Šumadinka

95

/

угимЂ оеобама толико дивнмо, а кол намљ оиетЂ срдцу тако теагко иада . као смиреност!.. Збогт. тога се добровоспитани лгоди муваго излива гордости , кои е свегу так о н есносанЂ, а опетЂ гордоств, често и незнагоћи, у се* би подрангого; па збогт, тога истогт. примаго ликљ добро^теЛБИ , али безт, нћногљ ДУ ха - ^ е Р е ^и : мн немоЈкемо себи одрећи , да е смиреноств овако несавршенимЂ створенлма . као што смо мн , нешто одвећг, пристоино. и нуждна добродћтелБ : али залудЂ кадљ насЂ понижаваMw неможемо одрећи, да е гордостБ овако несавршенммг. створеннма. као што смо мм. нешто одвећљ непристоино. и да е наказа срдца; али залудЂ. кадљ намЂ ласка, и збогт, тога е тако нерадо изђ срдца гонимо ; па збогт. тога се тако често и варамо. кадЂ ммслимо . да смо e већг. прогнали. Лнтеронг, разуманг. човект>. мрзи на гордостћ , и мисли, да е смиренљ. Онг е одђ великогљ рода, а никадЂ се сђ тим ћ негорди. Будаласто е , вели онз, гордити се сђ онммт. преимућствомБ. кое нисмо сами заслужили. Ако желимо, да намЂ племство наши предака преимућ. ствомт. постане , то га морамо нашимЂ заслугама учинити нашомЂ собствености. О нђ е у обхођенго снисходлбивђ и благЂ према нижима, учти†и смиренЂ према вишима, а опетЂ е у исго време потаино гордЂ , што е такавЂ. Немои му само примћтити или му немои почито" вати снисходителностБ , то ће се сневеселити и поста ће равнодушанЂ ; но напроти†бм'ће учтив!и и лгобезнји, што се више будешЂ див!о нћговои лгобезности. Нћгово одћло Hie сдино. Одећа е, вели онђ , међу сви.ча лажнммђ заслугама наисмешшз ; а почемЂ неживимЂ у кругу великаша , то ми е наиболБЈи накитЂ, чистоћа. О нђ се дакле врло грађански одева, а могао бм се, по нћговомЂ иманго . царски одевати. О нђ почитуе заслуге и у простои одећи као у скупоценои. Али му е опетЂ мило, кадЂ се та нћгова у оделу сниходителностБ примћти, и редко ће отићи у ону кућу, где су га кадЂ корели , да е нћгово просто одело потаина гордостБ. АнтенорЂ слабо цени титуле и презире беседничие похвале. Али оваи истми АнтенорЂ, кои припадагоће му титуле нерадо слуша, кои ввно ласканћ презире; преузвмшену хвалу никадЂ неприма, робско кланннћ срдито гледа, опетЂ грамзи у срдцу за углађеномЂ, сђ разумомЂ и учтивосћу употреблћномЂ хваломЂ. Опттроумно и покривено дивлћнћ усхићава га; и то нћгово усхићенћ. премда се труди сакрити га , опетЂ се нсно издае, кадЂ га часЂ благодарно прима, часљ милостиво одбацуе. О нђ и самми почитанн достоинбш ликђ нко почитуе. Л немо. гу, говори онб често, слушати оногђ човека, кои ме одвећЂ почитуе, што нити има разума у нћговомЂ тону, ни. ти у ликј '. ЛнтенорЂ дакле полаже свого смиреностБ у томе, што неће, да му се диве будале, дедаци и ласкателби . Али опетЂ жели , да му се диве ; а ели то смиреностб? Сполбни , несносни и двосмислени знаци вбјсоко почитанн незадоволнваго га ; онђ тражи углађеше и поуз. данје знаке. Ко ће то куднти? Но Hie ли то покуде вредно , што овомђ изнвлБиванго вБ1сокопочитанн у свомђ С РДЧУ придае цену много већу , него што му припада ? што га за прву цћлБ свои дћла поставлн, и што све чини само сђ томђ намеромЂ. да то постигне ? што починћ оне, кои му га недаго, потаино презирати, и што избегава обходити се сђ искренимЂ и заслужним!. човекомЂ

