Šumadinka

У Београду 12. Априла 1855.

ЛИСТЂ ЗА КНБИЖБВНОСТБ, ЗАБАВУ И НОВОСТИ. Учредникв и издавателБ Лгобомирг П. Ненадови1 «ђ.

ТБЧ.

IV.

Оваи лнстт. нзлази вторнивоиЂ и петноиЂ, ц-ћиа му в за три згћсеца 4 цванцнка.

31.

6ДН0МЂ ПР1АТЕЛШ (на данЂ н^говогђ в ^нчанн.) Tout saison, tout ciel. sont bons quand on est deus; Qu' impoi'te aux coeurs unis, ce qui change autour d' eux. Lamartine. В -ћнацЋ брачнБШ, в^нацт. светБШ, Што на вашои сада гпави; Као маиска ружа цвати, То е венацт. среће праввш. То е венац-b кога п.тете, Нетћлесна кћи природе ? Да на главу вашу мете, И крозљ животђ ст. вама прође. То е ЛЈобавг., раи обећант., Ком' с' радуш срећнн млади; То е лгобавв, коа животт. На овоме свету слади. Цвеће што васЂ сада кити, То остае цветт. до гроба. СрећанЂ животђ , кромт. пролећа Непознае друго доба. Нав4кт. ваша срца 6bi ће, Новомт. росомт. оснажеиа, HaetK% већа лгобовБ ниче, Гд-b су срца сагожена. И што Bbiuie корачате, У дублвину будућности; Twm ' се вг,1ше вн надате, Болвои срећи и радости. Пролеће е сада вама, И садт. вам-в е животљ правБш; Докч, у срцу лгобавв стои, В^наЦБ цвета све на глави. Радуите се томђ животу, Пуном -Б среће и весе.ш, РзДЈИте се, такавт, животт. Младостн е сваке жела. Шта ћу да вамљ желимљ друго, Жел-ћ су вамЂ изпунћне; Жив'те срећно, жив'те дуго, Опоменте с' кад-кадт, мене. И а желимЋ да ме сунце, С ђ таквимт. даном-b кадт. поздравн;

И да вЉнацт. таи небеснБШ И на Moiofi цвета глави: Ал' су желћ те ! оштћ празне Камене су женске груди. Н^ћжна уста внчу на ме, Сурови ме воле лгоди. Пред-а-мномт, е бурно море Немогу га препловити; Али ћу се опетт. радо, Н у нћга утопнти.

185-t. год.

ДНЕВНИКЂ Проте Џенадовића посланика србскогг 1815. еодине у Бечу. (продужено.) (послови сђ Англезима.)

30. Дек. 1814. год. у % 8 сати одемо сђ г . Фрушићемљ и г. бвтомЂ полномоћному у конгресу министеру англискомЂ Кеетлар1го, да му предамо сачинћно проineHie у име србскога народа, у комђ молба стои да бм се и онЂ. као кралћвЂ намћстникЋ ангииск1и, сљ прочимђ сагозницима подузео, кодђ султана србск1и народЂ оправдати и у мирЂ довести и проч. но ненађемо га у двору, служителви намЂ рекну да сутра у 10 сати дођемо, и да ћемо му онда предати писмо, и моћи са шнбимђ говорити. И тако вратимо се натрагЂ. 31. Дек. у 10 сати опетт, одемо му, послужителБи каЗаше: јс У штђ спава и вратимо се натрагљ. Таи истмК данЂ одемо опетЂ Лорду енглескомЂ изађе намЂ нћго†секретарЂ дамо му писмо и покажемо когђ е садржан1И 5 и шта просимо. На то секретарЂ каже: да се они v такве велике предмете мучно подуФаћаго. То е дћло — вели — у себм врло деликатно, то се тиче султана и нћгове внутрености, а мбј cmo са отоманскомЂ портомЂ у вр. ло голему прЈателвству — на то а рекнемЂ: Па башЂ за то што сте вм у прЈателБСтву, мм кђ великодушному англискому престолу и милостивому лорду припадамо, што ће нћга султанЂ наиболћ као свога прјатела послушати, и заповћдити да се престане одђ оногђ надЂ србима свирћпствјн. О нђ запнта: На комђ е езнку прошеше ? „На нћмачкомЂ." Одговоримо. Мн нисмо добри немц!>1," рекне секретарЂ. но опетЂ га узме. Но други секретарЂ пресети се, и врати намЂ говорећи: носите и на латин-