Šumadinka

У Б-кограду 30. Августа 1855.

■У11ДХ1КД. ЛИСТЂ ЗА ННБМЖЕВНОСТБ, 3ABABF И Н0В0СТИ. УчредникЂ и издавател!. Лн >бо >1ир -Б II. Ненадовп^Ђ.

Ован лнст1» нзлазн вторникомг н петномт>. ЦЗша му e за трн м&сеца 4 цванцнка.

ТЕЧ. IV. |

Ч0ВЕК0МР30СТБ 1Ш> НЕВЂРНЕ ЛШБОВИ. (краи.) Битка она кодљ ђура 28-га IOhih 1849. године, кон s маџарскои револуцји првми ударљ задала бмла . бмла е већ-b свршена. Гергеи приспћ на два сата доцше на боино полћ, и бЈ г де бћган>ћим'ђ трупама сасвимЂ натрагљ потргнутЋ. У тои е битки Албини чудеса храбрости по" MHHio, ал као единии rne могао ништа чинити. Ha два дана после ове битке сукоби се онђ у ГергеЈовомт. главномг. стану са касиромг. МихалћмЂ ХалоппемЂ. Оба су бБЈла сама. ТекЂ што га е Михалв угледао, скочи као тигарЂ к' нћму. ,,Tw си онаи бандитљ изђ крчме у арапскои улицм, «ои ме е за онолике новце npeeapio!" повиче му промјклимђ гласомЂ. НамргођенЂ ал' тихо одговори му Албини: „Госпо. дине касиру, умћрите се! Ово мћсто nie нинакои начинђ сходно за ближа изнсненн у тано тугалљивои ствари; ако се желите извћстити, а вг.1 ми слћдуите у мое обиталиште , пакЂ ћете све на ваше задоволвство дознати." Механично слћдовао е Халоши у Албин1е†недалеко лежећш квартирЂ. КадЂ ту дођу, заклшча Албини брижлБиво врата, па почне овако: „Премда л према вама, господине касиру никаква сажаленн неосећамЂ , ипакЂ ћу изђ некји особитм узрока оно срамно ваше дћло прећутати и свету ненвлнти. Bw сте бмли намислили вашу сестричину убити, но ХедвигинЂ анђелЂ хранителг. довео васЂ е у мое руке. Н нећу нипошто лагати, да самв се а пређе безЂ волћ, само нагономЂ гонћнЂ. да на лшде мрзимЂ и да iii упропашђавамЂ, сђ таковммЂ дћлма занимао. Алђ а самБ умео и разликовати узроке кои су човека на такво крвно дћло побуђивали, пакЂ ако су узроцм бмли гнз момђ начину. онда самв iK се и примао, е-ли бмл а мрзостћ или освета , онда е мои ножђ бмо приправанЂ да ifi послужимЂ. Ho ако е бмла само жеђ-fc за благомЂ ил' ниска себичностЂ, то самв бмо сасвимЂ противанЂ 1^аковомЂ изроду помоћи; напротивЂ. н самћ бмо таинми опоминдчђ онм, кои су се у опасности налазили , узевши тобож' на себе то дћло, а таино бмо самв нв ! овђ хранителЂ. Тако е и сђ вама бмло. Ваша е сестра и Хедвига већЂ опоменута, и оне стое подђ мошмђ зашти-ј

томђ . Дакле немоите се усудити, да тимђ лицама, ма на кои начинЂ опаснн будете. ерЂ ћете самномЂ посла имати, и можете вашимЂ животомђ платити. Н самЂ тако срећанв, да самћ лгобо†Хедвигину и цћло повћренћ матере нћне задобјо, и скоро ћу Хедвигу и предЂ олтарЂ брачнми одвести. Улка мое будуће супруге, нисамЂ радЂ суду предавати ; но надамЂ се, да се вм никад7з усудити нећете, да сђ немиром « између мене и нћ ступите. На данЂ вћнчана мога. добмћете у новцу, одђ мене десетЂ хилада дуката, наравно текЂ четвртину одђ оногђ што сте с.е крвнммЂ путемЂ добити надали, ал' сте барЂ чисти одђ едне погрћшке више, а ево взмђ вашегЂ крвногЂ новца натрагЂ , когђ сте ми дали 6bi.ih !" Сђ овимђ рћчима оде Албини кђ орману, и извадивши неколико Фишека зав1енБ1 дуката. бацм iS предЂ Xa.iomia. Оваи е изгледао као да се наново po^io, кадЂ е видш да барЂ нешто ^ooiH, гдћ е MHC.iio да е све изгубити морао. У радости хтћо е Maiopy око врата пасти, но оваи га презрително одтури и окрене се одђ нћга. „Маните се TiH церемон1н: но за едно васЂ молимђ, неусудите се више ни мени ни вашон, почнтанјн достоинои сестри, а јоштђ наиманћ Хедвиги предЂ очи изићн. ерЂ ће презренћ и срамЂ вама на сусретЂ ступити' СадЂ одлазите, имамЂ посла !" Брзо скупи Халошн дукате, и удали се. боећи се да се машрЂ непокае. КадЂ оваи изиђе , уздане Албини дубоко , и рекне: „Отче небеснми ! хилдду ти пута благодаримЂ. што си ми ^ао, да се безЂ срама на добарЂ путЂ повратимЂ. Радосно ћу одђ садЂ остатакЂ живота могђ каанго и поправланго грћхова мои употребити. А мон добра звезда. моа Хедвига, окрћпиће ме ако одђ труда сустанемЋ.'Накратко за тммђ падне Коморани>; међу онима, кои су са КлапкомЂ у Енглезску отишли, бмо е и Албинн са свошмђ већЂ вћнчаномЂ супругомЂ и нћномЂ матеромЂ. Пре нћногЂ одлазка дознаду за жалостно скончанћ Xa.iomieBo: После оногђ догађаа кодђ Вилагоша, онђ е Русима у руке пао бмо , и збогЂ Heiiifi onacnbi при [нћму нађенм писама, обешенЂ.