Šumadinka

У Б4.ограду 11. K)niH 1855.

листђ за КНБИЖЕВНООТБ, ЗАБАВУ Н НОВОСТИ. Учредник -Б и издавателв Лгобомирљ II. НенадовићЂ.

Оваа лвстт. излазн вторннЕом -b и петкомг. ЦБна aij' e за трн аАсеца 5 цванцика. JV? 57.

ТЕЧ. IV. | СВЛАДАНА Д У Ш А. (продужено) Одћ тогђ времена свћтљ е Готвалду другји био. Дворљ онаи, hie бмо више замакЂ гроФа Штермена, гроФица Hie више бмла гро<&ица, а Цецил^н Hie више бшиа кћи гроФичина. — Оваи му се свћтљ 6бјо у раи претвоpio. и све е носило на себи печатт, оне чародћике, коа е исто преображенћ произвела бмла. КадЂ е Цецилја одсуствовала. све е за Готвалда тамно бмло. Земла са свимђ своимђ богатствомг. лежала е за нћга само у ЦецилЈе плавимЋ очима , са нћнм образа сунчани су зраци за нћга с1лли, нћне усне бмле су му светинл, а на нћнв глас.т> прислушкивала е нћгова душа, као на гласЂ сераФима. Цћо жартз оне прве, безнадеждне и надежде пуне лгобави . сва милина узхићеногЂ , блаженствомљ опјеноп, срца на нћга су се спустили. Онђ е нго свагда волт, безг. да е и слупо што о томе ; онђ е нго обожавао и он^а, кадт. е мислш, да на нго мрзи : садљ му е то све нсно бмло. бдномљ бмло е rocTiro у двору , кои су више неделн ту остати хтћли; међу нвима бмо е и некји гроФЋ РесагЂ, постарљ но врло богатљ човекљ и сродникЂ гроФице старе. ГотвалдЂ е сђ аргусовимЂ очимђ пазЈо на овогђ го. ста, кои е већЂ у двору као наиболи прилика за Цецил1го бмо. Онђ е и на ЦецилЈго позорн!е пазт , ал' ова е бмла иста онака као и пре. несташна, шалБива, задиркугоћа и безбрижна , на нбои се hie никаква премћна могла примћтити. Одђ како ioH е нћнЂ лгобимацљ^ eanarafi избавлћнЂ бмо, одонда iofi е бмо истми двогубо Mio ; но чита†се гђ сђ нћиме сама занимала, и учила га, коешта брблнm. Само се према папагаго она млого промћнила, сасвимђ е нћжшд бмла и више га миловала и играла се сђ нбимђ . Сви cv е с6огђ тога дирали. и шалу сђ папагаемђ проводили. и самЂ гроФЂ РесагЂ, кои е одђ природе мало оштроумант, бмо . сву е силу употреблнвао, да се такође досћтлви†покаже. бдно готро сћдили су сви у веселомЂ кругу у баштенои сали, ГроФЂ РесагЂ се скромно шалјо са ЦецилтмЂ. Стара гроФица забавлнла е остале госте ; само ГотвалдЂ. наслађавагоћи се Цецилјинимђ дражеснимЂ говоромЂ. сћдјо е v углу сдномђ ћутећи. „Судећи по томђ " рекне гроФЂ РесагЂ. „како вн, лепа гроФице, вашегЂ папагаа волите, мора 6б1ти. да е ваше нћжно срце отворено и ономе , кои бн тако срећанљ

бмти могао. да се истомђ папагаго допадне, кои 6 бј га тако као и вб ! волити могао." „Па ко вамЂ каже, да а небБ1 таковогљ човека волила и з т важавала ? — Ал' таковм нема овдћ. -— Ето нашегЂ прјателн Готвалда ; Hie ли онђ избавителБ ове птице, па ипакЂ се ни наиманћ више за нго небрине. Мои папагаи могао 6 б 1 хиллду пута поредЂ нћга умрети , онђ иебв! ни примћ 'п'о." Ове рћчи, сђ особитимЂ ударомЂ гласа изговорене. пробуде Готвалда изђ нћговн тужно-сладки снова. Онђ хтћде нешто прословити, но Цецил!а му прекине рћчБ. „О, немоите се извиннвати, молимђ васЂ; ко могђ папаган немилуе, нема ни мени ништа говорити. — 6л' тако, мои папагаго ? " — ово рекне окренувши се кђ папагаго, кои е на cBoiofi столици, поредЂ нћ стаао. — Оваи примивши те рћчи као знакЂ , да нћгове наНновЈе вћштине покаже, отвори клгонђ и почне лсно тепати : ,,Si! Si! io t' adoro ! " (естљ , еств , л те обожавамЂ). — ЦецилЈн скочи и почне га забунвивати да далћ неговори, ал' онђ садЂ 10ШЂ acnie почне викати: „ГотвалдЂ, ГотвалдЂ!" тако, да се сви , па и самЂ ГотвалдЂ уплаше. Ал' папаrafi непрекидно викао е : ,,Gottwald! ben mio! si, si! io t' adoro ! " (Готвалде ! добро мое ! естБ , естБ ! н те обожавамЂ). Негледагоћи ни на ЦецилшнЂ стра ни на Готвалдовђ стидђ, онђ е непрестано свои задатакЂ викао тако исно, да е сва сала ечала. ЦецилЈа е покушавала , да се насмће, но у томђ смћго побледе н'ћни образи и усне. Посрне , и морала се за столицу уватити да непадне. ГотвалдЂ угледавши, како е побледила. скочи, и повиче; „За име бож1е, шта вамЂ е ? " счепа е за руке и тако е одржи да се на сподђ нестропошта. — Цћло друштво 6 б 1ло е упрепашћено и ћутало е. „Тако вамЂ бога ! шта е пало тои птици наумЂ?" повиче гроФЂ ШтерменЂ, и упути ce кђ ЦецилЈи. Мати , бледа и дркћући . бБ1ла е такође пришла , и ГотвалдЂ , кои е као немЂ стано , спусти садЂ изнемоглу и обнесвћшћену дћвоНку у материно наруче. Млоги одђ rocTiro изђ друштва удале се, а на ладномЂ РесаговомЂ лицу укаже се подсмћвачко и злобно смћшенћ. Цеци .па дође кђ себи. „Брблнвче ! " повиче она и лготито бацн своК шалЂ г.реко папаган , поЈ.-ушавагоћи да се насмће, но то iofi неиспадне за рукомЂ. „СадЂ л заиста озбилвно вћруемЂ , да е онђ обчаранЂ ! " рекне она опетЂ , но нћне су усне дрктале. ОтацЂ е погледао оз-