Šumadinka

194

„Антарљ уздркти, и хтедне шшљ вданпутг, Селиу еа снажним-Б своимљ рукама обуватити. но ова почне rpoтомћ се смелти , и изђ недара свои извуче оштарЋ двосечацЂ. да га у безчувствено срце тогђ . негда лтбдћногЂ мужа забоде. Антарх. побледи, и брзо е счепа тако ако за руку, да е она страшно вриснула ; затимг> почне опетт> асно се смелти — — таи смеи 6wo е npBbifi знакЂ нћногг> безум!н. Већг. е бмла паметБ изгубила. Ст> наивећомЂ мукомт, савладам е и у собу одведу. Мене Антарљ о пћномт> и момт. полазку испшта , и већт> самв на нћговомЋ лицу читала. мон) смртну пресуду. Пр изнамљ све , што самв годђ знала. затимЂ будемЂ безћ далћгљ пмтанн у наидолнћ место у лађи затворена." „Дуго време пловили смо докђ напослКдку недознамЂ, да ћемо у Африци на суво изићи. Н се више ничега болла нисамв, ерЂ се ничему нисамћ ни надала." „АнтарЂ дође опетЂ кђ мени, а еамв се кђ свему приправила. Онђ ме запмта, има ли какве заклетве, кон бм ме кђ ћутанш принудити могла ? а одговоримЂ : „Моа само волн може ме кђ ћутанш принудити. друго ни. шта ! " — „Онда морашЂ умрети ! " — рекне онђ потмулимЂ гласомЂ." — „А Селма, ваша несрећна супруга ? " — „Неговори о нбои . Но можегпЂ се за нго богу молити." —- „Дакле убјена ! А ваше невино дете — шта ћете сђ нбимђ чинити ? " — „Шта се tw бринешЂ ? Наипре се твогђ живота тиче!" — „Н се за себе нестрашимЋ — но за лгобавв детета вашегЂ, чуите ме ! ЗаклинћмЂ вамЂ се живимђ 6 огомђ, — или лажнимЂ вагпимЂ боговима —, да ћу о ономђ ужасномђ догађаго ћутати, ако ми дозволите, да детету вашемЂ место матере будемЂ." — „Добро! Tw си погодила , да н нисамв више христ1лнинђ . Закуни ми се именомЂ пророковимЂ , да ћешЂ оно, што си видила вћчно затанти! " „Н се закунемЂ." „Истогб дана доплови наша лађа у пристаниште алгирско. ТекЂ овде, у страшнои овои л1орски разбоиника држави, кол е морепловцима читава столћтја ужасЂ задавала, одђ кое су се Флоте шпанх>олске и енглеске ужасавале ; овде геКЂ дознамЂ а , изђ когђ e извора АнтарЂ свое богатство и снлу цршо. Онђ, кога самЂ н као сиромашногЂ и мирногЂ човека познала, бмо е другЂ оногђ страшногЂ кралн морски разбоиника Хорунп . а сагозникЂ Чередина Барбаросе." „После неколико месецш продужимо мм нашЂ путЂ натрагЂ. Одђ оногђ часа мои е животђ само едину цћлв имао , васЂ, Арабела, одђ несреће хранити." „СадЂ знате све: Онаи, когђ bbi као оца вашегЋ почитуете. подђ именомЂ донђ ДЈего естг, ЛнтарЂ , вашЂ отацЂ истина, ал' ужаснми човекЂ. Онаи пакЂ , кои вамЂ e данасЂ као вашЂ младожена представлћнЂ , еств Черединг, Барбароса . крвожедна хЈена! СтрахЂ и трепетЂ морепловаца. Оћете ли дакле у овои кући да останете , да

невћста — или болћ — робинд ЧерединовогЂ харема будете ? " „Милостивши боже ! Дакле е истина, — мои отацљ хтео ме е ономђ човеку предати, одђ ч1сгђ самогљ лица самБ се n грозила ? " „ЗарЂ е Селму одђ исте ужасне судбине сачувати могао ? Ону , кол га е осим^з свега лгобила ? " „Дакле нје мол мати уб|'ена ? Лизбето. говорите молимђ васЂ ! " „Она живи — па ипакЂ е више него мртва ! као безумну доведу е у БарбаросинЂ харемЂ — ioint е тамо! То самв текЂ пре краткогЂ времена дознала." (Дал h слћдуе) 3 А Т В 0 Р И. ^продужено) У Hoeie време толипо е идеа човечности и практичности обладала, да већЂ државе и при казненимЂ затворима припознаго основе, да треба не само за животђ и здравлћ сужногЂ него и о томђ побринути се, да cvжанЂ по издржанго казни опстђ у друштво грађанско ступити и као поштенЂ човекЂ живити може. Лепо и добро озидани затвори, чисте, здраве, видне . са свћжимЂ воздухомЂ и зими утоплћне собе, угодне постелћ, удесно од ћло , доволбно здраве ране, движенћ, радЂ и одморЂ сужнм, обучаванћ увћри, моралу и полезнимЂ радннма, побуђаванћ у нЂима чуства чести, уредности и поштеногЂ живота и т. д., на то одђ прилике теже законодавства изображенм земалн. Ово су поредЂ крћпости зидова изискивана свзкогђ рода тамница. Но изђ истм узрока дужна е држава разне степене затвора построити. Особити су затвори за лакомислену и пороку наклону младежЂ одђ 10—15, особити за младежв одђ 15—20 и више година: то су управо заведеша, гдћ се занемарено или рђаво воспиташе поправлн. Други су затвори за лаке, други за теже полицаине преступке, други за дужни. ке , други опетЋ за обтужене подђ испмтоиђ стоеће , а други пакЂ за кривце на манћ или на више година осу. ђене. Ако ове разлике неучинимо, онда судови и постоећа нравица више штете народЂ, но да му годе. Нарочито кодћ нки преступака нужна е особита позорлиивоств при устроенго затвора , ако држава жели , да се морално сасвимЂ покварени сужни поправе , а други изђ нужде и лакомисл!л сгрћшивши иоредЂ онм коначно непокваре. Американци су првБШ коракЂ у поболБшанго овм државнм незгода учинили. Одђ нђи приме све европске државе нову систему затвора , одђ Koiif погл-авито два начина има. но кои се у главноме слажу. Ова два рода затвора зову се обернскт (auburn) и пензилванскт (по. правлћнЂ доцн!е филаделфтсми). и разликуго се поглавито у тому, што су поредЂ осталогЂ кодђ едногЂ сужни међусобно свакадЂ кодђ другогЂ само ноћу одлучени , што се по тому на радЂ сужни кодђ едногЂ начина више мотри но кодђ другогЂ. и што е и самЂ планЂ зданјн стога различанЋ. Главна е цћлв свакогЂ затварана, да се сђ едне стране закону и судеискои пресуди удовлетвори> а сђ друге стране да се сужнми не само нзлишно и преко закона неугнћтава . него и за будућји слободнми жи-