Šumadinka

238

по минутЂ сво нћно етраданћ до издисан нћногЂ описала, нћне су муке безграничне бмле , па тако оћу и л да умремљ. Жали за мртвацемЂ , Coi -ia ! Све што око мене живи, отровано е — л зато бћжимг. одђ тебе — да те избавимЂ. Сћћаи се мене , безт> да ме проклинћшЂ ! или болћ забораии твогђ мртвогљ Готвалда! " Л самв бмо громомљ порашенљ. Каква вћств ! каква забуна ! Хтћо самћ за нбимђ , ал е 6б1ло доцканв. Нико Hie знао , коимћ е путемљ отишао. Мон разпБ1тиванн нису ништа више ползовала, осимђ to , да се онђ у вече, кадЂ е онаи несрећнвш пакетЂ разпечатјо, затворјо у coбу, и цћлу ноћв у читанго провео, до уготру никогђ у собу пуштао Hie. Неки, кои су прислугакивали . чули су, гдћ плаче и еца. уздише и виче. као да е објо у врућици, и непрестано e имена Ц е ц и л i д — Co«>ia споминдо. ДругогЂ готра. врата се отворе, онђ изиђе наполћ , ал е изгледао бледЂ и готово нагрђенЂ у лицу. Одма е послао момка по една поштанска кола. бсти и пити Hie хтћо ништа. У вече видили су га, да е одпутовао. Плачући обзирао се неколико пута на парохјвлну кућу, пакЂ се затимЂ гожнимђ путемЂ ynj 7 Tio и изчезао. СадЂ можете мислити , како ми е 6бјло ! 1 ошђ самв толико присуства духа имао ; да матери пишемЂ , и да е молимђ . нека она Co®iro на жалостну вћстБ ову приправи. бдно пакЂ писмо послао самБ и гроФици Штермена сђ молбомЂ. да ме одма извћсти. ако 6t>t се нашЂ несрећнбш пр !*нтелБ у нћнои околини указао. ЗатимЂ похитамЂ дома. Co«>iro нађемЂ, као што самБ се и надао . у грозници. Она е одма, чимђ го е мати мон предходно тћшити почела, све погодила и у болестБ пала . безЂ да е на невћрногЂ заручника и едну укорну рћчБ рекла, или га клела. Она се истина предигне, али после 8 мћеецш умре. При издисаго шшђ е те две рћчи изрекла : „Готвалде! ПраштамЂ !" — Мати е мон неутћшна бБ1ла; а н самв тумарао коекуда самЂ као кака†санагоћји. Дуго време недође ми одговорЂ одђ гроФице. Напослћдку примимЂ едно писмо. Оно е 6бјло нћнимЂ сузама орошено. ГотвалдЂ се Hie никако вид1о , премда су неки увћравали , да су у мћсецу Декемвру , едне тамне ноћи видили, гдћ неко на гробу ЦецилЕиномЂ клечи. ОстатакЂ [писма садржавао е у себи описђ Цецил1 - ине смрти. Она е непрестано изгледала весела и као да се своiofi судбини одала ; пошто е за гроФа Ресага испрошена бмла, молила е за годину дана времена до вћнчана. да се спрема, кое 5ои збогЂ нћне младости сђ обћ стране дозволћно буде За то време млого е писала , кое су и oстали радо гледали, почемЂ го е то писанћ изпрва развеселнвало. Она е свагда наивесел !а у друштву бБЈла. Поеле по године почне све мршавја н блеђа бмвати. Напослћдку се разболи: сђ трудомЂ е могла свое слабо тћло крозЂ замакЂ носити. Што ce ближе данЂ нћне свадде приблигкавао, то е она све onacHie болесна бмла. Ал ипакЂ е све далћ писала. и у самои постелБИ CBoiofi. Напослћдку, на осамЂ дана пре одређеногЂ за вћнчанћ дана, нађу е изђ готра у смртнимЂ грчевима у постелБи. Мати дотрчи кђ нбои , Цецил!а се смћшила, и замоли матерБ, да iofi испуни нћне послћднћ желћ. ГроФИца се упрепасти, и обећа iofi се, сваку нћну желго точно испунити. Цецил!н iofi преда еданЂ пакетЂ писама , и замоли «, да истми после нћне смрти неразпечаћенЂ Готвалду

