Šumadinka

378

„Говорите, за име 6o;ist говорите, како сте оставили мога мужа , нагките Јоштљ еданпутЋ е-ии atHBh Милкинћ отацЋ!" рекне удовица Селанића и увати ra за раме. ч Све е доцканЂ госпоа!" одговори Шандорг. Јкалостно. — „Вм сте ст. вашомЋ викол ! ћ ларму начинили и у TioMofn, позвали. и свакогв треиутиа л очекуемЂ пандуре да ме y6ito овде, на овомђ месту, ерт> н се недамг жпвђ у руке ! Л ћу самљ умрети, само што ћу два три пандура, кои ме се први привате наипре предамноиг. на онаи свет-Б послати !" При тимђ очаа-оелнимЂ речма чуе се врева подв прозорима: „овде. овде, иди ге брзо !" повиче едант> на улицм — „бежитз у ову другу собу," рекне удовица Селанића н отвори една врата , коа су завћсомЋ. бмла заклон1.на, па онда претвори за (шимЂврата, и брзо нћгова виунџе баци лодт> креветт.. Беколико тренутака после тога, стуни у собу са запетомг. пугпкомђ кварталникЂ коме су слћдовала узастопце четнри орушана пандура. Удовица седила е снуждена поредг. свое кћери , кол е ioniTTj непрестано у некои забуни са склоплТ.нимћ очима на канабету лежала. „Госпоа опростите!" речне кварталникЂ изпитугоћн сђ очима све краеве соба- — „У овон соби мало пре бмла е ларма, прозорЋ е разлупанЂ , н еданЂ гласЂ чуо се, кои е у помоћт, протнву разбоЈ5ннка звао. А мм ништа невидимо, вм сте мирни !" »Hie ништа брате !-" одговори удовица Селанића, и узЋ нТјно бледо лице полети румент., ерн то ioK е првми иутЂ у животу, да е принуђена да неистину говори. „Hie ништа ! мон кћи уватила е стра одђ Мацара , кои су на нашу кућу иападали, па се ма.то пре у грозници тако занела и викала и прозорт. разбила, да самв е едва стишала. Ево iotriTb е еднако у грозници , али садЂ iofi е болћ." „Наиа су и то казали" рекне кварталникЋ оставлнгоћи оружћ на евое место — „да е пре те ларме еданЂ човекЂ ушао у ову кућу." „бстт., естЂ," одговори удовица — „то е 6bio докторт. . Онђ e отишао одавно. Морам ђ сутра опетЂ молити га да дође !" „Опростите госпоа што смо васЂ узнемиравали, и лаку вамЂ ноћв!" рекне кварталникЂ. и оде сђ пандурима. СавЋ стра прође. Гсспол устане и заклгоча врата на кући; покропи сирћетомЋ Милку rio челу, кон се већЋ толиио бмла повратила, да е могла сама собомт. владати, — Томђ приликомЋ имао е ШандорЂ доста времена у другои соби, да свого изммшлћну н лажну вћств о животу Селанића шштђ болћ скрои. Онћ е 6wo чуо у Банату да е СеланнћЂ негди погинуо, али никако nie могао разабратн гдћ и одђ кога. Та неизвћстностЂ пала му е на паметт» при ономђ наинесрећшемЂ часу, кадЂ е Милку хтео убити. И као да се наново родјо обрадовао се. кадЂ е ввдш даудовица и нћна кћи вћруго нћговимЂ речма, Онђ изађе полако изђ свое мрачне собице. „Седите господине!" рекне му удовица — „и опростнте што смо вас .Ћ онако наипре предусрели,"

„Н треба да се нзиинпвамЋ и правдамЋ а не bw • н самт. моимђ последнтјнмђ поступкомЂ заслужк) ваше презренћ, Bbi ме презирите зато госпон непрестано. али вм господична Милка, одђ васЂ тражнмЂ да ми будете и за вашу маику благ тдарни , зато caMi. вамЂ огца одђ очевидне смрти избав10 — " рекне ШандорЂ и нћжно и молећимв очима погледа на Милку. — „Хвала вамЂ господине" одговс .ри девоика, и усилнвала се да осмеioMfa ублагкн свое презирагоће погледе. „На мого молбу госпог" продужи капетанЋ , „опроcrio му е прекји судЂ јлнвотђ, и предао га е генералу Перцелу у руке. ПерцелЋ е мои добарв ирјателв, на мсио едну речв снт> ће га слободна пустити . а тако исто на мок) едну речт. онђ ће га обеснти. Милка у вашимт. устима стои слобода или смртт, вашегЋ отца ; ваша една речБ нКгова е пресуда — Милка вм знате каква е то речБ, bw познаете ону бурго што у моимђ грудма бесни — ако желнте вашегт, отца видити, треба да моа навћкЂ будете. ИутЂ кт> н!.му у тавницу води ће насЂ поредЋ олтара. Мнлка, у твоимђ сватовима бмће самн генерали, воени тсповн пратиће здравице кое ће се у твое здравлћ и у здравлћ твогђ отца пити. Мнлка говори слободно. говори брзо. н кесмемЂ овде дуже остати. И манћ твогђ отца nie дирнутг , онђ е све новце и драгоцћности са собомћ понео. Ево ни ово мало портре, што е висило у нћговои соби ше заборавш. Онђ mh га е у тавници иоклонш, и благословЋ ми дао , да будешв моа, ако те кђ нћму доведемЋ — оић те заклео да идешЋ ii да га одђ смрти избавишЂ." — Прн овммђ речма извади онђ едно златомЋ обкружено мало портре , то е 6biло портре Милкичо , кое е нћнт> отацЋ HaftBo .iio, и кое е Шандорв онда нзћ собе нћногт. о гца узео , чадв е она сђ маикомЋ утекла, н кадт. е шо он t. по собама траasio. — Оаа е све те речи са укоченнмт. очима н беЗЂ икаквогЂ двиЈкенн слушала. Кадћ види свое портре груну ioS сузе изт, очпо , она га счепа изт> руку нћгови притисне га на свое устне, „Ахђ !" повиче тужнимЂ гласомђ — „како ми е мила ова сгварка , ово е бмло у ру" кама могђ отца. Онђ е ово у тавници сузама своимђ квас 'о. O мои отацЂ, мои жалостнки отацЂ ■— све ! све ћу тебе ради чинити. Господине, даите ми огца , учнните да ra наипре видимо и загрлимо па онда убите ме. некЂ вамЂ е простг, мои жнвотђ." Неко лунне на вратима. „Ко е ?" викне удовица плашлЂнвимт. гласомЋ. „Будимг. !" одговори неко изпреДЂ врата — „а, кебоите се рекке Шандорт>, н отвори врата, и пусти у собу Бенду, оногћ са сковрчатомЋ косомћ Вла кога читателви већт> познаго. „Шта е? говори брзо !" упмта га Шандорљ ваклгочавагоћи на ново врата. „Бежите што пре. садв долазимв из*> Полицш. fl сачт, npaTio оногђ кварталника тамо , онђ е казао да hie нншта , али после дошао е еданЂ, кои е казао да е видш при онои ларми овде едногЂ маиарскогЂ официра — и тако чекаго само да се искупе момци; заповеств е већЂ издата ккарталнику, за десетЂ минута ова ће кућа бмти обколћна."