Šumadinka

43

свомт> ставити, и сви виши и нижи воиници, одушевлћни поиташе, да виде нбиовогђ будућегт, владатела. \1еђутимЋ се у рускомг. стану сасвимЂ друго позориште догоди. Нћгово свештенство у подпуномЂ црков. номђ одћлу сђ наивећимг. торжествомт> ишло е сђ лит!. омђ крозв станЂ, носећи свете чудотворне иконе воисци за угледЂ. „Небо и земла" проповедаше свештеници „непрЈателћмЂ увређени, на освету позиваш; зато ће сваК1и храбрми у сраженјш сигурно блаженство задобмти." На то Руси сђ наивећимЂ одушевленћмЂ викали су „ ур а " 26. Авг. догоди се жестоко сражеше близу Москве кодђ села Бородина. О вогђ ужасногЂ дана на свакои страни пало е до £5.000 лн>ди. О дђ ране зоре па до мркле ноћи борили су се безпримернБ1МЂ огорченћмЂ. Читаве леrie руски простака придруживши се сђ одважношћу кђ старћ1мђ воиницима, прекрсте се и сђ викомђ: „Б огђ нека намЂ буде милостивђ !" шришаше у наижешћи бои. Наип осле поче Кутузо†уступати и радш баше Москву, код nie цело отечество жертвовати , него се у ново сра. женЈе упуститн: сђ оборенимЂ главама и умотанБЈМЋ заставама безЂ лупндве добоша повуку ce руси натрагЂ крозЂ старБЈи престо.шБш градЂ Москву. Већа часгћ заоставшеп, грађанства сђ градскимЂ заповедникомЂ графомђ Р остопшиномђ, придружи се осталои снуждено повлачућои се воиски. 2. Септембра сђ едногЂ брега угледе Французи преispac4iy варошгЈ, с Ј.вернми брусалимЂ, изђ cbi'h ) грла чусе прерадостна вика: „Москва! Москва!" ова варошх, изгледала е као обично, снина и величествена. Торонви и златна ку. бета многоброинБ! цркви блистали су се одђ сунчани зрака; нћна зданјн узвишавала се у средини прекраснБ1 башта. а надЂ овБЈма опетЂ величествено узвишаваше се КремлЂ, царскЈи дворацг.. „Ево намЂ и славне Москве !" повиче НаполеонЂ пунЂ усхићенл, и сву г свош воиску у движеше постави. 3. Септембра дође иредЂ саме градске nanie . кое су све широмЂ отворене бБЈле. Чудећи се, очекиваше онђ са своимђ воиводама , да му мћстна властв на горжественБ1и дочекЂ, или какво множество радостнБ! зрителн на сусретЂ изиђе, — али нико му недође! Ужасна глува тишина почиваше надЂ целимЂ пространБ1*[Ђ градомЂ. И наипосле, почемЂ е два саата бадава очекивао, уђе унутра. У.шце бБ1нху сасвимт, пусте. врата и Kanie зазидане, сви дућани и остале трговачке зграде добро заклшчане — и на све стране прозори нкимђ капцима затворени. Одма идуће ноћи на више места у граду подви се пожарћ. СадЂ нје се имало чимђ гасити, ерЂ е Р остопшинђ све са со 6 омђ одвукао, и на све стране запалителне справе спремш па тога ради и апсенике ослобод!о , како бм м у у одсудномЂ чаеу за цћлЂ послужити могли. ПожарЂ оваи у почетку французи нису скоро ни на умЂ узимали, но шта вБппе шшђ боић подстакивали. 4. Септембра подиже се силнб 1 и вћтарЂ. и за кратко време, на хиллду места плану ватра, у KoioH цела варошБ као у правомЂ пламеномЂ мору огрезну. Ужасно е бкмо чути вику лшди, страхЂ бежећи и силно уздисанћ умиру. ћи. докђ су се међутимЂ са здашв кровови праскомЂ землби стропоштавали и сђ торонв истоплћно олово доле сливало. И у самомЂ Кремл к. у коме се НаполеонЂ на-

