Šumadinka

У Б кограду 2. Септемвра 1855.

ЛИСТЂ ЗА КНБИЖБВНОСТБ, ЗАБАВУ И НОВОСТИ. УчредннКЂ и издавателв Лгобомирљ II. НевадовићЂ.

ТЕЧ. IV.

Оваи листђ изпази вторннкомт. н петком-b. Ц1;на му e за трн м^сеца 4 цванцнка.

JVŠ 72.

СПОМЕНИ ИЗЂ ИАРИЗА. (краи.) Намера народпш депутирацп'. Нема ништа лћпше за едногЋ странца у Паризу , него ио лћпомљ вреиену шетати се по прекрасномљ песковитомЂ шеталишту у Ти.ahpificKOiB башти, у дружтву ст> лћиимЂ многимђ cis I .tomj. слушашћи л],пу воену музииу гледати, пакт. преиовћдати, шта се видло, то е срећа путника; али а нисамв мени ту дужноств Ha .iomio. lloc.il. увеселенја долазе по слови. Ако садашнк дружтво и има cboio лаку страну. има такођерг. и озбилвну. Ако е Паризт. варошв за л!>па художества и увеселеша. ипакљ е варошћ за поли тику. У Паризу nsia барљ to.ihko државника, колико и ншвописаца и лшбитела музике и певанл: Французска камера заслужуе барт> то.ншу влимателпоств , колику и •Француска опера. ПоредЂ Тилћршске баште, гди се лћпЂ свћтт. шета, стои дворљ TH.iKpia, гди npa.if. ради данго и ноћу. Оставимо дакле ову увеселителну и прекрасну башту, гди у пролеће цвКта прво цвКће, гди се чуе радостна и умилна вика прекрасне дћце, лшбавв сваке матере. Часл се приближи, кадЂ се млада Фами.на кући враћа, кадЂ огацг. кући долази, после свршеноп, дневногг. посла; и мм оставимо Тилћршску башту , пређимо преко шаце Лу т и XV. коа е имала толика разна имена. На краго ове шаце наћићете едант, широктз моств на комђ стое многи прекрасни Фенћри. Оваи мостћ сашжава два богата предград!а . предградје Сент - Жерменв и предградЈе Сент-Хоноре. ПредЂ собоми видићете камеру народнм депугираца. Посмотрите оваи важнми riaмнтникђ , кои се подиже на великимЋ стубовима, до кои се пенћ узђ широке басамаке одђ камена. Посмотрите сђ чуствомЂ почитанн оваи иаматннкЂ. ову камеру, нћнЂ е основђ Французскш уставЂ. У obmmii зидовима гди славанЂ одзнвђ повКрава .iline и важне рћчи. предлажу се, претресаш се и саставлаш се сви закони ове простране, и силне землћ Французске Све мудре и умне французске главе имаго сзое мКсто. на овимђ благороднммђ скам^нма владале су добре и зле страсти, какве ужасне и славне борбе! каква смлна нападана! каква снажпа обрана ! Сва политична начела , на коа е св1:,тђ подКлћнЂ, овд|, cy владала: све благородне тежнћ , сва HecTo .irofia овдћ се одкривала: све велике власти одавдћ су произишле као побКдителБи, пуне славе и TpiyMФа: наиновје краснорћчје развило е овдТ, све свое смле.

Одавдћ су произишле сзсвимђ оружане арости овогђ великогђ народа; овдћ се сливаш све надежде и све страховитости Европе, И заиста човћчеека слобода nie се могла надати 6 ол1.мђ обиталишту. Оваи bmcoiuh и благороднми домђ лежи на обали рћке Сене и обколћнЂ е сђ лћпммЂ сћнкама. Само по изгледу познае се суверенска налата у uoioH обитава мирЂ и воина Французске, и ц1,ле Европе. УставЂ, то е правми основђ овогђ изгледногЂ паматника. Кралћвство Карла X. лежало е на овомђ сталномЂ основу, а луде хтћли су да потресу осаи невредимми основђ , на еданпутЂ еданЂ каменЂ изпао е изђ овогђ 3 r aania, и сђ сднб^мђ единммЂ ударомв cpyiuio е едну MOHapsiro, четрнаистБ столћтЈа стару. fl самБ често одлаз1 *о v камеру депутираца, и свагда самв се кући вратјо, пунђ удивлћна и вмсокопочитана према толикимђ краснорћчивммЂ мужевима, велика честв ове камере, коа гако вмсоко m I .cto на свћту заузима. Парламентарно е краснорћчЈе едно одђ набавлћнн год. 1789 Ово е кћи, садругт>, чуварЂ политичне слободе у Французскои. Мирабо, оваи ватренБги говорникЂ одђ благородногљ племена. когђ су одушевлнвале настоеће i! прошле освете, оваи мужЂ, кои е сђ еднммЂ своимђ словомЂ, сб едпБ1МЂ погледомЂ o6opio престолЂ, за кои се ммслило, да е наисталиш у Европи, Мирабо е прBbiH кои е научш говорпике , како се говори у камери, како се треба држати седећки и стоећки и како сђ ове вБ1сине треба говорити свима кои внимателно у тишини слушаш. Ово е 6 б ! ло савршена револуфн у човћческомђ говору, револуцш дћлателна, невћроатна, непредвиђена, вћшта. Французс .ко краснорћч!е пре Мирабо-а имало е наивише мћсто у судовБЈма, у црквенБ1МЂ придикама, или у Францускои академш за честБ ЛаФОнтена, и когђ другогЂ славногЂ мужа у в>ранцузскои кнБнжевности. На то дође Мирабо, и баци Французску у сасвимЂ ново и непознато краснорћч!е. О нђ е показао са свои мђ примћромЂ, да е свакш човћкЂ, кои дође па свћтЂ, са страстима и сђ убћђенћмЂ у срцу. рођенљ говорникЂ. О пђ е првми показао, да ние нуждно художество говора за државне нослове, да е реторика празанЂ и смћгнанЂ изворт, краснорћчЈа, употреблћнЂ у vnpae.ieHiro едногЂ велнкогЂ народа, да изговорене рћчи нетреба да буду подобне писанБШЂ рћчима , да се говорЂ живђ, страствен7>. одважанЂ, необуздапЂ неслааге сђ реторичНБ1МЂ Фигурама у писменомЂ. 1\1нрабо поднгао е камеру