Šumadinka

У Б4ограду 30. Септемвра 1855.

isfgslpss

листт> за КНБИЖЕВНОСТћ, ЗАБАВУ И НОВОСТИ. УчредникЂ и издавателв Лгобоиирљ II. Ненадови^љ.

теч. IV.

Ован лнстт. излазн вторнивомЂ и петаомт.. Ц1зиа иу e за три м!зсеца 4 цванцика.

JW 8®.

АТИЛА У TPISCT У. f/сторичнип романЂ изт> МаџарскогЂ напстар^егг времена. (ст> н^мачкогЂ.) Већт> су иочели народи христјански разсађивати првни цветЈ, културе по Европи. анђелЂ мира смести се по веселимв предћлима, и труд!о се да на пушећимЂ се пустарама нове и златне палате подигне. кадг. ал' одђ еданпутЂ изт> дал^ногЂ ладногт> cliBepa дигне се страшнни непрЈнтелЋ. разори што су столећа подигла бшла и на тћлесама безброинм гонака. на крвавимЂ сузама туаге ће невиности, и на развалинама едногЂ целогЂ разоре ногђ света. подигне онђ крваве заставе ropbi побћда; таи непр1нгелЂ 6tio e А т и л а . крвожеднши онаи кралв са своимђ разбоиничкимЂ четама. дивлђимђ Хунима. пред цмма саданљи мацара. Преко Волге, са Уралски планина године 375-те по Христу, они су се у саданго Мацарску населили, и одатле све далћ продирући све су разоравали што су трудЂ и прилћжа^не подигли бмли, борбе за борбомЂ, лешеве на лешеве, крвопролитјн на крвопролит1а нагомилавали , подђ дрекомЂ ужаснутогЂ света допрли су бмли и до ндранскогЂ мора и са страшнимђ свирћпствованћмЂ освоили су ТрЈестЂ. И тако налазимо мм А. т и л у при почетку натпе приповћдке у тои знатнои приморскои вароши. На балкону едне велике палате, кои' е и у оно време много бшло, ce^io е еданЂ човекЂ озбилинЂ и намр штенЂ и сматрао е предЂ нбимђ лежеће утишано море, кое е чудновату разлику показивало са разоренимЂ Tpi. естомЂ, кои се шштђ nyuiio одђ свирћпогЂ пожара Атилини чета: чинило се, као да дивлн она радоств разоравана јоштђ nie бБ1ла продрла у дубину морску , рибе су весело пливале око пристаништа, крвлго покривеногЂ, а сунце е лгобко осЈнвало крвна езера и развалине Tpie. станске, као да е на само место покоа сјнло. ЧовекЂ онаи, кои е погледе свое пуштао, да му по безконачнои равницш морскои блуде, бшо е малогЂ, nvногђ стаса; нћгова жуто црнкаста бон лица , велике дебеле уетне, и црне севагоће очи показивале су монголско поколенћ. Нћгово тћло, kos е при свои CBoiofi малености, ипакЂ велику снагу мишица показивало, одевале су тесне алвине одђ бшволске коже: високе чизме одђ исте коже, покривале су му ноге до више колена

О плећима висила му е рундава медвеђа кожа, кол е до пета допирала, и на нћго†тежкји шлемЂ такође е марвена кожа навучена бшла, изђ кое е само златнши ( ¥ ) кривакЂ, Bnpio. Само ионсђ тогђ човека бшо е врло важанЂ и великолћпанЂ; ерЂ e бшо пунЂ злата и драгогЂ каменн. исто тако и држакЂ нћгове дугачке и широке саблћ, на кото е онђ немарлвиво обе руке наслошо 6 bio. Нћгове черте лица, са густимЂ великимЂ обрвама сђ намргоћенимЂ челомЂ н севагоћимЂ погледомЂ , као срдитогђ лаФа, показивале су опору див.шину. Таи човекЂ бшо e А т и л а; XyncKiS кралБ. Чудновата чувства морала су крозЂ груди тогђ oiioрогЂ човека пролазити, и пажл1>ивши посмотрителв могао е ласно познати, да иста чувства нису се башЂ сасвимђ слагала са нћговомЂ дивлбомђ душомЂ. Нћгово лице изгледало е као каквогЂ човека, кои се самЂ са со6омђ занима. Дуго време седш е онђ замишлћнЂ гледећи на море, кздђ му се еданЂ младићЂ, исто онако обученЂ као и онђ , приближи ; у нћговимЂ чертама лица ласно се могао примћтити правши воиничкЈи характерЂ. КадЂ Атила долазакЂ овогђ младића примћти, тргне се } утре свое намртптено чело, и кадЂ свогђ лгобимца види умилнши му зракЂ нћгово опоро лице осине. „Добро те с и дошао, flpariK Хилдериче!" проговори Атила дуоокимђ гласомЂ, „л башЂ нисамБ бшо наиболћ разположенЂ. " „Тм си изгледао нешто намрштенЂ, кралго ?" рекне брижлБиво младићЂ. „В имамЂ по кадшто тренутака," продужи Атила потмулимЂ гласомт): „кадЂ нисамБ радЂ самЂ бмти. 6рЂ чудна, страшна створенн подигну ми се онда у души моioS, сведоцш прошлости мое, а срдити и оз 6 илбни опоминнчи за будућностБ. Па онда ми се учини, као да сва она саина дћла донкошнн, нису у станго, срећнимЂ ме учинити; онда ми се чини да у срцу момђ опажамЂ неке празнине, кое иначе непридгћчавамЂ , и нешто ми онда каже, да ће некадЂ мои гробЂ више са проклетствомБ него са славомЂ покривенЂ бшти. Но то су женске мисли, кое военши шумЂ брзо растера: по свои прилицш те мшсли одтудЂ долазе, што самв дуго време недћла-

КрнвакЂ e оно криво парче на шлему коб e често пер^мЂ или длакомђ окићено.