лазЈо беснјо e ветромЂ дотеранБш пламенЂ, тако , да м самЂ царЂ садЂ уплашенЂ повиче : „То су правБ1и опустопштелБИ !" и сђ великомЂ опасношћу избегне v едан-в оближнБ1 - и увеселителнБ1и царскш дворацЂ. ПочемЂ се ватра стишала, дозволи онђ свои воисци пллчканК и то прво CBoioR гарди, допш'е и осталон воисци; а наипосле тако рећи пабирченћ плнчке , ос гави другимЂ спомагателнб1мђ народима. бдно за другимЂ 14 дана гранла е плдчка, и силно се богатство нашло особиго по подрумовима. —- Тако е сада неизмћрима eapoiui.. у »toion е побћдителБ Mbic.iio. да ће се преко зиме у наивећемЂ изоби.liio моћи одиориги, па теКЂ почеткомЂ пролећа дал1. иродрети, по већои части у развалинама , и у пепелу ле" жала. Пои ^арђ Москве бмлше штрена зора, опстђ повраћашћегЂ се ослобођенн Европе. Д окђ су побћдителћи с ребро злато и многе друге драгоцћности у изобилно имали, наскоро имђ се покан^у нуждне потребе, у коима су оскудћвали. Хлеба и друге потребне ране сзсвимђ нестаде, и тако НаполеонЂ побћдителБ тимђ принуђенЂ б} 7 де, самв предложити мир ђ побеђеномЂ. ЦарЂ АлександерЂ наипре обнадежди свогђ непрјнтелд, а доцнје сва предлаганн одбаци сђ овимђ речма: „За Pyciio права воина сада ће текЂ да започне!" КраинБОМЂ оскудицомв притеснћнЂ, поче НаполеонЂ 6. Октобра онимђ истимђ путемЂ коимг. е дошао, натрагЂ враћати се. Но нака†ужасакЂ иоврата ^јђ ! За.гста намЂ исторја ни еданЂ . овомђ страовитомђ повратку подобанЂ примћрЂ представити немогке. Као да е и само божеетво сђ Русима у сашзЂ ступило; ерЂ необично рана и строга зима настаде, и напрасно спопаде жалостно повраћашће сс непрјателћ. Лшдји и i;nнби одђ силне зиме и глади изнемогли, као подђ косомђ трава попадаше, и као мртвачкимЂ покровомЂ покри 1и снегЂ. 11утЂ крозЂ непрегледиму пустинш бмаше < ву,1,а сђ мртвимЂ лшдма и конБма, разнБлмЂ оружћмЂ, цебаномЂ и пртллгомЂ покривенЂ. Свак !и данЂ падало в хиладама зароблћника у руке Руса, кои су за нвима ишли. Хилвдама падало е одђ козачкогЂ копла и одђ батика разлренБ1 селнка. Али наивећа несрећа дотодила се на Березини, преко кое е НаполеонЂ мостђ саградити дао. 1 ошђ небмнше ни лоловина воиске прешла, а уеданпутљ чу 4 се страовита козачка вика „ура," и грмлнвина силнб! pyci;ifi топова. СадЂ читава гомила Француза, лшди, конби , кола и топови нагнуше едно преко другогЂ на мостђ. Cuanift хтеде првми 6 бгги ; заповестБ nie никакве важности ВБ1ше имала; ерЂ се cBaKifi за свои животђ 6opio. Многи беше силнимђ претесненћмЂ угушенЂ; многи колима и точкови. ма прегаженЂ а многи у рћки удавлћнЂ. У гомилу овога нереда. грмише русши топови. Наипосле стропошта се мостђ у воду, и тако хилидама лшди иађоше у таласима свог-о смртЂ; а сви остали, кои су на другои обали заос тали 6 б 1 ли , буду зароблћни. При овомђ преласку 15, Нов ембра. изгубише 4>ранцузи преко 30.000 лшди. Наполеонђ самЂ увидивши безнадежднБш изгледЂ свога жалостногђ станд, остави воиску. Као што се некадЂ КсерксесЂ, предводателБ едногЂ мил1\>на, изђ Грчке бежећи на чамцу у свош Аз!ш опетт, повратјо. тако исто и Наполеонђ спасао се на еднимЂ нднимђ саон ицама, бћагећи предЂ остаткомЂ свое воиске, и нреко пустбј снежнБ! и леденм руски полн; дође у Вилну. а одавде преко Варшаве, Дрездна и Маинца у ПаризЂ , да што пре нову воиску