Šumadinka

„Ништа." Одговори иати нрилично узнемирена. „Разговарали смо се само о горишиванго на Будим-f,." „И о догодившимђ се убиствама при томђ ," дода брзо Хедвига, видивши како ioft се мати внутренћ колеба и мучи. „Па то е маму тако узнемирило, да 6ti врло добро бмло, кадЂ 6b i се удалили одавде." „Драга д!>цо, то можемо одма чинити," рекне Халоши. претворно устрашенБ. „Та су господа тако непредосторожна са нбиовимђ приповћданћмЂ о убиствама; да бм заиста врло добро 6 б1ло, кадЂ небм женске у нђиова дружства никако ни долазиле. Аидмо, аидмо дћцо!" Неприм1.тно изиђу ово трое изђ дружства и оду кући. Би Албини дуго неостане. КадЂ е вино по гостима почело дћиствовати, удали се и онђ, и оде у канцела" piro ГергетвогЂ главногЂ стана,- гдћ су ађутанти iomri> у наивећемЂ послу бнли. Онђ се npiaen ШеФу канце^apie, кои, о свему већЂ извћштенЂ бмвши, преда му неколико запечаћенми депеша , кое су бмле управлћне на генерала Клапку, и препоручи му наивећу предосторожноств, будући да руске чете на онои страни, куда ће Албини морати проћи , непрестано тумарам. Албини благодари и оде, пошто е наипре заповћдника едногЂ малогЂ одћленл воис-ке, кое ће га пратити , о часу полазка и мћсту састанка, у знанћ поставјо. Дошавши у обиталиште свое, легне онако обученЂ на постелш. Цћо токђ досадашнћгЂ нћговогЂ живота прође му поредЂ огледала душе н-ћгове , и улгасавагоћи се, увиди онђ хиллде лнга, сђ коима е истми животђ окаллнЂ бмо, одђ убиства Астур1евогЂ, до уговора са ХалоппемЂ о убиству ХедвигнеомЂ. Нћгова душа ние се могла одђ образа ХедвигиногЂ разставитн. Умилнми онаи анђелски ликђ, са црнммЂ витицама косе и са онимђ магическимЂ жарнимЂ очима, дубоко су се уболго частЂ срца нћговогЂ упечатиле. Болн, благородшл чувства, пратЈоцБг нћговм првашнви срећнм дана, почела су се будити и тресла су се у ружичнои свћтлости надЂ морскомђ пучиномЂ, у Koiofi е Молохђ nhroniii жертвм помивао. Оваи пробудивши се, викао му е са пакосннмћ См1>хомђ: „Та тм се внше неможешЂ вратити, па ма како се превјло I На твомђ животу почива клетва Каинова. Тм си за преступника жигосанЂ, па никаква ptка суза неможе ти таи жигђ избрнсати , сђ коимђ самљ те л моимђ робомЂ учишо." —• Но нешто изђ виш!и СФера звонило е као благогласна музика: „СвакомЂ ка к»ћемЂ се грћшнику прашта се!" — и ова два свађагоћа се чувства мучила су нћгову душу и задржавали га у некомЂ станго између сна н будности. ТекЂ после поноћи падне онђ у некш кратши немирнми санЂ. Но и санЂ е стало у сагозу са нћговимЂ свађагоћимЂ се чувствама, ерЂ су замршена привиђенл и у сну занимала нћгово узбуђено уображенћ. Изпрва тамни и ненсни, ступе, потомђ све аснш поедини образи предЂ нћга. Онђ е санно, да лежи подђ тешкимЂ стћнама дубоко затрпатЂ, кое су га удавитн претиле. Гадна створена пружала су са CBiro страна изђ пукотина, свое главе плазећи се кђ нћму и пузила су преко нћговогЂ ладнимЂ зноемЂ покривеногЂ лица. бдва е дисао. СадЂ му се приближи

неко анђелско полвленћ, обаснто небесномЂ светлостћу и почне стћне обалБивати и сђ нћга дизати, необзирући се на звижданћ хиладу зм!н, кое су око нћга палуцагоћи езикомЂ скакале и трудиле се одђ предузетог -ђ посла поплашити га. Са небеско-тихимЂ смћшенћмЂ плашило е оно ове гадове ипродужавало свои труднми посао. 1 оштђ е валдло еданЂ каменЂ дићи па е сирома избавлћнЂ бмо. — СадЂ изкочи исподћ тогђ камена една шарена, грдно велика 3Mia и шкрипећи и чегртагоћи устреми ce управо к' срцу лежећегЂ, да га еднимЂ уедомг, уништи. Брзо као муна, счепа оно небесно понвленћ исту 3Miro и почне в давити, да е црна кр†на све стране нрскала докђ напослћдку неоконча. Јоштђ еданЂ умилн]'и и благосилаћш погледЂ бацм то понвленћ кое е сидђ Хедвигино лице на себе примило, на избавлћногЂ, пакЂ се разл!е као чистми ружичнми зракЂ. — Албинн пробуди се. Дубоко га е санЂ тронуо. Нћго†добрми Feiiiif са лицемЂ ХедвигинимЋ одржао е побћду. СатЂ на ИнвалидскомЂ дому H36ie два. Онђ скочи, зовне слугу, кои е у предсоб^го спавао, и заповћди му да одма конћ седла и кола путничка спреми. За време, докле е Jaiomi. конћ и кола спремао, сматрао е Hierpo ведро, звездопуно Небо. Тужна чувства обузму му душу. бдна му се суза укаже у оку, кое већг> три пуне године nit: таи балсамБ имало. Благодћтелно разлади му оеа дивлго ватру у грудима нћГОВИМЂ. ЛаЈошЂ нви да су кола и конђи спремни. Албини. му заповћди , да сђ колима оде у кралћвску улицу, да стане поредЂ гостнлнице кодђ вароши Париза 34 куће, и да прими у кола две госпе , сђ коима у брзомЂ трку да иде вацкимЋ друмомЂ. ЛаЈошЂ оде, а Шетро сиђе у авл]'го , узнше на нћговогђ спремногЂ већЂ ионн и упути се замишлћнЂ вацкомђ друму. Оно одћленћ воиске, кое му е дато за заштиту, већЂ га е на еданЂ пушкометЂ одђ вароши чекало, а недуго за тимђ , на и ЛашшЂ стигне га са свимђ колима и сђ двћма госпама у истимђ. Албини изиђе 1 имђ на сусретЂ, и ту е то блаженство уживао, изђ o^iro Хедвигини топлу благодарноств кђ нћму управлћну видити, кого благодарноств и мати са сузама у очима нвно нризна. „Мн вамЂ усрдно бла-j годаримо," рекне мати, „а у исто време и молимо васЂ да се насЂ, помоћи лишенн и у будуће примите и непрестанБ1и нашЋ заштитителћ будете !" „Последнго капЂ крви срца мога жертвоваћу за вашу обрану ! а повиче П!етро одушевлћнЂ, метнувши руку на силнокуцагоће срце свое бданЂ лгобвепунми погледЂ ХедвигинЂ, награди га за то увћренћ. „Па садЂ пожуримо се да мало измакнемо, пре негљ што ће сванути," дода ПЈетро, пустивши свогђ конл у касЂ, комђ примћру цћло е дружство слћдовало j обколивши кола.