Šumadinka

У Београду »• Априла 1855.

.IHCTTb ЗА КНБИЖЕВНОСТБ, ЗАБАВУ И НОВОСТИ. УчредниКЋ и издаватедБ ЛЈобомирљ Sl. НенадовиКљ.

ТЕЧ.

IV.

Оваи листђ из.чази вториикоит. и петаоит>, ц^иа mv 6 за три иЉсеца 4 цванцика.

} jw :io.

ЛЈОбОВБ И IjfiPHOCTf). (ei. немачкогЂ.) > дуб.п.и«_у срца твога Изпитугоћ' слазимтЕ. доле. Са налазком -Б бисер-зрна_, Радостно се враћамт. rope. Лтобавћ то се зрно зове, Ал' пре негт. га себ' задржимт., Пусти да се јоштђ еданпутЂ ?" дублБИну т срца спустимЂ : И рођена сестра да л' се Тога зрна блиста тамо, .liooaitii е вћрностг. сестра. Са нбомђ ц!шу има само. Ненађемт. лн и то зрно И прво ћу л бацити, Ко безт. ц-кне недирнуто ОпетЂ натрагЂ повратити. М. С. Србкнни 185-i. год.

ДНЕВНИКЂ Проте НенадовиАа посланика србскогг 1815. год. у Бечу; кадг> 6 мо.по скутгл$не владателк на бечкомЂ конгресу, да подМствуго да се Г/орта умилостиви стграмЂ страдатћегт, народа у Cp6iu. 15. Декемвра 1814. године дођемг. у Вћну (Бечљ) по други путЂ сђ прошен1емЂ изђ Земуна, одакле самБ 9. Дек. пошао. — 16. Дек. ивимћ се г. Недоби и предам-b писмо одђ народа, сђ печатима послато , и обаснимЂ му устмено, каково е сада страдаше у Србш и прочан. 17. Дек. рано у 8 сати одемЂ Недоби, и кажемЂ да самв са собомЂ донео пуномоћ1е и печате воиводске —■—и да могу начинити прошешн и предавати гдТ, годђ требало буде, у име целогЂ народа србскогЂ у Србш и онога кои е о пропас. ти (1813. год.) у ћесарјш пребегао. По томђ одемЂ сђ НедобомЂ граФу Коподистрји у канцеларш и по обичномђ поклонешк) кагкемЂ му: да е народЂ србскш сада у краинвои погибели, и да турцм сћку. вћшанз, на колћ на6iaro, робе и хараш и проче тако чине. да е народЂ принуђенЂ бмо и по други путђ обаче последнБи , послати ме сђ пуномоћхемЂ и печатима. да могу просити милости наипре у императора pociScKorij као у покровителн. а по-

сле у cBiro христјннски царева и сагозника, зато у его сштелства совћта просимЂ. ГраФЂ Каподистр!н на то совћтуе ме, и за добро налази да свмма царевима прошешн поправимо и да буду готова. Кодђ рускогЂ императора, да просимЂ аудјенцио преко Булгакова, и небуде ли могао ауд1енц!го изкодатаиствовати. то да императору Александру у цр1;ви, или на степенима, када изђ цркве пође, npoisieHie предамЂ. И рече ми да одемЂ кодђ нћговогЂ секретара Стурзеа, да онђ прегледа е-ли добра инштанцјн. Кое самБ н одма учинјо и отишао Стурзи, кои е провидт и казао: добро е добро ! но ioiuTe придодаите и то да бм цареви у толико милостиви бмли, да народЂ србски са султаномЂ помире, и да султанЂ са Србима као сђ нодаиницима и платежницБзма своимђ поступа, а не као ca жертвама. Тако одма и учинимЂ , и начинимо на сву четворицу еднака прошеша т. е. АустрискомЂ Праискомђ РускомЂ и Англискомђ . Донешено панЂ npoiuenie одоздо. кое е у Земуну 8. Декем. 1814. год. нзчин1 но , остало е. ербо Hie бмло сходно обстодтелствама. 19. Декем. препише г. ДавидовићЂ и ФрушићЂ прошен1 - е, и однесемо по трећи путЂ г. Недоби у вече, и тамо оно npoiuenie и преноћи; и Недоба повадш неке главне пунктове, те ifi онђ у канцелар!го предао, да ifi императорЂ чита ripe нашегЂ прошевпн и рекне г. Недоба, да се то може ionrre на краће начинити и што вмше руски рћчи уметне, ербо ће вели — императорЂ слађе читати. — Далћ намЂ савћтуе да на ГраФа Неселроду начинимо прошенЈе на немачкомЂ езмку, и да га молимо да бм онђ нама у императора ауд!'енц1'го изходатаиствовао, и да бм и онђ своимђ уважешемЂ, како кодђ рускогЂ цара, тако и к одђ други сагозника за народЂ србскји милостб свого показао и roeopio и проче. (СадЂ слћдуе писмо граФа Неселроде.) 20. Дек. То писмо однесемо у канцелар!го и предамо Булгакову, онђ га изђ канцеларЈе однесе и предаде гроФу Неселроди у великои сали, — По томђ даде ми Булгоковђ цедулго запечаћену. кого цедулго однесемЂ n Недоби. кои одма оде Булгакову на разговорЂ. — Кодђ оца ђермана ручамЂ и са нбимђ одемЂ у секретара Даниловскогђ препоручити се, онђ ми каже: дћло е ваше у граФа Неселроде. там поидите. ДанасЂ писао самБ Архимандриту Мелент1го, Молеру и Гаи, и нвш да самБ срећно овде дошао иословатн. — 21. Дек. Приписао е г. ФрушићЂ прошешв, и однео самБ Недоби. кое е онђ видјо и нашао да е добро. Та-