Šumadinka

131

це ради олакшанн конвма. приповедао е своимг. сопутницмма слћдугоћи елучаи, кои се нћму самомт. догод1о, „Пре пола године путугоћи за у Денемаркљ дошао самв доцканЂ у вече у едну варошицу на конакт., одђ кое не далеко на едномљ брдашцу, лежи едант> краенми дворац-6. Бирташв кодт. кога самв одсео 6wo , каза ми, да кодђ нћга нема места да преноћити могу , будући су збогљ сутра извршити се имагоћег Ђ убЈиства надт, еднимт. осуђенимЂ, три чиновна лица кодђ нћ .га на конаку. „Тако," одговоримБ му в, „принуђенЂ ћу бмти у дворац-b на поеноћенје ићи. Господарв тога дворца надамЂ се да ће ме примити. и дозволити ми да кодђ н!,га преноћити могу." „Преноћити можете, одговори биртап1Ђ. и то на свиленои постелБИ, а и клгочђ е одт 3 дворца кодђ мене, али васљ н несовћтувмЂ да тамо идете; ept одђ пре три месеца, како е милостшзми господинђ сђ Фамилшмг> негди на далеки путт> отишао, поавлгое ce у двору нека аве -јимЂ нисамх. ништа n.iaTio. тина, кол свмма стра[' задае, с 6 огђ кое су и управителБ и остале слуге дворЂ оставиле, нити кои одђ тога доба иде унутра." Свр-t овога што ми е бирташЂ казао, н самБјбо ћу ти и л моћи помоћи. се смћно. не веругоћи да онога има одђ чега се онђ плаiuio, и кан ;емЂ му, да ћу да пробамЂ у двору преноћити. и онђ кадЂ види да ме одђ тога одвратити не може, ripeда ми клгочђ одђ двора. Снабдћвши се н са свима нужднб 1 мђ за дочекЂ едне аветин!>, отитао самБ c' моимђ слугомЂ V дворЂ, гди св не свучемЂ, нити легнемЂ спавати; него самБ очекивао шта ће се догодити , етавимЂ на асталЂ две заиалКне свеће. и покраи ови пуне пиштолћ а међутимЂ за прекратити време, разсматрао самљ у со. би наодеће се ликове. До пола ноћи ништа се у двору примћтити Hie могло: али чимђ е по ноћв наступила . подигне се олуина и велике кншне каплћ ударала суу пенџерЂ, а у исто време лупне нешто трипутЂ at:o на мов врата, и одма затимЂ ступило е у собу едно страшно лице, сђ црнимЂ разрогаченимЂ очима. дугимЂ носомђ. изкезенммЂ зубма и рутаво по целомЂ тћлу ; па промумла страовито ове речи: „fi самБ великЈи МеФистоФелесЂ. Добро дошли у мого палату ! али есте ли узели опрош-

Докторг. Па е-ли взсђ ко годђ до садЂ леч!о'? ЕракЂ. бсте лечило ме нби седамЂ осамЂ, но свакји одђ друге руке. Нрво звао самБ едну бабу, она ми рече, да су ми вћштице изеле срце, гасила ми е углћвлћ, умила ме ономђ водомђ и рекла ми да лежимЂ еднако на прсима и да ништа неговоримЂ. КадЂ ми одђ тогђ не буде ништа ваиде. звао самБ другу жену изђ палилуле, она ми рече да самБ прошао гдћ виле преду пређу, па бамБ прекинуо жицу , и обмота ме свога у неке конце, и рекне ми да лежимЂ на леђима и да се разговарамЂ што Bbime могу, и да се кј памЂ у ладнои води. После звао самБ едногЂ вћштоп> — Докторг. Доста , доста, они ти немогу ништа помоћи. То су све варалице. Еракг. Они кажу опетЂ да самБ н варалица, ербо

Докторг. Е, кздђ си и одђ тога болестанЂ, онда слаедешЂ ли што годђ ? ЕракЋ. Одђ подне нисамБ ништа OKycio. А на подне изео самБ само едну нгнћћу плећкз-. и еданЂ свинћћи ћевапЂ.

томђ.

ДокторЂ (намее се.) А еси ли ео ћевапЂ сђ апетиЕракг. Ни самБ него сђ белимЂ лукомЂ. ДокторЂ. А имашЂ ли столицу ? ЕракЂ. ИмамЂ господине две три столице, ето едне, узмите па седите. ДокторЂ ( насмее се.) ЖеднишЂ - ли ? пиешЂ ли воду ЕракЂ- ЖеднимЂ, и све самв жеданЂ, али воду непиемЂ већЂ одђ толико година.

таи одђ ваше жене и деце?" Мене е при овомђ понвленјго спопало неко ладно дрктанћ, а иа лднога слугу не треба ни мбјслити ; но кадЂ е .МеФистоФеле сђ са страовитимђ кривленћмЂ уста, на своимђ дугачкимЂ коленима почео ми с.е приближавати, и то тако корачагоћи као да е крозЂ ватру ишао. —• поммслш самБ на Бога, и довативши пиштолћ управјо самБ на то чудовишге , сђ речма,„Стои, ил^ ћешЂ погинути Са оваковимЂ стварма права се АветЂ не плаши; ерЂ духове пуиша не 6ie ; него пу-Ј цанБ или иде у ветарЂ, или онога згоди кои га произве-1 де. Али МеФистоФелесЂ стане, и подигавши претећи прстБ, окрене се и оде лагано изђ собе. Н пакв видивши да онђ одђ барута зазире, заклгочимЂ да ту нема опасности, и за извидити ову таину, узмемЂ пиштолб у едну руку а у другу свећу, и пођемЂ за аветинБомЂ понаилакЂ. Докторг. видимђ.

Кака†ти е езмкЂ ? изплази езмкЂ да ти

Еракг. Вама е до шале. Шта ће взмђ 63бјкђ. 6змкђ е као и у други лгоди. Ево езмка — ево гледаите и зубе ■— ево уши и очи, све видите, ако е ваиде.

(краи слћдуе)

tio.nmin. А, вм се спремате на путЂ, а гдћ ммслите? ГосподинЂ • Оћу да идемЂ у Банго. h 'oMiuin. А оћете и госпого водити са еобомЂ ? Господинг. Нећу, ербо н имамЂ обичаи кадЂ путуемЂ, да нигда неноси ^мЂ са со 6 омђ излишне ствари.

Д 0 М А ћ I И ТЕАТРЂ. ДокторЂ. Вм башЂ лежите.

ђнка

М Р В И Ц Е ОтацЂ. Твои учителБ смне, метуо те у класу рђави . Тм си слабо учш.

ђакЂ. То е учителБ неправедно учинш. Онђ и нез;на шта а знамЂ, ербо кадЂ ме годђ што годђ запмтао, Еракг. БолестанЂ са»ш господине већЂ одђ дужегђ^н самв ћутао. времена. I