Šumadinka

286

на степенЂ раван-н христ!ннскои катедри; послћ чега е ово зданје, кое е онђ подигао. и нћга самогљ оборило. Послћ нћгове смрти, ово ново художество брзо се развнло. Све е подпомагало ово благородно с1.ме парламентарногљ краснорћч!'л , едни су побћдили, другн се бранили, а сви су поумирали. Сви ови говорници стари и млади. криви и невини, са задоволвствомЂ умрли су, и оставили су послћ себе красновћчиву, силну рћчћ , крваву мунн), кон е падала св ешаФота у врћме револуцје. Тако е краснорћчје у Французскои, као каква бурна рћка, прешло свош границу и страшанЂ потопћ приузроковало. Бонапарта учин !о е краи овомђ потопу , као и многимђ другимЂ бурнма. Онђ е дао крозЂ прозоре избацити 500 говорника. кои су му и са своимђ ћутанћмЂ на путу станлн. По царекои заповћсти свакји независимђ говорљ морао е престати, свака политична рћчг. морала е умувнути; краенорћш'е престало е, као и свака Mbicao. Послћ се само пћвало и понло: „Тебе Бога хвалимђ ." Краснорћч!е морало е уступити стихотворству, кое е опћвало Наполеонову славу. Лгоди, кои су подђ царствомђ могли 6faiin политични говорници или списателЂИ, постали су воинкци, да доб !н> добарЂ разумЂ, да неговоре и непишу. Што човћкЂ благородногЂ срца небм могао дозволити, безЂ да се нестиди гвое слабоумности, то « воиникђ радо дозволавао ономђ , кои га е вод1о у rioбћдоносну и славну битку. Доказателство е, iuto се краснорћчЈе. ова заборавлћна сила, одма послћ Наполеоновогђ паден!н опетЂ показала. Више краснорћчиви гласова опетЂ се чуло изђ средине оне разб1ене воиске, Koiou су странни топови до главе дошли. УставЂ Луи XVIII. поврат1о е Французскои политичну слободу, а сђ TtiMt заедно и парламентарно краснорћчЈе. Камера изнутра сачинава великЈи кругЂ. 1оштђ н!е бмо еданЂ сатЂ нослћ подне : депутирци долазе полагано еданЂ за другимЂ. Одт. времена Шл1иске револуЦ1е год. 1830. престала е строгостћ, да се мора носити униФорма. н тако су предв очнма само обични граћани, нонаивише сђ простммЂ одћломЂ. Што се сатЂ већма приблид >з т е. то се скам1е већма и брнге пуне. Тешко e и за наивћшпегЂ предвидити, шта ће се у камери збити, шта ли говорити; ту влада ћудЂ, нриродн&ш дарљ, вештина говорника. вдно засћданје, кое се у почетку чинило бурно, више пута се мирно окончало. а често се и томђ противно догађало. Борбе уговору есу праве борбе, нод.'ожне истилђ случаевима, истнмђ непредвиђепммђ nopaateniaMa, истммђ напраснммЂ побћдама изненада, као и праве битке. То е бћо папирЂ, на комђ нико нсзна, шта ће написати, то е драма, у Koiofi нико незна, какву ће ролу играти, ту се све догађа изненада и непреправно. Оиаи, кои говорн, мора непреправанЂ говорити, и само о онои ствари, о коши е говорЂ; овдћ се говори умилно и сђ цћломЂ силомђ убћђенн; у Француекон чини говорникомЂ; а у старомЂ Риму 6б1ЛО е срце: Pectus est, quod disertos facit, рекао e Цицеро. У овои камери чук» се рћчи, кое налазе внимателанЂ одзивђ по цћдомЂ свћту. г Л А С Ђ М А И К Е. Бмло е предЂ вече, данЂ пре битке кодђ Грос-Бера. кадЂ се л, са више другова , око ватре намћсгимЂ.