з 6 огђ тога. што га врло редко хвали. или никако ? IIIто дакле АнтенорЂ мисли, да е учтивостБ, то е управо права гордоств ; оно е само углађенш вкуеЂ гордости. Онђ познае евое погрешке, шта више , онђ ift и двно признае; али само тога ради, да бм себи нотаино еведочјо. како е болБЈи одђ други лгодш. а друге да бм раздражјо, како 6bi о нћму болћ говорили или миелили. Ho да му нечинимо неправде ? Н бм рекао, да нечинимо. Зашто говори тако чеето о своимђ погрешкама , а опетЂ се толико труди, сакрити ш одђ гледалаца ? Онђ е у својои еоби напраеитЂ , и онда е према своимђ слугама немилостивЂ, па и у малои каквои погрешки; но ако има дружства , онда га неможе ни наивећа служителћва погрешка разпалити. АнтенорЂ може укорЂ подносити, реци му слободно, да му што невала у оделу, у собама. у баштама; онђ ћете сђ равнодушнимЂ осмеикиванћмЂ елушати, и одобрава ће ти критике, ако су уместне , премда ће погрешке врло редко изправлнти. Но напроти†кудн му што у нћговои кнБижари , а хвали све нћгове зграде и баште, АнтенорЂ ће поче«и ћутати и постаће озоилбHin. Диви се нћговои кнБижари и врломЂ избору кнбига, и онђ ће ти 6 бпи наилгобезн!и мудрацЂ. АнтенорЂ има знанн , и онђ се сђ нбимђ тако мало хвали, као са своимђ богатствомЂ, Нетреба се никадЂ вели онђ, са свошмђ мудросћу гордити , нити вала друге нбшвимђ мнћн !лма понизити, него ift валн , да свое недостатке и неосете, у мислима подпомоћи. АнтенорЂ казуе свое мнћн !е, кадЂ изискуе прилика ; али сђ брижлБивомЂ учтивости. Но како га разпали прво противорћчЈе! КадЂ бм само знао , како му се лице промеие , како му гласЂ заповедагоћји постане, како нагло и претећи ове речи изговара: ако се неварамЂ; естБ, в могу погрешити ; али — не , нећу да пресуђуемЂ. Другш путђ прекине свого беседу; чимђ му се што противоелови, и остае дуго заммшлћнЂ, и опровргава или презире ћутанћмЂ. Но међу тимђ може опетт, евакш укорЂ брзо заборавити. Посумнни о нћговомЂ MHl.Hiro, онђ ће ее повратити и побћдиће укорЂ. Напроти†посумнни о нћговои учтивости и смирености; не, рећиће ти, добро срдце недамЂ себи одрећи ! мени е мрзка гордос.тБ у другима, а зарт. ћу е самЂ себи допустити ? човекЋ заслз'жан7,, а у исто време и гордЂ, значи толико. колико неимати наивеће заелуге. А в се боимЂ, Антеноре, да тбт те заслуге немашЂ, него оћешЂ себе и друге само да наговоришЂ, како 6bi мислили, да iii заиета имашЂ, што е смиреностБ тако доетоина лгобави, а гордостЂ тако прозрителна, и што си тн врло чеетолгобивЂ- Tbi смешЂ знати. да си одђ други претежнш, и смешЂ за тимђ тежити и припадагоће ти уваженћ одђ други примати: то смиреностБ незабрангое. Но вали ти и то знати, да емиреностБ има свое седиште. у срцу, а не у сполбномђ обхођенго, и да е еднака гордостБ, та Tbi себе одвећЂ почитовао збогЂ твога разума и твои добродћтелБи. или з 6 огђ природнм дарова и з 6 огђ богатства. Ако тм то, што е на теби добро, несматрашЂ као незаслуженЂ дарЂ промисла. и ако непризнаенлЂ твое многостручне недоетатке; то одричи сполн твого вредностБ јоштђ толико, опетЂ нити си предЂ Богомђ ни предЂ лгодма смиренЂ. Tti си наказа нравствености. тм си гордшп (миренип. h М.