Šumadinka

грошића за труДЂ, а по узтезанго нћговомЋ и осачт, грошића. Тврдица чувши крозЋ нрозорг. погађан!• то и понуду нћну, позове е кђ себи и рекне iofi: Кадг. те неће дериште то да послуша, а тм даи мени ти осачљ грошића, л ћу саг.Пз писмо однети. И доиста узме новце и обећанћ свое точно изврши. — ГаидашЋ едант,, ko S « са свиркомг својомљ одђ села до села ишао , седне едномЋ на полани да руча n изнесе изћ торбе, шта е себи за ело спремш бмо. ТекЂ што е то учито, ал' ето ти му и два вука у госте. Докђ е ручао давао е и овмма часч. леба часљ меса, а кадг. е већ -b ручакЂ свои cppmio, узме гаиде, надува ifi и почне свирати. Вуцм на првми гласг. свирке окрену се и као бесомучни одлете. Е маико мон, рекне гаидашљ, што н то незнадо, да bw гаиде тако радо имате, те 6w л ввсђ 1отитЂ пре ручка одавде дочекао. — Два млада човека поведу међу собомЂ разговорђ о станш аманн свога, па еданЂ, когђ е отацЂ трошаџја 6bio, сасвимЂ простодушно рекне: Е, мои брате ! л бм самв данасЂ у сто илзда Формнти богат! - и бмо, да се кошмђ срећомЂ мои отацђ v нашои Фамил1*и нашао ние. " — Предикаторћ еданЂ почео е предику свого сђ овб1мђ речма: Аврааме, тебе зовемЂ. Г1а почемЂ е двап\тђ овако изговорјо поћути позадуго бданЂ одђ услужнм слушителн нћговм, кои e мислш, да онђ на тога чека, рекне му: Ако АврамЂ недође, а вм зовите кога оћете другогЂ. — Старми и већЂ заматорКвши куварЂ гроФа едногђ , коме се већЂ дуга служба та згадила, замоли гроФа за милостђ . „Какзу захтевашЂ милоств ?" Бапмта га гроФЂ. „Учините, да будемЂ магарацЂ." одговори куварЂ. „Чудновато захтеванћ!" рекне гроФЂ. „Tti еи будала." А зашто ? примћти куварЂ. Иие ли досада ваше С1лталство понаивише саме магарце на прва и наиважта ме. ста понамештало: на да бм и н до тога дошао; радЂ самв да будемћ магарацЂ.

М А Л И Н Б. Умешности живота нису тако заплетене, да m и наиnpocTin, кои бм ifi у толико знати хтео , уколико су му оне у кругу нћговомЂ, кои му е одђ природе и судбе опредћленЂ нуждне, научити не бм могао. Сва се пакЂ наука тога состои у томе, да човекЂ кругу томе веранЋ остане. — Да нелети, гди треба да пузи — да не господарн, гди треба да слуша — да неговори , гди треба да ћути — да се ненаслађава, гди треба да се чега лишава, то су одступанн, кон никоме неизлазе за рукомЂ, коа никога кђ цћли ближе недоводе. — Докђ нагао човекЂ неодморно за намеролгЂ cBoioMt тежи. брегове предЂ со6 омђ подиже, каменћ предЂ со 6 омђ валн, све CTnxie противђ себе узбунгое, — дотле равнодушанЂ човекЂ све полагано ногу предЂ ногу иде своимђ путемЂ , неупинћ се да препречи рћку, подвргава се гвозденомЂ жезлу палицм ~ судбе свое, заборавлн прошлостћ, подноси садашнЋОСтв, неплаши се будуђности, и тако лакше, него онаи. до цћли свое дође.

— Жнв отђ у среднђмЋ станго, између бриге и тецјива, есп. срећа, коа цвета саио у ограниченомЂ кругу прјлтне и изредне домовине, гди свакш весео сатЂ времена млоги брига кошта, гди е свако задоволпство сђ маломЂ жертвомЂ иорало одкуплКно бмти, гди се срце у непрестаномЂ движен!го између лгобови и бркге обдржава, гди свакји данЂ сачивнва малми животђ , кои захтева трудљ свои, и изђ кога мала брига а лепа надежда на суграшHBilf данЋ и лгоде у тЛову спаваћу собу прати. — Има една врста лгодш , кои су непрестано нзчеђу себе у рату, а сђ непргнтелБима своима у мнру Ништа се болћ неслаже, него разуманЂ ca глупакомЋ: —■ састави само едаредЂ три разумна човека заедно, па онда седи. те само гледаи! — Дрва нам1. даго у лето сенку а у зиму ватру-добродћте.н. утишава нзмђ ватру у младости, а угрева наст> у старости. — Срећа дае разумнммЂ лгодма умилноств , лудама — безстидноств. — СветЂ незна ни за каково милосрд^е, кадЂ до тога дође, да туђа дКла пресуђуе; — наиблагородш'н дћла често припадаго заборавностк : а поруга доб!н неопустошителанЂ животђ . Па ако е и незаслужена . опетЋ едно жалостно наслћд^е децБ! и унучадма у талЂ припада. —- Лгоди су у руцм судбине праве карте, коесе неко време Јшотреблгого у нгри, а затимЂ на ђубре бачене буду.

3 А Ч И Н Ц И Гди нема браве ту се и светацЂ превари. Ни едногЂ ФилосоФа ние бмло , кои ние што будаласто учинЈо. Ко у паклу живи мора се сђ ђаволомЂ принтелБИти. Лудоств и гордоств на едномЂ дрвету расту. Лакше е девоике воспитати него удати. Вћрноств може се само вћрностћу купити. КадЂ те ђаво само за едну длаку увати, онда се небрини како ћешЂ у пакао доћи. Свакои смрти нађу лгоди узрокЂ. Ко сђ ђаволомЂ оће да руча, таи мора дугачку кашику имаги. Ако тражишЂ будалу, стани спрамЂ огледалу. Ко чини шта годђ хоће. дође кадЂ кадЂ време па мора да чини и оно што неће.

3 А Г 0 Н Е Т К А. Два значена мое име у Србала носи, И сћ оба се накићена природа поноси; Свомђ се створу сама диви кадЂ се где огледа, Ко са венцемЂ невеетица румена и бледа.