Šumadinka

116

приликомЋ онђ и у особености CBoiofi понзити, налазимЂ за добро. придатиЈ да се оваи нменнтелнми у страннммЂ рћчма за србскш езмкт. наибол-b може р-ћшити по аналопн подобни' србски pt41H. У србскомт. e3biKy сва СЈштествителна и прилагателна, кол се свршуго на кратко api, избацуго у роднтелномт. и осталшма паден;има (ст. н-ћкимт, изнинма на род. множ.) пнсме а, дакле напротивт. она , кон се на дугачко а р т. свршуго, речено а илн а задржаваго, н. п. бумбарт, — бумбара , ратарт. —• ратара. сабллрт. — сабллра, овчарт. •—• овчара, чуварт. чувара, пударт. — пудара, и г. д. Прим-ћре првогт. потврђенн навео е самт. — В —, и садт. с.гћдуе. да се пређе одт. р-ћчји србски' на странне. Ове страпе рћчи наивмшше су собствсна имена, И мб 1 имамо н -ћколико собственнБ!' имена' на кратко арЂ, као : Скадарт. род. Скадра. БаиоштарЋ ( село у Срему) родит. Баноштра, ИбарЂ , Искарт. (рћке србске) род. Ибра , Искра, и т. д. Кадт. се грчка и римска собственна нмена на славенски преводе. онда се у грчкомт. коначно од, а у римскомт. коначно us, одбацуе , и остатакт. образуе именителнми славенскш. н. п. Лет^од — Petrus = Петрт., и т. д но у србскомт, по ropHtofi аналопи уметнуто е предЂ коначнБ1МЂ р, едно кратко а. и тако е посрблЉно ово име на ПетарЂ, род. Петра, као и ДмитарЂ — Дмитра, и т. д. II ово све лагко иде, докђ се нма посла сђ р4чнма, кое се у грчкомЂ иа ос, а уримскомЂ на us свршуго; но тежже е сђ онБша, кое се свршуго у грчкомЂ ва og а у римскомЂ на е г у кои редЂ долази име: 'AJ.eSavdgoc = Alexander, каква су: Asuvdgog = Leander, 'AvaS.i,iidvdqoc = Anaximander, Ilegićcvdoog = Periander, Msvavdqog = Menander и т. д. Ако се ова нмена буду посрблнвала одђ грчкогЂ : онда имђ по горнБои аналог1и иде именителнБ1И на а р ђ : но ако се она посрбллваго одђ римскогЂ; онда незнамЂ, по комђ правилу да се er преобраћа у арЂ? У латинскомЂ езБ1ку има млого р чiн на е г, одђ кои' н 4ке у косвеннБ! падежи задржаваго писме е, н -ћке пакЂ одбацуго га, као : puer — pueri, gener -—- generi, socer -— soceri, celer —• celeris, minister •— ministri, mag'ister —- magistri, AIexander •—- Alexandri, и т. д. Н^ћмцБ! су овогђ рода рћчи , кое су потребовали, узели по крого латинскомЂ, н рекли су: Ш1еуап5ег, 5)?inifler, Siogifler (5Ше!рег) и т. д. СрблБи су исте рћчи узели како кого н. п. АлександерЂ, министерЂ, магБисторЂ, мансторЂ ; тако н н-ћмачко 2{>eater узели су © е а т е р ђ , н то е тако обште ушло v народЂ, да захтћвати садЂ одђ Србалн, да кажу: АлександарЂ , мннистарЂ, оеатарЂ. значило бвг, такво имђ Hacn.iie чииити, као кадЂ 6 б 1 одђ нби' захтћвалосе , да говоре : магвистарЂ •—• магвистра, или, маистарЂ — маистра, почемЂ они сви говоре: магћисторЂ — магБИСтора, и маисторЂ •—• маистора, и т. д. (продужнће се).

СТРАНЕ НОВОСТИ. — бдна частБ воиске Француске већЂ е дошла у велик !и логорЂ кодђ !\1аслака близу Цариграда.

•—• Русн се у Криму дјжђ Черне-рЉке нко утврђуго. —• У Одесн налазе се садЂ 28 ,000 руски воиника а баTepie су около цћле Одесе повучене и са 230 топова наорун:ане. — ОмерЂ-паша добЈа изђ Варне подкрепленл : obki дана дошло му е 9000 м. 8 6aTepin и зооо конн. Предсграже турске стое близу Сака. Кодђ Евпатор1е, веле страни листови, колосална утврђенн направлћна су ; но и Руси су на Алми и Белбеку таква утврђени поправили, да е тешко ш:о!ои воисци продретн. На Алми стое 30,000 Руса , подђ ђенераломђ ХрулевомЂ, а на Белбеку 45,000 подђ самимЂ Горчаковомђ. ■ Руси су дужЂ балтшскоЂ мора батер!в утврдили; на обалама овога мора стое 14о,ооо Руса. — * Рускн посланици у Бечу нису iо11 ij> никаквБ! упутctbih изђ Петерсбурга добили , па зато ни i. Априла коиФеренц1е nie 6 ki.io, — Руска воиска у Полбскои шшђ се nie са зимншта кренула . осимђ што е една мала частБ HeKin данЂ у Бесара6iro отишла, — Оданде су већЂ отншли регрути (20,000 момака) у КЈевЂ. — Рускш ђенералЂ Хрусте†сђ наивећомЂ одважности брани обкопе кадЂ СапунЂ-горе. 36 огђ те нЉгове одважности самЂ му е кннзђ Горчако†l'1 . Марта воиничк!и орденЂ на прси приденуо. — Кнлзђ Бебуто†опетЂ се са сво 1 омђ воискомђ кђ Акалчику упупо. •— Страни листови hb.ihio , да Француска и Енглеска ишту на конФеренцш одђ Pycie, да нћ !ова воиска ос.тане у Севастополго 5 година, докђ се зато време несазиди еданЂ градЂ на црноморскои обали сђ турске стране. — Кажу, да западне силе неишту садЂ одђ Pycie да свого Флоту на црноме мору умали, већЂ да и у напредакЂ онолика остане, колика е садЂ. Но Pycia, веле , неће на ово да пристане. — Француски листови лв.шго, да ће се Пруска скоримЂ сђ АустртмЂ сноразум^ћти. — Фравцуск!и министерЂ Друен-де.ш пос-ћтго е у Бечу кннза Метерниха. — Али -паша посланикЂ портинЂ на бечкои коЕФеранцЈн имао е l. Априла ауд!енц !го кодђ цара. •— Париска берза за кратко време млоге е несрећнике упропастила; тако е неши данЂ еданЂ младЂ трговацЂ изгу6io 300,000 Франака, и збогЂ тога самЂ себе живота .inmio.

Течаи новаца: сребро 126 ; дукати по 5 Фор. 53 кр. ср. за банке.

Ко намЂ до 15. Априла непошал^ предплату за прошла 3 месеца. преста ће му се шилнти дал^ оваи листђ . Учр.

у кнбигопечатнби кннжества србскогђ