Šumadinka

Л у. велику и злу немицу, кон) су побћдоносни нћгови воиници у шуми на брегу Елстера уватили. Харунт. пошлћ свомђ прјнтелго еданв сатљ, кои е изиислхо еданв коларт>, арабскЈи Брегетт>; ово е бмо првни сатт., нои е у Европу пренешенљ. Карлљ као уздар>- поклони Харуну мудновату редкостБ, — дивлћг* немачког-b философз , зароблћног Ћ v блату близу садашнћп, Хамбурга: истина философт, Hie измислш сатт,, али е врло лепо толковао како су урођена поннт.н пространства и времена дћиствовала у глави колара. кад Ђ ra е оваи измишлввао. 1оханЂ Ернстт> фридрихт. Фонђ - Штолцтј философт.. đfcianie сасвимт, противногт. начинм мишленн, него што е 6wo занешенБШ и честолшбивми Насек-Б. Прво, он-b бнше тврдии, непоколебимми, гранитнн стоикв. Друго неимађаше страст1*и никаквм: осимт> белокроновскогт> пива, и велике беле одт> морске пене луле, у KoioH зивтљ , сабранми преко целе године, пушаше, као трулећш се животт> у грудма романичногг №нака v ектики. Према све. му другоме бнше савршено равнодушанЋ Bbio е сталанљ у своимђ ммслима, као нико. Подобно Платону, кога онђ разумевао нје, 6fcio е убеђент.. да се срећа садржи у филосоФЈи. Ohi > е свакогЂ и све презирао, умствовао е, изводш заклгоченн, и 6bio е — прво са самимЂ собомт. задоволннт., а затимт> са свима уобште. Онт> е написао три велике кнћиге обнснена главе цицеронове о чистоти но самт. се редко умивао и чизме ttie нигда чист!о. Онт. е доказивао савршену за философјго и самомислител н безполезноств титула, одличгн и новаца, ерт. е философт. суштество, кое е одт> човека нешто више , но ипакт. лезао е спавати ст> орденомт. лаФа и сунца о врату, и веома уредно нвлно се свакогт> двадесетшестогт> казначего за плату, коа му е тако штедро одпуштана одт> КалиФа, и на признаници се подписивао арапски: npujnio 1охан^> ЕрнстЂ Фридрнхг Штолцг. ХофратЂ и ФилософусЂ. бдномт. речи: онт. e бмо правми баварскш литограФичнми камент., површина кога прима различне ликове и предае ifi артји но кои унутра остае свагда мртавт. и ладант> камент>. ЦаФерт> му рекне: — Господине ХоФрате и ФилосоФе ко е на свету срећант> ? Германскш му мудрацт. одговори: Ваша Ексцелен. Ц1а господине велити везире, срећант> може бмти само философђ. Онда Везирт> предложи: — Господине ХоФрате и ХилосоФе, даи ми твого кошулго кадт> си Tbi срећант>. А Ф илософђ му одговори: „Ваша Ексцеленц1а господине великји везире, али самв а оженћнЂ. — Е па ? то ништа не значи. НапротивЂ, то значи млого! ЈКена моши срећи страшно млого смета. Сва моа трансцендентална немачка философЈа, пада у прахЂ предЂ томђ лудомЂ бабускеромЂ кон ме по целми данЂ одђ готра до мрака мучи и еди, • • часЂ виче на мене, часЂ дере мое кнг>иге и записке, часЂ тумара 6 огђ зна куда; часЂ скупла у кућу гомиле шалвивица, белетристика, кои нису читали никаквм изворнм наука, и ставла ми на чедо рогате силогизме. , . .

— Ш то си се дакле женш ? —Зато, што ми е бмла нуждна жена, за моа психологическа испитивана надЂ игромЂ страстЈи у женскомЂ срцу , надЂ степеномЂ и моћи умнм способност1и жене надЂ способносћу томе полу урођенм понатјн и т. д. едномђ речи мени е нуждна бмла жена, као што су, членовима. галваническогЂ друштва , занимагоћима се изслћдованћмЂ свогђ предмета, нуждне живе жабе ... (краи слћдуе.)

М Р В И Ц Е —Волтера позове еданЂ свештеникЂ у цркву, да чуе нћгову предику. ВолтерЂ му одговори: „опростите а могу и кодђ мое куће дремати." — СтихотворацЂ Францускш МалербЂ, Hie у своши соби имао више до 4 столице. КадЂ су све те столице заузете одђ гост Ј го бмле, и кадЂ кона ново куцне на врата, одговарао е онђ обично: „причекаите мало, докђ се едно место упразни." — 6 дногђ ш "аногЂ солдата сретне капларЂ, и почне му претити. Но солдатЂ се ништа неуплаши. него му одговори: „Иди Thi своимђ путемЂ, тм ниси човекЂ." „Како то ?" повиче капларЂ: „а ћу теби садЂ показати мое човечество" и почне тражити штапЂ. — „ То нисамЂ а измислт — " одговори солдатЂ. „И тм добро знашЂ, да ОФицирЂ, кадЂ насЂ годђ поставла гди годђ на стражу, а онђ каже: овде ће остати четири човека и еданЂ капларЂ. Видишђ , да те ше нигда рачунао међу насЂ лгоде, другчје бм казао петЂ лгоди." КапларЂ се насмее и далћ оде. — бданЂ господинђ amio е на конго поредЂ баштована, кои е пресађивао купусЂ. „Хеи баштоване!" рекне онаи сђ кона — „а могу теби доказати, да е твоа глава одђ копуса." — „То Hie ништа" одговори баштованЂ „али а могу теби доказати, да е то твое село мазга." —• „А како то, а бм бмо радЂ знати?" упита онаи сђ кона. „Врло лако, ерЂ оно , iuto е до кона и магарца. Hie ништа друго него мазга. — Прорачунато е да мишђ , за едну секунду може 500 корака претрчати, дакле 30 хилада корака за еданЂ минутЂ. КадЂ бм конб бмо такве брзине, могло бм се на нћму за еданЂ данЂ изђ Бћограда у ЦариградЂ стићи. — „Л познаемЂ еднога, кои е бмо паметнш одђ Наполеона, одђ Волтера и одђ ceiro министра, што су бмли и што ће бмти, и таи бно е — обште мнћше." (ТалћранЂ.) — СтихотворацЂ МалербЂ имао е обичаи говорити ; да ништа лепше на свету Hie, одђ жена и ружа", и да ништа болћгЂ нема одђ жена и — печенм' бундева. — МалербЂ nie се нигда хтео мешати у државне и политичне ствари, онђ . познавагоћи добро привременоств живота, roBopio е о државнимЂ и политичнммђ стварма : „Зашто бм се а бринуо за ону лађу, на коши самв само пуТНИКЂ ."