Šumadinka

— При свем\" точе. кадљ бм ЦаФерЂ Али Бариећи чуо, шта tbi за нћга говоришЂ, онђ бм, н држиит, бшо у станго покварити твого срећу. — Е да! . . . н!е онђ тако лудт> иао што ти нислишђ. О нђ бм се сачо злобно осменуо а више ништа. О ногђ човека, одђ кога се нема шта узети, кои нигда неће бмти у мииости кодђ КалиФа и кои ние 3 7 стани) ЏаФеру шкодити нри двору, нигда онђ узнемиривати и гопитн неће. У овомђ одговору џаферђ позна самђ себе као да гледа у огледало. — Али, кадЂ бм нћму пало наумЂ ударити теби зато неколико батина, или те обесити '? — Па шта бм бмло нека ме истуче . или нека ме обеси мени е све едно . fi 6bi само реко: А л а х ђћеримЂ ! „Б огђ е милостивђ, " •— и сврШенЂ rioeao. но. небои се, нити ће ме истући нити обесити , ако небуде су ђено: а судбини неможе се нико противити . — О нђ има право! помисли ЏаФерЂ — осимђ свјго други готово немогућнм услов1н , за срећу е нуждна шшђ тврда вера у судбину. Слћдователно, срећа човека оснива се на начелу. кои е противанЂ нћговомЂ здравомЂ разуму ? . . . Слћдователно — А зар -ђ могу и батине чему сметати ? прекине дрвоноша, ЏаФеру размишлаванн. В идишђ , зарЂ е ЏаФерЂ еданпутЋ по габанима истученЂ, па зато нћму то опетЂ не смета везировати и ара.ти лгоде. II кадЂ казнв несмета злочипству, зашто бм она управо срећи сметала ? Ово е и едно и друго природнмЗ гласЂ срца, нанлоностг, позинђ. . . . —- Тм поче свого ученостг , одкривати , али ми кажи еси ли тм заиста срећанЂ,? да се не шалишЂ ? — не, не , веруи нешалимЂ се. fi самб тако срећанЂ, да и самЂ пророкЂ на седмомЂ небу срећнш бмти немо . зке fl самв бмо срећанЂ, ерећанЂ сам !> сад^з, и осећамЂ да ћу свагда срећанЂ бмти ЏаФерЂ рекне сђ важносћу : „ЗаповедамЂ ти дакле у иие КалиФе. да ндепп, за мномђ у варошЂ. СиромахЂ пође весело, безЂ затезаиа и безЂ страа. ..Владателго правовернм! " рекне везирЂ ударивши челомЂ предЂ постелвомЂ болногЂ Харуна: „ево човека, кога си тм заповедш привести кђ стопама твоима. ЈКивотђ е твои избавлћнЂ: тм ћешЂ оздравити на срећу на. шу и cbiio твои поданика. —- Нема силе ни могућства, него у едногЂ Алаха • викие ХарунЂ умилнимђ гласомЂ. Човече! бси ли тм срећанЂ ? —- Владателго правовернм. — нека се продужи животђ твои до дана престанка света ! . . . Ако самв кривЂ ево ме , —- одговори непознатми у изцепанммЋ алћинама . — Шта да чинимђ ? . . . fi самЂ врло срећанв . Шта могу н више желити . — Т имђ болћ ! рекне КалиФЂ. Скини се. Непознатми скине са себе свои грубми изношенми влекЂ . — Даи ми твого кошулго. Гди ти е кошулл ? . . .

Представите себи свеобште удивленћ! пише стара кнђ ига, изђ кое самБ и ову приповедку одђ речи до речи преписао: у срећногт, човека ни ношулi не билше.

