Šumadinka

У Б^ограду 22. lO^ia 1855.

ЛИСТТј за енбижевностб, ЗАБАВУ И НОВОСТИ. УчредниКЋ и издавателв Лгобомирљ П. Ненадови1.т..

ТЕЧ. IV.

Оваи днстђ B3.iasH вторникомЂ и петкомт>. Ц15на иу е за три м^сеца 4 цванцика.

\ •№

УЗ ДИС АИ ИЗЂ В АРОШИ. IlacTHpcpia е животђ радоси. И споконства лгодскогћ храмт., Гдћ безбрижно тече младостћ, Гдћ е ceaKifi вес о casii.. Там' иеслушамљ. да ми птице Изт. кавеза пого Маи, Кадв н cajie све слободне Оживлгого ntcMOMT. гаи. Славуи тамо у шумици Свон радосннн пушта гласЂ ; А затворент, онз. неп4ва, Већт. свогб робства плаче част.. Ахт, долине, брда. шуме! Bfai сте 6bi.ie животт. :иои У npo.i'btie. када ст. фруломт. Славуи гласт, мн сдружи свои. Камеиитми млогоцћнБ1и Тамо нема мћста дворт.. Већт. природна колебнца, Човеч)'е нужде створт.. Надт. колебомт. срећномт, трепти Неизброннми дрва лнетт,. а мирише у нбои здравл^ћ Воздухт. влада свћжт. и чистљ. Кадт, пролећа даич, наступн, Кз Д7, с накити ружомт. " 1 .1аи ; И кадт. птице н пастири, Разве<;еле лиснатт. гаи; Када землд пустн траву, Кадт, протече изворт. чистђ ; Јгобичица дигне главу, Свои paaeie плавми листт.: Па кадт. Јотромт, заблиста се Одт, иетока сунца зракт,. 1! кадт, склне покрнвало. II отера лнцемт, мракт,: Поточића бистротечпи Кад г 1, с' жуборнми чуе токт, ; А нзвора изђ брегова Шаптећ' тушти бистрми скокт. ; СвћжАи изворт, лист.оат, Kpie Одљ препеке .еунц? цд-ћтз.,

Виш кога се бршлннт, uie, Те пастирск!и краси св-ћтг ; Кадт, све жнво пћсму пћва, И нетражи другш раи. Оида ст. богомт,, о вароши, Шумо, ти ми срећу даи.

У Берлину 1846.

С 8 Д А Д А ./н А Д У Ш А. (продужено) 1 ошђ е одђ прилике бнло 15 дана до опредћлћногЂ дана свадбе. Готвалдт, е опетг. 6wo у Штилебену ; кадг. моа' мати прими едант. пакепз писама, подђ нћговимЂ адресомЂ. Онђ е 6faio наредјо, да му се сва писма шнлм у ШтилебенЂ. ако небм кући дошао. Мати му и оваи пакетЂ пошлћ. Н нисамћ на таи пакетЂ ни мислјо , ал' Софио е HeiiiS танпми немирЂ нанао 6wo , и чието се збогЂ некогЂ пречувствованл разболила бнше. ГотвалдЂ е имао трећегЂ дана доћи , она е свак^и минутЂ бролла до нћговогЂ долазка. Вече трећега дана приближи се; —■ ГотвалдЂ недође. Ноћв намЂ е v страу прошла. „Нћму се каква несрећа догодила!" викала е Co^ia едно за другимђ . Дође штро, никаква кола незауставе се предЂ нашимђ вратима. премда су млога пролазила. Софјинђ стра и мене нападне. УзашемЂ на кона, па одемт. у ШтилебенЂ. НикадЂ у животу момђ nie ми путЂ дуааи бмо. КадЂ тамо доспћмЂ . одашемЂ предЂ парохјалномЂ кућомЂ. Све е изгледало пусто и запуштено, врата заклшчана „Гдћ е ГотвалдЂ? к запвЈтамЂ н. „Одпутовао е — прексиноћЂ, сђ поштомћ — у наивећои хитнћи !' ; одговоре ми лгоди. Н дођемЂ пзванЂ себе одђ ужаса. ОбЈемЂ врата и ступимЂ у нћговЈ' собу. Прво, што ми у очи падне, 6w,io е на асталу писмо едно на Софјго , поредЂ истогђ нћни нћму чинћни поклопи , везене ствари, пћсмице и неколико писама нћнм. Л одпечатимЂ оно несрећно писмо и прочитамЂ. „Сажалћваи едногЂ несрећногЂ, Соф1н . Онаи пакетЂ. когђ сте и вм сви видили . донео ми е посмртно иманћ анђела. ногђ самв н жертвовао. fl самт, требао за нћга жџвити, еадх> ми вала барг. умрети за нћга. Немои за ме више распмтивати ; -— а самБ за те — за васЂ — за цћо свћтЂ, засвагда изгублћнЂ. Она ми е минутЂ