Šumadinka

6иле.но часЂ на Готвалда, часх> на свош кћерв ; а матери се чинило. као да се изђ некогљ дубокогЂ сна пробудииа. Одђ cbi'io е присуство духа побегло бмло, само се Цециionib прилично држаше. Она оде клавиру и почне сг. наивећомљ лармомЂ неку пћсму свирати . да бш тимђ остале изђ заб^не изтргла. Али залудг! ГотвалдЂ јошђ непрестано биаше наиикЂ на ггака†кипђ . ЛаданЂ га е знои попао 5мо. Ц^-ци.пн га понуди, да као обично и сздђ н1.ну песму на клавиру прати , но онђ се извини. — Наноелћдку сви се невесело разиђу, свак!*К сђ тимђ увЈ.ренћмЂ, да се ту една таина одкрила. КадЂ се сви удале , опрости се и ГотвалдЂ и оде у свок> собу. Лготина, бћснило и туга разтрзале су га. Сиђе у aB.iito, узаше на бћсногЂ оногђ Хектора и одгори v шуму. — ВећЂ е и ноћћ наступила, а ГотвалдЂ Ј ошђ недође у замакЂ. — Онђ се несрећнимЂ поертаемЂ кона бмаше о едно дрво ударјо и тако на землго пао. И зђ две велике раие на челу крвв му е потокомђ текла. Два три сата лежао е безЂ свћсти на землви усредг. шуме, затимђ га добродушни селици нађу и однесу у свого колибу. МеђутимЂ суу гроФовои кући домаћш савћтЂ држали. ГроФЂ и грофица затворили су се 6 б 1 ли v свого со" бу. На Цецилно дуго време нису мислили. Оапослћдку изиђе гроФица , и позове свого кћер^. кђ себи. ПрвБШ пу гђ у животу дрктала е Цецнлјн предЂ свошмђ маикомт>. „ДК^е мое", проговори мати гласомЂ . кои се Цецилш onopin чинјо него икадЂ : „а мислимђ , то одрећи нећешЂ, да намЂ е данашнБШ дзнђ такове ствари одкрЈо^ кое се одклонити мораго, ако оћемо да насЂ исте неупропасте. Ту е само твое младо, неискусно срце залутало, но и се небринемЂ познагоћи твого послушностБ. ОтацЂ твои и а сагласили смо се у томђ , да се тн одђ данасЂ за авну невћсту гров-а Ресага сматрашЂ. Онаи пзкђ младићћ, когђ ћемо богато обдарити , оставиће Ј ошђ данасЂ нашу к^ћу, а мол Цецил1л остаће и одсадЂ поносђ и радостг. свое породице. — Hie л' тако , д1>те мое ? " запмта мати озбилвно. ЦецилЈн неодговори ништа ; но она дигне свое лепе очи кђ матери и мане главомЂ потврђугоћи; никакварћчћ неизиђе ioH изђ уста. Мати е привуче на свое груди, „еетБ , тако е", рекне, „наша ЦецилЈн може залутати, ал' бригу намЂ задати неможе. 6 ли кћери мон, тм знашЂ и сама одавно, како мн, н и твои добрми отацЂ твого удаго за Ресага желимо, и да си тм већз. спремна тои удадби, коа ће нашу збогЂ неки околностји врло у опасности стоећу кућу , кђ наивећимЂ и првимЂ домовима области узвисити ? " Цецил1н опетЂ потврди главомЂ. Сва та пмтанн бмаху iofi тако сасвимЂ неразборита, да бм чудо и бмло ; кадЂ бм на иста и едну речв одговорити могла. Мати настави далћ : „Твои отацЂ жели, да јошђ садЂ , овомђ приликомЂ гроФа Ресага за твогђ младоженго прогласи. ОћешЂ ли тм сутра, прекосутра или ово дана на то спремна бмти ? Тм знзшђ , како ће тешко таи часЂ за твого матерБ бмти. Лгобимче мое , цела радостЂ живота мога, моа едина кћи, одђ мене ће се раставити ! Топле сузе проливаћу, ал' ту жертву за срећу кћери мое ипзкђ ћу принети. — Па и мое ће дете снажно то све поднети ! "

