Šumadinka

270

мо дакле противу тш нашш непр5нтелн радити, н завдној плодове наше побћде уживати. Пристаете ли на то?" Албини устане, ступи к' Герген) и мирно му одговори: „Мени е врло жао, iiito л ту понуду примити немогу. Кратко и точно морамљ одговорити вамЂ, да а мое приватне ствари никако у ланацљ судбе едногЂ народа уплетати нећу. Ако а лгоде и мрзимћ , то мрзимЂ само поедине изроде, безв да сђ тммћ почитанћ и лгобовБ к' едномљ народу губимт.. Ово е узрокч, што вамљ слкдовати немогу." „Како ћу н то да разумемљ ?" одговори Гергеи. кои е. да бм свого забуну caKpio. силно по соби одао. „Подаите моимб последнБимг. рћчма значенћ како вм хоћете, ал' садт> вратимо се у дружство, кое на васт>, као на свое сунце изгледа." Безспокоино и замишлћно продужавао e Гергеи свои по соби ходђ , напослћдку стане, и пруживши Албиhi'io руку, рекне: „Н вашЂ одговор в прнмамЂ, ерЂ васЂ познаемЂ, да се вм одђ вашегтЈ убћђени одвратити недате; но bbi сте такође и совћстанЂ мужЂ, па самг> увћренЂ, да нећете свћту авлати. како сте ми едну понуду одбили. — О дђ данасЋ сте машрЂ кодђ Хуннди - Хусара и сутра ћете са зоромЂ ићи у Клапкинћ станЂ. Понећете и неке депеше томђ генералу. кое ћете јоштђ данасЂ у Moiofi канцелар!и примити." „Мого HafiTon .iiro благодарноств примите, господие генерале!" „Добро, добро , господине Maiope ! хаидмо садЂ у дружство." Овдћ е веселћ бмло. Млоге су се гомиле лица саста. виле бмле, кое су или игромЂ , или разговоромЂ време прекраћивале. Албини се одвои одђ Герген, и пође к' ед ном7) црозору, да спокоино о ономђ размишллва што 6 мало пре чуо. О дђ еданпутЂ допре му до yuiiro име „ХедвигЂ." Механично обрне се онђ к ' онои страни гд-fe е то име изговорено, и угледа две женске v дружству едногЂ малогЂ човека. Старјн одђ нђи двего, на кое већЂ по старомЂ лицу ! оштђ су се трагови некадашнћ лепоте видили, бмла се у некш разговорЂ сђ онимђ малимђ човечулЂкомЂ упустила, а она млађа, кол е као pa3Bisroha се ружа лепа бмла, слуптала е таи разговорЂ пазлвиво но ипакЂ е сђ некимЂ невћронтнимЂ смћшенћмЂ слушала. — Као окаменћнЂ стане Албини, и сматрао е ово трое. „Да, да, лгобезна Хедвигг,, рекне онаи малми . и окрене се кђ дћвоицм. и вћруи ми, неб^! требало да изилазишЂ, а ос.обито у овако многоброино дружство. Твое слабо здравлТ, неможе оваи врелми салонски воздухЂ да поднесе." „Н незнамЂ, зашто то ?« одговори весело дћвоичица; „л се сасвимЂ здрава осћћамЂ, и никадЂ ми ние болћ нег' у овако добромЂ дружству." „ К стб , такве сте вм све младе. свакадЂ имате вм нраво." Продужи онаи, окренувши се к' старши. „Тм, лгобезна сестро. треба да то знашЂ. и да на здравлћ

јзлатне ове дћвоичице болћ лазишЂ. Болћ е садЂ пазили, него после жалити." „Н нисамв знала, да долазакЂ на ово вееелћ Moioft Хедвиги може што шкодити." „Но како знашЂ; само све умћрено! " дода онаиг „Сад-b идемЂ на едну партјго дарока, па кадЂ свршииЂ ићићемо кући. За садЂ сђ 6 огомђ ! " Обрне се и оде поредЂ Албиш-а у другу собу. Оваи побледи. кадЂ таинозлобно лице види, око когђ се уста шштђ неко пакостно смћшенћ вјило. „То е Халоши Михалв, касехраннтелв онаи!" повиче нешто у нћговои унутрашнБости. Као некомЂ вмшомђ силомђ гонћнЂ оде nie rpo брзо онимђ двема женскима, кое га зачуђено погледе. „Извините ме, што се усуђуемЂ у вашемЂ ва§|> разговору прекидати и питати васЂ. Оћете ли доброту имати и казати ми, ко e онаи господинђ што е сђ вама бмо и што садЂ онамо оде ?" „Мои братЂ," одговори одма cTapia, „МихалЂ Халоши, военБш касирЂ гергеЈовогЂ корпуса." „Тако — — ?* затегне Албини. ?Може ли вамЂ мои унк -б у чему послужити ?" запита лгобезно смешећи се, Хедвига : „онђ е у великои чести кодђ главногЂ команданта " „О, ни наиманћ nie ми то потреба," одговцри Албини, „само лице тогђ господина учини ми се нешто познато , као да самв га 1 оштђ гдћ у каквомЂ другомЂ дружству вид!о." „Могуће," одговори стар1в, „Михал!и иде у сва честна дружства, свм га пазе, па радо га позиваго. Онђ се иза насЋ врло брине и о нашемЂ здраелго бригу води." „Тако " дода опетЂ Албини као и пре. „Ал' господине," рекне мало зачуђено Хедвига, „вм ми се врло чудни чините са тимђ вашимЂ „тако — — ? * „Могуће е господична , " одговори Албини, „да се вама мои поступакЂ чудноватЂ чини: но л васЂ молимђ: заклинћмЂ васЂ, слушаите ови неколико рћчш, ерЂ мн време и обстоателства недопуштаго да вамЂ више кажемЂ. Нека невидима сила нагони ме да вамЂ кажемЂ: Ваша лична сигурноств, вашв животђ, господична, у опасности е; буднте на оирезу!" Уплашено скочи мати и кћи, и погледаго га са немимЂ ужаеомЂ. На нбиовимђ лицама видла се невћролтностб и стра! Албини то примћти, и окренувнш се матери, продужи: „Вћруите ми госпол, животђ вашегЂ дћтета у наивећои е опасности. Као свћдочанство истине рћчш мош, некЂ вамЂ служи ово: Вм сте удовица умрлогЂ грговца Ванди-а, кои е године 184* умро. оставивши по се_ би иманћ одђ четрдесетЂ хилнда дуката, сђ тммђ примћчанјемЂ. да то иманћ, нћгова единица Хедвига наслћди. Да бм дакле Tiif новцм на друго лице прешли, смртЂ е ваше кћери заклгочена, нћнЂ е убица већЂ подкуплћнЂ. „Удовица викне упрепашћена, но з 6 огђ друге вике по сали, Hie се нћ>нЂ узвикЂ далћ чути могао.