Šumadinka

115

Hie v ватру огрезао ! сћ дунђерима станемЂ патос-b оуЂ лађе кварити, да бм само што више воде у лађу покулало; но на нашу несрећу лађа е одоздо з 6 огђ морски црв1и гвозђемЂ патосана бмла, и никако се ше могло сикирама пробити. Ово тако уплаши матрозе, да су сви и з|, свогб грла почели викати и нукати. После краткогђ времена примћтимо, да се у нечемтз ватра сманвива; чимђ се овимђ мало обрадуемо, на еданиутљ букну барутг. са зеитиномљ — пропаств намЂ е станла неизоКжима, ерг. што мм више коду сипамо , то све већма и већма зеитинЂ букти. Дрека и дукЂ одђ матроза упрепасти ме, коса ми се на глави накострешила , и знои ме самртнми спопао 6hlO."

иста примкти, да су онда калуђери по сву Hoht. могли се богу молити, а да незадремаго. Турско правителство забрани да се неразпростире шенћ каФе. П одђ Муратомљ III. изађе заповћстЂ те се све каФане затворе: но опетЂ подђ МахмудомЂ IV. почне се употреблавати каФа. ТекЂ подђ СолиманомЂ у години 1554. ступи каФа у Цариграду у равно право са осталимЂ нићелЈЂ : и читаво столћће прошло е докђ е то пиће у ПариЗЂ и у друге вароши западне Европе у обичаи ступило.

ПисарЂ. Сбогч, тога што се ошншђ и ноћу ларму правишЂ , осуђенЂ си да два дана будешЂ у апсу, па ћешЂ оида бмти лротеранЂ тамо одакле ои и дошао , то естБ у ПризренЂ гдћ си се и родш.

,Но при свомђ овомђ Јжасу опетЂ смо непрестано радили: сипали смо воду на лађу. бурадв сђ барутомЂ у. КриеацЂ. За бога господане промените ту пресуду, затвори те ме 20 дана у апсЂ, платићу 20 талира казни, и ако оћете кјштђ ударите ми 25 батина . и протераите ме кудЂ годђ оћете, макарЂ у пакао , само немои те ме протерати тамо гдћ самЂ се po^io. ПисарЂ. А зашто ? НривацЂ • брбо тамо ми е жена. '")

море бацали; већЂ смо бмли избацили на 1000 центи, но оста намЂ iouiTt на 6000. Докђ слт мм овако у послу бмли, заиали се заоставши барз'ТЂ, и лађа на илнду комада распрсне се. На нђои се налазило шштђ 119 лгодји. самЂ се у томђ тренутку налазЈо кодђ кормила, и нби 30 кои су мало далћ одђ мене кро†лађе водомђ поливали. распрска in сила, ова е судба остале постигла. И н самЂ исто тако спреманЂ бмо умрети, прекрстимЂ руке и рекнемЂ.- Господи, спаси душу мош ! Но при свои овои страоти, опетЂ ми се нека искра надежде понвлђивала- Сђ висине изђ воздуха паднемЂ у море међу илндама комади порушене лађе; освртагоћи се тамо амо, спазимђ катарку одђ лађе, докопамЂ се ненако и налегнемЂ се на нш. Сђ изнемогнутимЂ гласомЂ рекнемЂ: Боже мои! ова лепа лађа пропаде као Содома и Гомора." .,3a неко време ни едне живе душе нисамћ спазити могао; — кадЂ наеданпутЂ помоли главу неко изђ мора и упути се одма едномЂ балвану; кадЂ се овога дочепао повикне: Боже ! н самЂ iouiTT> на свету! — IIo гласу познамЂ, да е то младми ХерманЂ. ОпазимЂ поредЂ нћга еданЂ манши балванЂ, замолимЂ га, да ми га како дотура, ерЂ на катарки нисамв никако могао обстати, што е врло гломазна и што нисамЂ сђ нђомђ могао владати. И да ми nie онђ то учинш, н заиста не бм ce могао балвана дочепати, едно што самЂ две ране имао, а друго што самЂ одђ пада тако малаксао да се нисамв ни покренути могао, (краи слћдуе.)

Д 0 М А ћ I И ТЕАТРЂ. ГосподинЂ. (Чешлн се нрема огледалу) море жено, н сваши данђ имамЂ све вмше белм длака; сђ тога си тм свакји данЂ спрамЂ мене лад1пн. Госпол. Небои се човече, л тебе волимђ: и да обелишђ као овца. тм 6bi опетЂ у моимђ очима бмо црнЂ.

Y$

НОЛЕЗНЕ ОПОМЕНЕ,

ЗеленЂ пасулЂ (буратн) сачувати се може овимђ начиномђ . Очисти наипре пасулЂ одђ конаца. Угреи одприлике четири пута толико воде, да клшча, онда саспи са†пасулБ у ту воду, и причекаи докђ вода опетЂ два три клгоча неизбЈе. Скини котао сђ ватре, одаспи воду, а пасулЂ брже сручи у ладну воду , кого неколико пута мћшаи, докгодђ се пасулЂ сасвимЂ неизлади. Изручи , почемЂ воду проспешЂ, пасулБ на чарша†и искрижаи га, као обично за куванћ, па га у пећи каквои добро осуши, да се скори. ПасулБ ће се таи држати више година, и вкусЂ и лице 6tihe му као обично у свзкогђ зеленогђ пасули. ЗАГОНЕТКЕ. — Пружи платно одђ мора до Дунава, па га сави у ораову лгоску. — Одђ землћ се диже а неможе се дигнути. — Како се СрбинЂ србски зове ? — Кућица у горици на еднои ножици. — бданЂ прутЂ све полћ огради.

м Р В И Ц Е •— КаФа почела се текЂ у 15. столећу употреблдвати< Кажу наипре да су овчари кои су чували овце примћтили, да кадт, овце еду одђ тога растћнЈл (т. е. каФе) да су онда хитре, и иеспаваго нити лежу. То дочуе настоиникђ иекогг. монастира, и почне таи плодђ (каФу) брати, кувати и своимђ калуђерииа давати, да niro, и за-

0 6 3 bl К У. * * У ИГумадинке брого 26. изложго е — В —. Лн-ћше свое у смотренго В. »1. умствованн о имевнтелномт. собственогђ имена „ АлександерЂ. li Ово Hs.ioa.'eH'b В — мени се чини да е уобште умћстно, и само ради узведенн предмета па основђ, г.огомђ ће се

*) Ован е придогЂ одђ вдногђ оженЉногЂ господина посланЂ , за то жене нека се нелготе на учредника Шумадинке, ербо по већои части све прилоге противу жена шалк) ожен^нн лгедн, и несмеДЈ свои имена да подпншу. 1. Априла. Учр.