—- Мати е садЂ са сузама полдаби, ЦецилЈн пакЂ Hie плакала, Hie ни противословила. При овомђ разговору прилична е частЂ ноћи протекла бмла; одђ еданпутЂ saci« се соба чудноватомЂ светлошћу Они ступе кђ прозору. У дворани бмло е мложина лгодш са горећимЂ буктинама. НекогЂ на носилама спусте четворица на землго. „Шта е то ?" запмта грОФЂ ШтерменЂ. кои е такође међутимЂ кђ НЂима двћма у собу дошао бмо. „Боже! — Боже ! " повикне Цецил!н и полети изђ собе низђ степене у дворану. РодителЂИ iofi нису могли тако брзо слћдовати. КадЂ до носила дођу, виде свого кћерЂ , гдћ преко носила легки , и чули су нћну очаину вику : „пробуди се мои премилми ! пробуди се ! " Лгоди они. кои су Готвалда донели , трудили су се да iofi докажу, да ше мртавЂ, већЂ само да е обнесвћшћенЂ и у забуни. СадЂ дође гроФЂ сђ грОФИцомЂ; погледЂ на тогђ крвлго 'обливеногЂ и лежећегЂ , полумртвогЂ младића и нби ужасне и упрепасти. Цицил1л е лице свое надЂ нћговимЂ лицсмђ нагла ; она Hie више никогђ видила осимђ нћга,ипреда се свомђ чувству безЂ икаквогЂ обзира. „О, а несрећница ! " викала е она : „мон шала, мон несмислеиостБ отерале су га у смртЂ ! Ft самБ узрокЂ смрти нћгове. О прмажите ! помаЈките ! " ГроФа ово више разлгот-s , него што га троне, зато стуни озбилБно кђ нбои , узме е снаа;но исподђ пазува, па е дигне. У истми ма отвори ГотвалдЂ очи, и узданувши, тужно проговора.:. ,,Цецнл!а..! Девоика е ту речЂ чула, и тимђ утћшена пусти , да е као какво лгнћ одведу. Нго предаду нћнои служавки, па заклгочаго врата на соби. МеђутнмЂ Готвалда у постелго донесу и намћсте , лћкарЂ му ране разгледа , испере ifi, па завје. ГроФЂ и гроФица заповћде, да га сђ наивећомЂ пажнБОмЂ надгледаго. ЛћкарЂ рече, да ране нису опасне, и за неколико недћлл да ће болесникЂ сасвимЂ излћченЂ бмти. На скорми одлазакЂ Готвалда Hie се дакле ни мислити могло. Пошто му ране увежу заспи онђ, и мирно е едно три сата спавао. По спаванго опетЂ му се свћстБ и гов >рЂ поврате. СадЂ захтћ, да му гроФа зовву , и кадЂ оваи дође, замоли га ГотвалдЂ сђ тронлћивимЂ рћчма за oпроштенћ, што му е толику бригу проузроковао. ШтерменЂ nie знао о чему болесникЂ говори, или о ономђ случаго v башти, или о нћговомЂ ноћномЂ нханго, зато га замоли да ништа далћ неговори, докђ неоздрави, пакЂ да ће се онда споразумћти. — Цецил1*го су међутимЂ сђ великомђ мукомЂ принудили, да у кола сћдне , и тако е некои сродници одведу , кон е недалеко одђ грофова добра обитавала. Ништа друго н!е морала обећати, већЂ да Готвалда донда невиди, докђ онђ сасвимЂ неоздрави. (продужиће се)

НАСЛЂДСТВО. Чудесне и непоннтне законе природе увиђамо кодђ лгодш у наслћђиванго тћлеснм и душевнм своиства. Читаве породице до у више колћна одликуго се некимх.