , кое после ручка онетЂ оставимо на истомђ месту за истимђ пунимЂ асталомЂ, гди смо ручали. Богати Холандези и НемциЈ имаго обичаи, еданЋ сатЂ ручати, а два

ручакЂ, са та .нлнскнмЂ виномђ , лежи само по сата одав-јсата седити за асталомЂ па преживати, Мм смо изђ Ан-