јМш смо стонлн на предстражи, и спрамЂ насЂ на едан Ћ пушкометЂ лежао е непр1лтелг, , но мм се безбрижно, предамо сну у наручл, да бм прибрали снагу, после умора, пређашнћгЂ дана, кон намЂ е за сутрашнго жестоку битку, врло нуждна бмла. Зора е већЂ свитала, кадЂ мои npiflTe.n. ХенрикЂ кои е бмо, као и а добровол^нми стрелацЂ, и одма покраи мене лежао, мене пробуди , пошто ме е добро за раме продрмао. „ЗарЂ тм ништа нечуешЂ, Августе ? повиче онђ, и гледао е узплаирено около себе. „Шта да чуемЂ ?" запмтамЂ н, и тр о самБ одвећЂ санлвиве очи. „Да нису непрЈнтелБи јоштђ сада, почели тући ? " „Мени се чинило одговори онђ , седшн управо, „као да самБ чуо гласЂ мо« матере, да ме страшлливо виче." „О, та тм си снивао" рекиемЂ в; ерЂ како бм могла доћи овамо твоа мати, кон 50 мила далеко одавде живи, у областнои варошицм ?" „6 стб , тм имашЂ право ," одговори ХенрикЂ, и опетЂ бм се л заклети смео, да сзмб чуо гласЂ мое матере." „Она бм морала ичати одвећЂ лку белу џигерицу или тм, за чудо оштарЂ елухЂ" прнмћтимБ л шалећи се? „кадЂ бм е на 50 мила далеко чуо." „Остави се птале !" рекне онђ . и грчевито счепа мого руку, „слушаи само она виче ено опетЂ — ено опетЂ ! " И заиста, и мени се чинило садЂ, као да чуемЂ у некомт, удалћнио страшлћивЂ гласт>: ХенрихЂ! Хеноихђ ! но сасвимЂ слабЂ и едва разумителанЋ. Главу на руку наслонивши, ce^io е мои npiaTe.ik сђ навећомЂ желбомђ очекугоћГи, шштђ кои позмвђ . И оваи зацело зачуе се после краткогЂ времена, и то име ХенрихЂ тако 6лизј г , са гласомЂ срце парагоћимЂ , да ми е, крозЂ све жиле, као нека еза прошла. „Н идемЂ, матн !" новиче мои пр^ателБ , скочи брзо као мупн, и потрчи џбуну, изђ кога е гласЂ као долаз!о. У истомђ тренутку удари на месту, кое е мои npiHтелБ оставт, едно непр^лтелБСКо тане ичђ топа , кое бм га амачно на парчета раздрускало , да е кодђ ватре лежао. — И за овммђ сднммђ танетомЂ, nie ce вмше ии еданЂ пуцанБ чуо , него се чинило , као да е првми, —• валћда предсназугоТни знакЂ — можда случаино или изђ шале на нашу предстражу управлћнЂ. УдарЂ ђулета засуо е спавагоће пескомЂ н они пробудивши се, бмли су на ногама, кадЂ се ХенрнкЂ г.ратк, и сђ тужнммЂ лицемЋ ми каже, да Hie ништа више чуо. и никаквогЂ човека нашао. Тада га н уватнмЂ за руку . и покажемЂ му рупу, кого е тане на нћговомЂ месту изрило, и рекнемЂ величественммЂ и оз6илбнммђ гласомЂ: „Благодари проммслу бонпемЂ , ерБ безв тогђ сигурно — чудесноп. гласа, тм бм садЂ бмо лешт> i" „О, маипо мон, п тм по друг;и нутЂ олагодаримв за моиживотђ ! повиче ХенрикЋ дубоко узхићенЂ, и подигне склоплћне руке кђ небу, молитву у себи читагоћи. Зачуђено пмтали су другови , шта се догодило ■ и кадЂ су дознали са срдачнммЂ притисиомЂ руке желили су