одправи. Она га Hie никадв заборавила бмла , дода жалосно Цецил|'н, и да му е то наслћдје дужна. ЗатимЂ покаже шшђ еданпутЂ прстомЂ адресЂ , клоне и издане, безЂ да е далћ рћчБ едну проговорила. ft оставимЂ мого добру матерБ , да у ИталЈи утћхе тражимЂ, ерЂ самв збогЂ могђ здравлл потребовао покон. Али осимђ тога, нека ме е танна слутна више него то у Италјго гонила. „У Италш", нешто ми е говорило , — „тм ћешЂ опетЂ оногђ бћдногЂ бћгунца наћи. Пожури се, док7. ти засвагда неутече." — Н свршимЂ мое послове брзо, и одпутуемЂ. У ШваКцерскои, Тиролскои, горнвои Итал!А, нигде покоа наћи нисамв могао, ни онога, когђ самБ тако желБно траж !о. Б бш самБ задоволанЂ, кадЂ самБ опетЂ v поштанскимЂ колима сћдјо, да кђ гогу далћ путуемЂ. Са свакимЂ коракомЂ ближе Апенинима, бмло е срце мое лакше ; а гласЂ , кои ми е непрустано викао : „Тамо ћешЂ га наћи ! " бмо е у мени аснш и ачш. ДођемЂ у ФпоренцЂ. Ова ми лепа варошБ ништа некаже; али насредЂ шаце светог-Б троиства буде ми одђ еданпутЂ као извћсно, да самБ близу могђ прјатела. Одма погодимђ едну мазгу, па се ономђ познатомЂ Бенедиктинскомђ манастиру „Валомброза" упутимЂ. ПредЂ ноћв викне моК вођа : „Ено Валомброзе ! " Д погледимЂ ; подалеко одђ мене растирао се таи славнми манастирЂ као кака†замакЂ, освћтлћнЂ наикраснЈомЂ мћсечиномЂ. КадЂ подђ брегЂ дођемо , на комђ е манастирЂ , слшемо сђ мазп 'и и пођемо пћшке узђ брдо сдномђ тесномЂ стазицомђ . Срце е мое силно куцало, ерЂ никадЂ нисамв 6bio тако извћстанЂ, да самЂ близу Готвалда као садЂУполакЂ пута сретнемо еданЂ тудшми мртвачкш спроводђ, когђ су неколико буктина чудновато освћтлавале Ужасна слутна уздркће ми v срцу, и затресе груди мое. Морао самБ стати. СпроводЂ се приближи. Дћте едно носило е звонце, коимђ е покадкадЂ звонило. За нбимђ е ишао духовникЂ еданЂ носећи pacnaTie. За овимђ су 4 калуђера носили мртваца. Пратнго су сачинавали сви обитателБи манастира. fl се стресемЂ ужаснутЂ, и неотично слћдовао самБ спроводу овомђ. (свршиће се)

Н Е Ж Е Н И С Е Н И К А К 0 ! Немои се женити. Твоа жена бв^ће или лепа или ружна. Ако буде лепа, има ћешЂ велику муку и главоболго и морашЂ е чувати; ерЂ што е лепо, свакш радо гледа. и желЈо бм, да га има , а што човекЂ жели, за то свашта жертвуе. Ако е ружна, то ће бмти сасвимЂ обратно; нашто ти онда жена ? Нежени се. — Твоа ће жена бмти или стара или млада. Ако буде стара, — каква неповолвства. Ко се може са смрћу задоволБити? Ако е млада, што обично бмва, велика е опасностБ, ерЂ морашЂ кућу чувати , а како е то теготно ? « Нежени се. — Твоа жена бмће или мудра или луда. Ако буде мудра, велика мука; ако небуде, каква срамота, кака†подсмћи. Ако буде одђ знатне ФамилЈе доћиће ти сђ нбомђ и гордоств у кућу. Ако се оженишЂ изђ нижегЂ стана, каква подла пребацивана одђ твоји сродника. Ако буде ученогЂ реда, бмћешљ врло маленЂ