Šumadinka

У Б^ограду 9. Августа 1855.

ЛИСТЂ за КН&ИЖВВНОСТБ, ЗАБАВУ И НОВОСТН. УчредникЈл и издавателБ Л»оо«»>1ирл П, И сн.јдопи К ђ ,

ТЕЧ. IV.

Ован лнстђ азлаза вторннвомЂ и петЕомт., Цтзна лу е за три агћсеца 4 цванцнка.

№ 6.V

Ч0ВЕК0МР30СТБ ИЗЂ IIEBLPHE ЛШБОВИ. (Новела изт> uauuoeie Маџарске прогилости.) ,,— — Наиужасше e страшило ЧовеКЂ у свомђ заблуђенго." Шилерг. I. У еднои одб млогоброинм крчмш у арапскои улици у Пешти, наблизу предЂ паденЈемт> Будима, налазимо неколико дроннвм створенн око едногЂ старогЂ, поломлћногђ астала скуплћни, при комђ погледу лако 6w човекЂ посумнати могао на истиностг, pliHiii изђ библ1е. да е човекЂ no^ooie 6o;Kie. Талјанци и Полнци, кои никадЂ неизостаго тамо. гдћ побуна свого крваву заставу pasBia, бмли су наивећа частв ове подозрителне дружине." Као да би се о нечемЂ важномЂ договарали, тако е и препирка нћшва лка и силна била, и самЂ старии асталЂ морао е тешке изразе говора нђшвогђ подноситн Флаша сђ рактмЂ, ова нераздвоима другарица у живо. ту ови светски грађана. већЂ е и по Tpehin путЂ напунћна бБ1ла , и позаимлБивала е своимђ лгобителћима ружично веселћ. „ПрекрасанЂ е то животђ био, тако ми ђавола! Штета да нетран тако до у вћчноств ! " заурла еданЂ избранЈи одђ друштва. „ПЈите браћо. у далго срећу наше чудновате будућности ! " Са ечећимЂ узвицима „ВиватЂ !" чаше се изпразне. „Та да ми е само знати, гдћ е Каетано остао ?" запнта еданЂ младићЂ. кои е у углу собе мирно сТ.дн). и у ову се вику и дивллчностб nie мћшао, Нћгово лепо бледо лице, на комђ се видило, да се друштва овогђ и ићговм дћла гади, и нћгово лепо, чисто, башЂ otm I .ho одћло, врио се разликовало одђ обезчовеченогЂ друштва тогђ , кое га е са почитанћмЂ и некимЂ страомЂ предусретало. „По свои прилици приватни—га по-слови за—за—државаго!" — Промуца еданЂ мални, коврчасте косе човекЂ, на комђ е вишнћва рак^н свое дћиство већЂ почела показивати; > онђ се ра—радо занима са—при—приват —нимђ по—по—пословима." „Та ето га !" повичу неки. и сви се обазру на врата. Каетано, прекрасини екземп.чарЂ правогЂ тал!лнскогђ бандита. ступи унутра са еднимЂ малимЂ слабимЂ

човечулБкомЂ, на когђ лицу одма се примћтити могло, да му се ова у крчми владагоћа атмосФера недопада. ,.До—до—добро дошао, KaeVano !" закречи онаи коврчастии, и прј'жи му руку. „ Т бј си дуго—о—о—остао ! — Каква—ти е—то—оси—ца, што пита оваи, и посрне на Каетана.

си—е дове—о

за-

„Ово е човекЂ отмћнЂ. почитана достоант, н велиnifi господинђ ," одговори Каетано, „тражи едногЂ одђ насЂ заедно сб неколико унцјд отрова. Л му ce за таи посао чинимђ врло простЂ и невћштЂ ; " дода Каетано смћгоћи се. На ове рћчи скупе се сви око мзлогђ ohoi-ђ човечулБка, кои е, почемЂ ганесвћстица почне ватати з 6 огђ досадногЂ испарен1н у крчми, на едну столицу пао 6 б 10, и почну му, кое врло нснимђ знаковима, кое пакЂ и рћчма. свого услугу нудити. „Ако ће се добро платити, то ћу н да покушамЂ срећу," проговори напослћдку еданЂ НаполнцЂ , кои е, ;;ао одбћгш1и робЂ сђ галера, са два слова TF. (travail force — приморанЂ радЋ > на леђима врло дубоко жигосанЂ 6f>io, а истми е жигђ и одђ природе на цћлои сполншнбости cBoioiS. а и наитеже лреступке на CBoiofi души имао. „Никако ! Нема одђ тогђ ништа !" повиче онаи младићЂ. кои е за време цћлогЂ овогђ понва ћутао и само на све добро мотрт, „ту шалу одиграћу н. Овдћ сћдите кодђ мене, па ми укратко приповћдите, шта е та стварБ. и уколико нашу по.моћг, потребуете." „Проклетии пасЂ !" прогунђа НаполацЂ шкрипећи зубма. „опетЂ отрже добарЂ залогаи одђ наши уста!" Шта режишЂ тн ?" повикне оштро младићЂ онаи, бацивши на Наполвца сћвагоћ!и погледЂ и свои малии двосћчацЂ (мачЂ) готово до половине у асталЂ забоде. „Ништа, ништа," одговори онаи уплашено: „ лготимђ се само на оваи претерано великЈи димђ одђ дувана, когђ ови обешеннци пуштаго, и кои ме нко загушуе. „Добро, добро ! в дода презрително младићЂ, „чуваи се само, да ти л нешто неугасимЂ. личинару, кое ти итако текЂ о кончићу виси," Страшлвиво се сћућури у еданЂ буџакЂ НаполацЂ а мдадићЂ продугки бесћду, окренувши се ономђ стран-