ПОХОДЋ НАПОЛЕОНА ПРОТНВЂ РУСШ 1812. Одђ дана на дан^ све се oo.it, увиђало, да Наполеонћ покраи себе никакву независиму силу у Европи не жели сносити; и тако е сада Pvciro жестокји ударЂ снаћи имао. ЦарЂ АлександерЂ бмаше за дуго вернми npiaгелr, и приврженикЂ Наполеона! но изђ више догађаа моРаде заклгочити, да му е НаполеонЂ притворнми пр1ителЂ. и да ће га наипосле наивећои жертви изложити. Зато се (Ђ ЕнглескомЂ сћдини, па повуче и Шведску, коши накнаду у Норвеп'и за Финланд1ш обећа . противу Француске. Када НаполеонЂ ратна приуготовлена рускогЂ цара прнмћти. са савршенимЂ поузданћмЂ рекне: ,,Pyciro ће промисао божји напаети. зато дакле некасе и испуни!" и одма се поче одђ Пиринен па до сами обала источнога мора: одђ Нћмна, па чзкђ до адрЈитскогЂ мора, целе 1811 год. оезЂ престанка за воину спремати ; па шта више и сама AycTpia и Праиска морадоше подићи воиску. Одђ пролећа до есени, све е то већЂ у наивећемЂ движен!го бмло Европа одђ овогђ похода нигда већи и слин1и ви. дила нје, ерг, оваи походђ изгледаше као качво преселеHie народа. Преко 500.000 лгоди. Француза . Аустр1анаца. Праиза, Саксонаца, Баераца, Виртемберглнна. Баденаца. ВестФалаца, Холандеза , Та.пина, Полака , Поргугалаца. и ШпанЂолаца са свзчимђ богато снабдћвени, крену се противЂ Pvcie и 15 lOnia 1812- г. пређу граничну рћку НћменЂ. Падеш'е Pycie чинаше се еасвимЂ извћстнО, и у толико брже и сигурнје; ерЂ е тада и са самимЂ Турчиномђ у рату заплетена бмла. Hf» енглескимЂ посредство" ванћмЂ заклгочи АлександерЂ сђ ТурскомЂ мирЂ, у комђ ПрутЂ постане граница рускогг царства: и сздђ сву силу свого обраги противЂ непрјнтелп, сђ торжествешг.п, завештанћмЂ. никако воину непрекинути до годђ се еданЂ Henpia-елt,ci:ifi воиникђ на рускои землви na.iaaio буде. НаполеонЂ uonuI, едно одћленћ свое воиске подђ Удиномђ и МакдоналдомЂ кђ Петербургу противЂ рускогЂ кназа Витгеншгаина; а сђ главномЂ воискомт, самЂ се кђ VI ockbh упути. Pyci;ifi предводителвн Барклаи де Толи и Баграт ^онЂ борећи се сђ нбимђ повлачили су се натрагЂ? и после дводневногЂ крвавогЂ сражен1а кодђ Смоленска 5. и 6. Августа, горишоиЂ Францу зи освое ову варошс,. коа са CBiro страна у еданЂ ма у пламену огрезне. СадЂ предузме старми КутузовЂ, кои те:п, што се побћдоносно сђ турске воине BpaTio бмо, врховно заповедничество нздђ рускомЂ воискомђ . И онђ се еве еднако натрагЂ у внутреностБ повлачјо, налећи и опустошавагоћи вароши и села за со 6 омђ , да бм тиме непрЈателго само едну пуctiihio ocTasio; и наипосле близу Москве , петнаестЂ мила одђ старе престолне вароши. стани се. Честг, државе зактевала е да Москва беЗЂ велике битке недође у руке непр1нтелго. СадЂ НаполеонЂ сђ радошћу викне: „воиници, ево сражешн когђ сте желили. Оно намЂ е одвећЂ нуждно, ерЂ ће намЂ донети изобилЈе , добре зимнћ квартире и безопасанЂ повратакЂ у Француску. Владаите се онако, како бм потомство о свакомЂ одђ вас .ђ казати могло: и онђ е бмо у жестокомЂ сраженЈго подђ зидинама Москве !" Ззтимђ даде ликђ свогђ смна спола на шатор у