Šumadinka

214

СвирацЂ кругомЋ обилази, Жарљ се диже на образи; КадЂ заече гаиде саме Свирацг само главомт, мане Дуне опетљ, прислушкуе, Како писакљ задиркуе, Ila предЋ момка како стане, Дуиац-Б пусти, мало дане. и т. д. У овои трећои п ^сми ,, Сеатова " описугоћи веселћ кодђ девончке куће, пЋсникђ излази првБш путг. предЂ свое читателћ сђ веселимЂ и шал &ивимЂ пћсмама и подскочицама. Досадв смо се готово сасвимт> навикли у свимђ нћговимт. дћлима на озбилвнми, а можемо рећи . и тун;нБ!и гласљ. Но поредт. свега тога , што Балзакљ казне. да е прва поез1л чедо туге, окупано и крштено у сузама, и поредЂ свега тога, што е оваи истми саставакЂ зачеђенЂ у мислима пћсника онда, када му се ни една надезкда ни една радостБ «ie смћшила, опетЂ и у овомђ веселомЂ и шалвивомЂ начину Hie га нћгово вешто перо издало; па и усредЂ тога веселл преда онђ читатела одетЂ жалостнимЂ мислима и опоминћ га, да е сва радостб санЂ : Све радости и сладости За тренутакЂ траго текг., Докле тренешЂ, докђ се пренешЂ, Протекао цео вект>. СанЋ е радостћ и веселћ Сант. су лепе дрзке жел-ћ, Цео животђ рађа сне, Сант. е празнвш све и све. Bece.it намт. пратн туга : Данаст. кева грли друга, А сутра му с' гаои зракт. ; ДанасЂ отацт. чедо ша, Изђ ока му сунце cia, А сутра га Kpie мракЋ. > ДанасЂ срећа венцемт. кити, Сђ неба чара свет.1Б1и данљ, Жучт. ти дае сутра пити —• Све е само празнБш сант. ! Све за кратко трае време, Обсене су наши дни, У свачему смрти семе, Животђ ране сами сни. Нек' се дакле цвећемт. кити, Коме цвета шаренЂ маи, НекЋ се даномБ слашћу сити, СвемЂ ће 6б1ти брзо краи. После дугогЂ описиванл веселн и спреманн девоике, дође гласЂ , да иду сватови , и све потрчи насусретЂ, али: Несрећни се тамо знаци, Biio како облаци. То кићенБ1 одћ сватова Нису светлн барнци ! Кретови се тамо виде, И пешкири жалосни ; Hyr;aH r L н кукан4 То су гласи радосни ?

Предљ дворове невестице Два сандука стадоше. А гласови покаиница, Тужне маике падоше. н т. д. Потомј . невеста долазн и види свогђ заручника мртва : Зеленљ венац 'б скиде ст. главе, Сузама га ороси, По.иоби га, па га своме Заручнику подноси. ,,Наи ти, Ннко — зелент. венацт." Врисну, срце препуче, Паде мртва , а две маике, Иесрећиице, дотрче. Лнко се у манастиру окуиио и одђ тога e истогђ дана заедно сђ братомЂ Гоикомђ умрЂо. Напоследку видимо едногЂ старца, гдћ по гробдм) иде и прелива гробове и чита молитве , то е калуђерЂ ПлакидЂ. Свршугоћи овде говорЂ о овомђ саставу, гкелимочитателвима, да што пре истбји у целости у руке до 6 б 1 го, и да се увћре, како е све , што е овде о нћму казано, вр" мо укратко и као узгредЂ речено, а г. сачинителго честитамо успћхЂ и желимо заедно са свима нћговимЂ читателБима, да намЂ се чешће нвлн.

ИРВБ1И Л Е Д Ђ У SBIi Има већЂ млого година, како су Американци првми ледЂ у Источну Инд1"го однели, пре тога се тамо за оваи производЂ природе Hie знало. Случаино су они на ту мисао дошли, да имђ и преносЂ леда на такову далБину може користБ приносити. бданЂ трговацЂ изђ Бостона(Сћв. Америке) пошлћ свого лађу сђ еспапомЂ у Индјго , а узЂ то и неколико буради нбука; па да 6бј се ибуке болћ држале, помеће ifi у ледЂ. Кадв абуке на мћсто приспћго? продаду се истина, но не башЂ сђ зеликил1Ђ до6б 1 ткомђ, али утолико више профита извуче онђ изђ продае заоставшегЂ шшђ леда: ерт^ су богати Холандци и Енглези грдне суме за оваи еспапЂ плаћали. Одма практични Американци начине особите лађе за ледЂ и почну милшнима ока леда сваке године изђ cBoiH бистрм и лепм сћвернм езера у Инд1*го и индшске острове шилати, тако да се млоги obomtj трговиномЂ обогате. У почетку е 6 бјло млого смћшнБ1 случаева збогЂ тамо иепознате и чудновате природе леда. Старосћдтци^ пола iо шђ дивлби , никадЂ у свомђ животу нису ледЂ видили, и свакш , додарнувши га се, мишлаше, да е то некш особитБш, бћлБ1и жарЂ , па се немогау досга начудиги, да се таи жарЂ у води негаси и да ђаволски европци живу ватру, т. е. комадиће леда еду. Нико такође нш могао понати, како то ново чудо , ма га и недирао, само по себи мало по мало нестае, и гледагоћи. како се ледЂ топи, чудно имђ се чинило, како да се оно у воду претвара, што жеже. Европце су шшђ више унажанали, кадЂ су видили. да они знаду одђ воде ватру и одђ ваватре воду да праве. ПоглаварЂ едногЂ племена дође 1ошђ пре краткогЂ времена губернатору у БатавЈго, и оваи га после подне